Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Zamislite da otkrijete da ste jedini koji šibicom proverava ima li benzina u kanti. Da li biste pomislili da ste genije jer ste toga dosetili, ili biste se zapitali „da li sam ja normalan“, „jesam li ja idiot“?

Zapravo, ovo nije fer pitanje, jer čitaoci, posetioci ovog sajta, kao i ogromna većina građana su racionalni ljudi, koji slede zdravu logiku, prepoznaju rizike i brinu o posledicama onoga što čine. Posledicama po zdravlje i život sebe i drugih.

U ovom tekstu, s druge strane, imamo posla sa „kompletnim idiotima“, kako ih je Aleksandar Vučić svojevremeno nazvao.

Zapravo, hajde da zastanemo na trenutak, pre nego što tako olako prihvatimo tu kvalifikaciju koja onoga koji se ponaša neracionalno abolira od bilo kakve odgovornosti za marifetluke zbog navodnog idiotluka.

O čemu se možda radi, skiciraćemo kroz dve sličice

Slika prva: Sto hiljada turista i deset hiljada milijardi investicija

Šta nam kazuje izjava jednog od gradskih zvaničnika da je Beograd „jedina prestonica u Evropi koja može da organizuje doček Nove godine“ i da će „u Beograd, prema nekim procenama, ovih dana doputovati najmanje 100.000 ljudi, jer žele najluđu noć da provedu na platou ispred Skupštine gde je organizovan doček, ili u nekom od prestoničkih kafića i restorana“.

Verovatno se niko drugi u Evropi nije dosetio da organizuje doček i privuče stotine hiljada turista. Ili stotine idiota širom kontinenta muče svoje građane, zatvaraju ih, a Beograd želi da razonodi plebs izmoren koronom i privuče turiste. Istina, lekari nedeljama upozoravaju da nam tek stiže „omikron“, da ćemo platiti cenu opuštanja, ali „kompletni idioti“ su odlučni da ne zaključavaju Beograđane, da ih treba nagraditi jer se vakcinisalo više od 60% punoletnih (što se početkom 2021. godine moglo smatrati solidnim procentom, ali je sada zapravo dokaz neuspešne kampanje za vakcinaciju).

Dok je tokom novembra i decembra svakodnevno od kovida umiralo više od 50 ljudi po zvaničnim statistikama, a prema poređenjima broja umrlih sa prethodnim godinama, po svemu sudeći i višestruko veći broj zbog kovida i od kovida, „kompletni idioti“ su brinuli za biznis. Za čiji biznis, uvek je upitno.

Pa tako i sada – doček se, u centru i u Beogradu na vodi, mora organizovati, agresivna propaganda i nabusiti stav nadomestiće odgovore na jednostavna pitanja o zdravlju.

I ako su kompletni idioti zbog sitnog profita onih koji će organizovati svirke, zbog navodne zarade od turizma, i privlačenja antivakserskih i antimaskerskih glasača koji znaju da virus ne postoji, spremni da rizikuju munjeviti eksponencijalni rast broja zaraženih i novi udar na iscrpljeno zdravstvo, šta su tek spremni kada su u igri stotine miliona ili milijarde evra. Ne javnih prihoda, naravno, već zarade korporacija i ugradnje onih koji posluju sa korporacijama, poput onih koje istražuju rude.

Mislite o tome kada čujete Anu Brnabić kako kaže da Srbija nije potpisala nikakav obavezujući ugovor, ali da se obavezala, i Aleksandra Vučića da projekat Jadar neće biti povučen.

Sve pritužbe zdravstvenih radnika rešićemo sa po 10.000 dinara, mlade koji izlaze na ekološke proteste sa po 100 evra, a celu Srbiju ćemo namiriti obećanjem o čistim tehnologijama i rudarskim investicijama. Od najmanje deset hiljada milijardi dolara, ako se još sećate nekadašnjeg ministra rudarstva koji se u nedostatku rudnika opredelio da kopa kanale.

Druga slika: Uticaj Pokreta nesvrstanih na novogodišnje kičenje

Ne znam kako je u drugim gradovima, koji ne dočekuju „lokalnu izbornu godinu“, ali primetili ste možda da je ove godine Beograd znatno manje okićen nego prethodnih.

Kažem možda, jer je odsustvo kiča poput odsustva buke – ne primećuješ odsustvo, dok se ne pojavi i bolno ti zapara uši odnosno oči.

Odsustvo novogodišnjih ukrasa u neskladu je sa planovima o 100.000 turista, sa podrškom privredi kroz podsticanje građana da troše, tako što će im se probuditi praznični konzumeristički duh. Duh koji nesumnjivo prethodnih dana bludi tržnim centrima.

A „ulepšavanje“ za turiste koji će zbog ukrasa pohrliti u Beograd, kao što sad hrle zbog koncerta, i podsticanje potrošnje, bila su prethodnih godina objašnjenje za kićenje i kičenje grada, već od rane jeseni i ostavljanje „ukrasa“ do pred kraj zime.

Ali, kao što smo već konstatovali ovde, nisu oni to činili niti zbog toga što mrze Beograd ili što promovišu kič kao kulturni standard. Suština je bila i jeste u novcu. U konkretnom slučaju – kupiti svake godine još ukrasa „kako bi se razgalili i građani koji ne žive u centru“, ostaviti ih što duže napolju kako bi se dodatno plaćale opravke, održavanje i opet kupovali novi da zamene one trajno oštećene.

A šta je to ove godine drugačije?

Jednostavno, da bi se novcem raspolagalo mora se biti na vlasti. Evidentno je da je pozicija beogradskih vlasti, takozvanih „kompletnih idiota“ kako im Vučić tepa, ugrožena. Bliže se izbori, vreme kada se tradicionalno krpe rupe u asfaltu, grejanje radi cele noći, reprogramiraju se i opraštaju dugovi komunalnim preduzećima, dele pomoć i obećanja.

Međutim, javna preduzeća izraubovana su od marifetluka toliko da jedva pružaju usluge, u šta su nas toplane i termoelektrane uverile kada je pao prvi sneg. Grandiozna obećanja, poput metroa, potrošena su na prethodnim izborima, a ona koja iritiraju građane (poput gondola i jarbola) ali (nekom) donose profit, sakrivena su u budžetu i ušuškana ćutanjem za posle izbora. Ostalo je jedno rešenje koje se niko od „kompletnih idiota“ nije dosetio u prethodnih osam godina (i duže).

Da se oslušne šta je to što građani zaista žele, a šta ih iritira. Ne u nameštenim anketama zbog čijih rezultata se učini da u ovom gradu žive kompletni idioti kojima je najveća želja da se funkcionalan most premesti u park.

I tako su nam ukrasi, bez mnogo buke i pompe, u predizbornom periodu zasvetlili tek 1. decembra. Kasnilo se „zbog situacije sa korona virusom, ali i obaveza, u smislu kićenja grada zbog skupa kojim je obeleženo šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, ali i drugih događaja koji su bili u septembru i oktobru“. I ne sumnjam da će se neko objašnjenje sličnog kalibra, dostojno kvalifikacije kojom je Vučić častio gradsku vlast, naći i za skidanje ukrasa znatno ranije.

Peščanik.net, 30.12.2021.


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)