Loznica, 16.10.2024, foto: Arhiv javnih skupova
Loznica, 16.10.2024, foto: Arhiv javnih skupova

Gradonačelnik Loznice dao je ostavku. To smo saznali juče, u četvrtak. U sredu, pak, u 5, imali smo protest u Loznici protiv kopanja litijuma. Dakle, prvo protest, pa ostavka. Višedecenijski gradonačelnik Loznice rekao je da su njegova porodica i zdravlje razlozi za ostavku. Posle dvadeset godina, sasvim je moguće da ne laže. Ostario je, umorio se na funkciji. Nedostaje mu i porodica, posle toliko godina. Nisam ironičan. Zaista je moguće.

Samo je trenutak neobičan. Kontekst baca drugačije svetlo na tu ostavku. Zbog tog konteksta se o razlozima za ostavku može dalje spekulisati. Samo što bismo prvo morali da se dogovorimo o kom je kontekstu tačno reč. Odnosno, kako ćemo shvatiti taj kontekst. Naravno, mislim na proteste, demonstracije, blokade… protiv kopanja litijuma. U vezi sa tim, pokazuje se da je ono što se događa u skupštini Loznice važnije od onoga što se pre par dana događalo u skupštini Srbije. To je prvi element konteksta.

Drugi element su sami protesti. Onaj od srede u 5 pogotovo. Već sam napisao i sad ću ponoviti – rasprava u skupštini Srbije o opozicionom predlogu zakona o zabrani kopanja litijuma bila je samo predigra sa unapred poznatim ishodom. U sredu u 5, u Loznici je konačno počela drama. Da je skup u Loznici bio masovan, da se na desetine hiljada ljudi našlo na ulicama Loznice, bio bi to ujedno i početak raspleta s izvesnim srećnim krajem po Srbiju. Nije se desilo.

Umesto raspleta, kako i dolikuje drami, dobili smo zaplet. Par hiljada ljudi na protestu u Loznici, ruku na srce, nije mnogo. Plaćenim navijačima režima bilo je to dovoljno da odmah proglase da je stvar s protestom propala. A onda, dan kasnije – ostavka gradonačelnika. To je dakle kontekst. I sad možemo da spekulišemo.

Plaćene pristalice vlasti (neka mi oprosti čitalac za ovo „plaćeni“ po drugi put: naprosto ne mogu da zamislim da neko podržava tekući režim iz uverenja) i njen poneki oprezni kritičar veruju da je to još jedan u nizu lukavih/podmuklih (zavisi ko gleda) poteza glavnog šahiste u zemlji. I istovremeno likuju/jadikuju nad slabošću opozicije i ekoloških pokreta. Samo što jedno isključuje drugo. Jer da je otpor spram kopanja litijuma tako slab, zašto bi šahista morao da vuče stalno nove poteze i odlaže konačnu odluku.

Znamo, bez usvajanja novog prostornog plana u skupštini Loznice, ne može da počne kopanje. Gradonačelnik i većina u skupštini Loznice treba da isporuče taj plan. Umesto da to uradi, gradonačelnik se povukao. Za šahistu znamo da voli da demonstrira silu, pogotovo kada poveruje da je neprijatelja (a njemu su neprijatelji, onako šmitovski, svi koji nisu uz njega) pregazio. Već danima se hvali kako je upravo to uradio s opozicijom u Srbiji i protivnicima kopanja litijuma – pregazio ih je.

Ali, umesto da dobije novi prostorni plan u skupštini Loznice, dobio je ostavku gradonačelnika. To nije demonstracija sile. To je (ako je uopšte njegov) ponajpre manevar povlačenja na sigurniji položaj i kupovina vremena. Pobednici (a on sebe samo tako hoće da vidi – kao pobednika) to ne rade. Biće da je protest od srede u 5 nešto ipak napravio. Tih par hiljada ljudi, kako sada stoje stvari, nešto je ipak postiglo. To nije mnogo, zaista, ali nije ni – ništa. A uglavnom se tako širi glas o najnovijim lozničkim demonstracijama.

Demonstranti, pak, idu i korak dalje – oni tvrde da je članove skupštinske većine u Loznici sramota od sugrađana da usvoje novi prostorni plan. Ostavka gradonačelnika kao da ide naruku toj tvrdnji. On se povukao da ne bi ostao zapamćen u svom kraju kao osoba koja je otvorila vrata za uništavanje ne samo Loznice i okoline nego i čitave Srbije. Ooo, koliko optimizma u takvom tumačenju. Da članovi vladajuće većine imaju stid i da vode računa o tome kako će biti zapamćeni. Iskustvo nam pak kaže – ne treba na to računati.

Naposletku, možda je čovek stvarno otišao s mesta gradonačelnika zbog zdravlja i porodice. A kontekst je učinio da brže i lakše donese odluku o povlačenju. Uostalom, može se na to gledati i ovako: gradonačelnik Loznice daje ostavku jer mu je jasno da će kopanje litijuma ugroziti i njegovo zdravlje kao i zdravlje njegove porodice – to bi onda bili „porodični i zdravstveni razlozi“ iz teksta njegove ostavke. Ovo zvuči kao najrazumnije objašnjenje, ali – znamo da nemamo posla s razboritim ljudima. Da im je stalo do razuma, ne bismo uopšte govorili o litijumu.

Iskustvo nas uči da su najjednostavnija objašnjenja i najverovatnija. Režim je naprosto slab da donese odluku o kopanju i dovoljno jak da tu odluku odlaže dok se ne promeni odnos snaga. To je i dobra i loša vest. Ali, s obzirom na trenutni talas depresije zbog „samo“ par hiljada demonstranata, ipak više dobra.

Loznicom kruži trač da se gradonačelnik više od mesec dana nije pojavio na poslu. Preciznije, od kad je Vučić obeležavao Oluju u Loznici. Priča kaže da Vučić nije hteo ni da se pozdravi s njim. Gradonačelniku je to teško palo, i par dana kasnije javio se u bolnicu zbog problema sa srcem. Kraj trača glasi: vrh Srbije (sinonim za Vučića) nezadovoljan je što gradonačelnik nije uspeo/hteo da sazove sednicu i podastre prostorni plan za početak kopanja litijuma.

Sasvim je nebitno da li je ova priča istinita ili ne što se samih činjenica tiče. Na drugom nivou, ona – tako se čini – precizno odslikava odnose snaga i krhkost tobožnje režimske sile. O krhkosti opozicije, pak, sve već znamo. Hoću da kažem – borba je počela, i trajaće.

Peščanik.net, 18.10.2024.

LITIJUM

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)