Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

„Učenici obdareni za informatiku i računarstvo“ – šta je to u stvari? Kako se meri obdarenost za informatiku i računarstvo? Rešavanjem matematičkih zadataka, uspehom u igranju kompjuterskih igara, hakovanjem ili naprosto snalaženjem i traženjem informacija na internetu? Pitanje nije jednostavno, ali se čini da je ministru prosvete Mladenu Šarčeviću – za šta li je on obdaren, kad se našao na tom mestu? – apsolutno sve jasno.

Evo šta se dogodilo: početkom godine, nekim školama – gimnazijama, u stvari – praktično je navrat-nanos nametnuto da formiraju odeljenja za decu „obdarenu za informatiku i računarstvo“. Neko talentovan zaključio je da je to pravi put da se obezbedi kvalifikovana radna snaga za „aj ti“ sektor u usponu u Srbiji. Dakle, nešto poput dualnog obrazovanja za talentovane štrebere. U više gradova, u 13 (gde baš 13?) gimnazija tako se otvorilo 300 mesta za „obdarene“.

Prijavilo se 600 dece, a test je prošlo njih 298. Od tih 298, trećina dece je rešila da se ipak ne upiše među „obdarene“, iako su prošla proveru „obdarenosti“. I ministar sad bljuje vatru: „Interesovanje za smer za obdarene za informatiku i računarstvo je bilo mnogo veće nego što su rezultati prijemnog pokazali da stvarno ima talentovane dece“. (Zamislite to, ministar kaže – „stvarno talentovane dece“, kao da tačno zna kako se meri talenat, i to posle prvog pokušaja.)

„Na zahtev direktora škola da se spusti potreban broj bodova za prolaz na prijemnom, moj odgovor je da taj prag može samo da se podigne“, grmi i preti Šarčević. I ne zaustavlja se, nego još i direktno optužuje: „Ovo je dokaz da sam bio u pravu, da su zarad boljeg finansiranja i radnih mesta prikazivana navodno talentovana deca. Preduzimaću još rigoroznije mere prema onim ljudima [čitaj: školama – prim. D.I.] koji varaju državu, decu i roditelje“.

Ali, ni tu se ne stišava tobože pravednički Šarčevićev gnev. Ako će on državu, decu i roditelje (tim redom) i zaštititi od lažljivih i sebičnih nastavnika i direktora škola, sâme roditelje i njihovu decu, pak, neće imati ko da zaštiti od ministra lično, jer on zna: „Decu koja se sad upisuju u srednje škole i na fakultete roditelji je trebalo pre četiri godine da ’pritegnu’ da uče, a ne da im prave prolaz u životu preko veze“. E da, dobro ste pročitali – „pritegnu“.

Bedan je ovaj ministar. On živi u zemlji u kojoj je bivši predsednik republike preko veze završio školu i stekao diplomu. I ni reč o tome nije imao da kaže Šarčević, a sad se junači pred nastavnicima, roditeljima i decom. Šarčević sedi u vladi sa osobom koja je krivotvorila svoju doktorsku tezu. Ni o tome ovaj pravednik nema šta da kaže. Konačno, on sedi u vladi koalicije koja dobija izbore tako što veliki broj ljudi drži u klijentelističkim mrežama i zapošljava ih preko veze.

Uz sve to, utisak je i da ministar laže, to jest – da prećutkuje istinu. Iz njegovih izjava dalo bi se zaključiti da je inicijativa da se oforme odeljenja za učenike „obdarene za informatiku i računarstvo“ krenula odozdo. Gotovo kao da je reč o zaveri prevarama sklonih nastavnika i direktora škola, te ambicioznih roditelja. Svi oni su se urotili protiv države, a Šarčević je tu da je brani – do poslednje kapi laži i bezobrazluka.

Inicijativa da se naprave posebna odeljenja u škole je preko školskih uprava direktno podređenih ministarstvu prosvete stigla u martu ove godine, praktično iznebuha. Planovi za upis u narednu školsku godinu prave se u septembru tekuće školske godine. Škole su plan za upis za 2017/18. dostavile dakle u septembru 2016. Međutim, početkom 2017. škole su praktično bile ucenjene – ili da smanje predloženi broj odeljenja ili da umesto jednog planiranog uvedu posebno odeljenje za „obdarene“.

Naravno, s jednim odeljenjem manje, smanjuje se i broj časova, što ugrožava zaposlene nastavnike i neke od njih dovodi u situaciju da izgube posao, to jest da se vode kao tehnološki višak. Šarčević će pak reći „da su zarad boljeg finansiranja i radnih mesta prikazivana navodno talentovana deca“. Ucenu od strane vlasti, on će predstaviti kao koristoljublje na strani škola. Kako god, škole su između dva zla mislile da su izabrale manje prihvativši posebna odeljenja.

Novi element u priči je sam test. Ponovimo još jednom, ideja o novim odeljenjima stiže u martu. To znači da deca nisu imala ni četiri godine, kako insinuira ministar, a ni punu školsku godinu da se pripreme za test. Imali su nepuna tri meseca. I jedan broj njih, naravno, test nije dobro uradio. Kada ministar kaže: „Kad bi sad nadarenoj deci dali da vežbaju do avgusta da bi se popunile kvote, na šta bi to ličilo? Pa to nije popravni ispit, ili si nadaren ili nisi“, iz njega progovara popularna kultura reklama – „ili jesi, ili nisi…“

Pored toga, progovara i neznanje. Jer, uspeh na testu manje je stvar nadarenosti, a više pripreme, to jest veštine da se reši test, koja se stiče vežbanjem i malo veze ima sa talentom. Zbog na brzinu sprovedene promene, deca nisu imala dovoljno vremena da vežbaju, i otuda bi u stvari bilo fer i pravično da im se pruži druga šansa i dodatno vreme za pripreme za koje su, upravo zato što je ministarstvo loše (zapravo prevarno) radilo, ostala uskraćena.

Konačno, odlukom da se odeljenja ne formiraju u gimnazijama u kojima nije ispunjena „kvota“ od 15 đaka za odeljenje, vraćamo se praktično na inicijalnu nameru ministarstva – da se smanji broj odeljenja, a time i broj zaposlenih u gimnazijama. Kao i da se jedan broj dece tako preusmeri ka srednjim školama i – treba li nagađati – ka dualnom obrazovanju. Kada se stvari tako poređaju, od pravedničke buke i besa ministra Šarčevića ostaje samo – nepodnošljiva buka. Kao i tehnološki viškovi u prosveti, od kojih će Šarčević – kako vidimo, svim sredstvima – braniti državu, koja ih proizvodi bez ijednog dobrog razloga.

Peščanik.net, 06.07.2017.

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)