Prognani a slobodni - Nušićijada 2018.

Nušićijada 2018.

Kada je Branislav Nušić napisao svoju prvu komediju Narodni poslanik (1883), ovaj rukopis je, prema rečima samog autora, ubrzo bio uhapšen, odnosno poslat ministarstvu policije na ekspertizu odakle godinama potom nije stigao nikakav odgovor. Pet godina kasnije, Nušić je napisao svoj drugi komediografski tekst Sumnjivo lice, ali ovo delo će na svoju premijeru morati da čeka punih trideset i pet godina. Kada je te iste godine Nušić napisao i objavio satiričnu pesmu Dva raba, u kojoj je kritikovao ponašanje kralja Milana Obrenovića, ubrzo je bio uhapšen i osuđen na dve godine strogog zatvora u Požarevcu. Prema svedočenju samog Nušića, ozloglašeni upravnik požarevačkog zatvora Ilija Vlah, čovek odan režimu, odlučio je da mladog izgrednika podvrgne posebnoj torturi, pa mu je „zabranio da piše, loži peć u samici kao i da čita knjige i novine“. Jedina Nušićeva sreća u tom trenutku bila je činjenica da on u javnosti još uvek nije bio poznat kao autor Narodnog poslanika i Sumnjivog lica, jer je izvrgavanje ruglu političkog i policijskog aparata, tada baš kao i danas, predstavljalo prekoračenje i nekulturno ponašanje koje se moralo sankcionisati po kratkom postupku. Za funkcionere SNS-a, međutim, baš kao i za njihovog lidera Aleksandra Vučića, pa i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, Branislav Nušić bi ipak trebalo da predstavlja istorijsku ličnost sa potpunom biografijom, završenim i poznatim delom, koje danas čini važan segment književnog i pozorišnog kanona. Ali i pored toga, Nušić je po nalogu iste te partije još jednom bio uhapšen. I to u Ivanjici.

Naime, novoradikalska vlast u ivanjičkoj opštini je, posle osam godina uspešne revitalizacije i organizovanja kulturne manifestacije Nušićijada, koju je vodilo Udruženje građana KudeS, donela odluku da ovu manifestaciju otme od njenih realizatora i preuzme stvar u svoje ruke. Mehanizam otimanja/gašenja kulturnih sadržaja uvek je isti. Najpre je predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, inače diplomirani ekonomista, „oduzeo sve ingerencije KudeS-u“ u organizovanju Nušićijade sa obrazloženjem da se tu radilo o „nenamenskom trošenju novca“, a onda je najavio da će „lično zatvoriti finansijsku konstrukciju festivala“. Bio je ovo esenesovski obračun sa „novopečenim i novonastalim Nušićevcima“, kojima je faktički oduzeta svaka dalja mogućnost za rad na lokalu, što je dovelo do migracije ove manifestacije u beogradski „Dorćol Platz“, gde je 18. avgusta održan jednodnevni program Nušićijade u egzilu. Ipak, Ivanjica nije ostala bez svoje, odnosno Lazovićeve Nušićijade, jer kada su profesionalci najureni sa pozicije urednika i realizatora, predsednik opštine je odlučio da svojim sugrađanima prikaže „autentičan nušićevski duh“ koji je on zapamtio iz detinjstva, odnosno iz ranog perioda ove manifestacije 1967-1972. Prilikom javnog obraćanja građanima Ivanjice, „kojima ova manifestacija i pripada“, predsednik opštine Lazović je napomenuo da će se „sve staviti pod potpunu kontrolu opštine“ i da tu više neće biti nikakvih problema. A kako to izgleda kada se Nušić stavi pod punu kontrolu Vučićevih kadrovika?

Evo ovako: Lazović je formirao Organizacioni odbor festivala u koji su ušli svi njegovi zamenici i pomoćnici, zatim načelnik Policijske uprave, direktor Javnog komunalnog preduzeća u Ivanjici, direktor Doma zdravlja, načelnica Opštinske uprave, kao i nekoliko „predstavnika sredstava informisanja“, svakako novinara koji pohvalno pišu o radu opštinske uprave. Sve u svemu, ovaj odbor podseća na podelu uloga u Sumnjivom licu, a najavljeni program ovogodišnje Nušićijade na tragikomediju, sastavljenu od klovnovskog programa za decu i estradnog dela u kome će svoje koncerte održati Haris Džinović, Ođila i Željko Joksimović. Naravno, za ovako „ambiciozan“ program, budžet je višestruko namenski uvećan, a Ministarstvo kulture je pozdravilo ovakvu vrstu transformacije Nušićijade od kritičko-satiričnog u besmisleno-populistički program, koji bi trebalo da nadomesti izvanredan programski koncept kojim je festival mogao da se pohvali proteklih godina.

Strategija razvoja kulture u Srbiji, iako još uvek neusvojena u Skupštini, uveliko ubire svoje plodove na terenu. Kao najočigledniji doprinos je disciplinovanje kulture i ukidanje njene decentralizacije. Ne treba smetnuti s uma da je osnovna inicijativa Udruženja građana KudeS bio upravo rad na decentralizaciji što je već u prvom udaru lokalnih vlasti izbrisano. Gostovanje izbegličkog programa Nušićijade u Beogradu je upozorenje, ali takvih upozorenja je do sada bilo na pretek od dolaska naprednjaka na vlast. Do nekog smislenog rešenja još uvek se nije došlo u ovakvim situacijama, jer je kultura u Srbiji pod paskom partijske armije koja je zarad odbrane lika i dela predsednika spremna da uništi sve, pa i da od Nušića napravi laku večernju zabavu uz „Lane moje“ ili „I tebe sam sit kafano“. Zaista, program izgleda kao da ga je osmislio upravnik požarevačkog zatvora Ilija Vlah zajedno sa stručnim timom ministarstva policije. Ovakav program kao da je namenjen onima koji ne pišu, ne čitaju knjige i novine, i ne pada im na pamet da upitaju vlast kako će se grejati sledeće zime. Podmetanje falsifikata i laži umesto kulture predstavlja ulazak u zonu kiča, što je ovogodišnja ivanjička Nušićijada demonstrirala svakim segmentom svog programa.

S druge strane, najnovija vest iz KudeS-a glasi da se povodom svih ovih događaja oglasio kabinet predsednika. Još uvek se ne zna sadržaj tog pisma ali moglo bi se desiti da predsednik Vučić, kao i u slučaju vojnog kampa za decu i omladinu na Zlatiboru, koji je on najpre odobrio pa demonstrativno zatvorio, pošalje specijalnu jedinicu Kobre u Ivanjicu kako bi oslobodili nušićevsku scenu od kadrovika koji su skrenuli sa evropskog kursa svoje partije.

Peščanik.net, 20.08.2018.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Smešno lice vladara

The following two tabs change content below.
Saša Ilić

Saša Ilić

Rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Saša Ilić

Latest posts by Saša Ilić (see all)