Policija je velika tajna. Pročitam da je policijski general slupao bentli zaplenjen od kontroverzne poslovne mladeži, bentli da li je lično Šarićev, ili se vodi na izvesnog a meni doskora neizvesnog Stojiljkovića, uglavnom se prvi vlasnik na račun generalov i našalio u sudu: to je brz auto, a general je naučio da vozi sporo.

General pak veli da ga je sa strane udario amater koji će već platiti ili je platio svoj gorki previd… Ime i prezime generalovo je obično, lako se pamti i zaboravlja, pisac televizijske serije mogao bi generalove generalije dodeliti ma kom junaku, prezime Simić, ime isto neupadljivo, recimo Dragiša.

Ali zar nisam to ime i prezime već video, a nikad nisam čitao ko je ko u MUP-u!? Ti generali su baš često na terenu, pa da, džip koji je poplašio četničkog vojvodu netom inaugurisanog u predsednika Republike isto je pripadao nekom generalu, isto mislim policijskom. Avaj, predsednikovo obezbeđenje nije kraj najbolje volje načisto je li i general Simić bio u džipu, ili se generalov šofer sam i na svoju ruku zaletao u najsvečaniju kolonu. Nemio događaj beše pao između subote i nedelje, posle ponoći, oktobra 2012, o predsedniku se znalo da je svečano pošao u rodnu Bajčetinu da peče rakiju, dok je službeno putovanje džipa micubiši pajero ostalo obavijeno velom policijske i đeneralske tajne. Kud je išao, na kakav zadatak, u kakvu misiju, raciju, nadzor, hapšenje, je li prevozio zaštićenog svedoka, ništa se ne zna, ili barem ja nisam uspeo da saznam.

&

Imamo dakle dva generala, jednog koji vozi mafijaški bentli, drugog koji se (on ili njegov vozač) državnim džipom zaleće u svečanu kolonu. Pogledam na internetu ime generala koji se prvi raščuo, i on Simić, i on Dragiša! E pa, imenjaci i kolege, baš se luksuzirate obojica, jedan samo promenio mirišljavo drvce i vozika se zarobljenim bentlijem, drugi džipom plaši predsednikove telohranitelje! Pri čemu džip ispade maltene bespilotna letelica! Ustanovljeno je ko ga duži, a ne zna se ko je bio za volanom?! (Eto nam tamna stakla, toliko omiljena u našoj odveć sunčanoj zemlji, a protivu kojih sam ja napisao mnogi esej i paškvilu.)

Sam general, zovimo ga Simić 1, mogao je javnosti iz prve ruke reći je li bio u pajeru, ali Ego Blagorodie nije javno ništa ni potvrdilo ni opovrglo. Nije reklo: „Nisam bio u vozilu, niti sam odobrio da ga moj vozač vozi. Istraga će pokazati je li džip bio ukraden možda baš sa namerom da se predsedniku Nikoliću odmah na početku mandata ulije strah u kosti…“.

&

Ne budi lenj, vinem se do interneta da vidim koji je od dvojice Simića na višem položaju u policiji, a to isti položaj, isti general, zadužen, gle, baš za lično saobraćaj! Ima na raspolaganju micubiši pajero i bentli! Ili je džip razdužio kad mu je država dodelila bentli? Ili ima i treće službeno vozilo koje, eto, nije došlo u kontakt ni sa svečanom kolonom ni sa anonimnim amaterom, baksuznim učesnikom u javn. saobraćaju? Policija je velika tajna.

&

Osladilo mi se istraživačko novinarstvo, ali mi je i otvorilo silna polja rada: protiv mladog generalovog šofera, dajmo mu kodno ime Saša, bila je lani podignuta optužnica, sudski proces možda je blagopoluchno priveden pravičnom kraju, ali ja taj kraj ne znam, nisam još uspeo da pronađem je li vozač odao tajnu subotnje noćne vožnje, niti da saznam kakav je putni nalog optuženi predočio sudiji i poroti, a njegov poslodavac postao je ponovo junak bulevarske štampe: vozi bentli veleoptuženoga Šarića! Ah, kad ću se već jedared udubiti u propise o zapleni imovine od građana osumnjičenih za teški kriminal! Kako se zove uredba u kojoj piše, čl. 1: Imovina, nepokretna i pokretna, zaplenjena od osobe za kojom su raspisane narodna i/li međunarodna poternica, daje se na neograničenu upotrebu državnim činovnicima. Čl. 2. Prilikom raspodele nekretnina vodi se računa o položaju koji osumnjičeni ili begunac ima u svojoj kompaniji, tako da vozilo zaplenjeno od nekoga ko slovi za narko-bosa pripada nekome od najviših policijskih službenika, doklen stvari zaplenjenjene od niže rangiranih kriminilaca i prestupnika (roleksi, čamci, jedrilice, motocikli, lično naoružanje, sigurne kuće etc.) biće stavljene na raspolaganje policajcima odgovarajućeg ranga. Čl. 3. Imovinom odbeglih i osumnjičenih lica, a koju zaduže shodno ovoj Uredbi, policajci su dužni da raspolažu sa pažnjom dobrog domaćina. Čl. 4. U slučaju da vlasnik zaplenjene imovine bude oslobođen, bilo usled nedostatka dokaza ili usled dokazane nevinosti, zaplenjene stvari biće mu vraćene u zatečenom stanju. Čl. 5. Oslobođeni nema prava na nadoknadu eventualne štete izazvane na njegovoj nekretnini, prevoznom sredstvu ili ličnom naoružanju.

&

Pa dobro, šta bih ja, da Šarićev bentli zarđa ispod neke nastrešnice, gume da mu propadnu i da legne na felne, ulje da mu iscuri, crep da mu pada na šoferšajbnu, a da država kupi policijskom generalu nov bentli? Zar nije razumno da državni službenici koriste ono što im priroda (priroda njihovog posla) besplatno daje? Pa jeste lepo što je general prihvatio vozilo kupljeno novcem od možda i nedozvoljene trgovine, ali zar ne bi sve što je zaplenjeno moralo biti popisano i konzervirano, ili pak izneseno na javnu dražbu ako se pouzdano znade da bivšem vlasniku neće ni u kom slučaju biti vraćeno?

Ne bi mi bilo pravo da sam u pritvoru, a da se penkalom nađenim u džepu mog sakoa upravnik zatvora potpisuje sve dok ja ne iziđem na slobodu zlatnu.

Peščanik.net, 08.04.2014.