Ovaj odgovor objavljujem iz odgovornosti prema čitaocima Peščanika, a ne da bih učestvovala u polemici sa direktorkom Agencije za borbu protiv korupcije Tatjanom Babić.

Smatram da je dobro što je direktorka Agencije reagovala na moj tekst, jer to znači da poštuje javnu kritiku. Istina, ona kaže da joj je stalo do argumentovane, konstruktivne i dobronamerne kritike, što moj tekst, po njenom mišljenju, ipak nije. Za moje stavove ona kaže da su neistiniti i proizvoljni. Uz to, direktorka dodaje da se u svom radu vodi isključivo zakonom, a ne i političkim odnosima moći, što je lepo, ali ako ostane samo na rečima, ne znači gotovo ništa.

Podaci

Podaci koje sam analizirala u svom tekstu, a koje direktorka osporava, uzeti su iz dnevnog lista Danas, a odatle su ih preneli i gotovo svi drugi (štampani i elektronski) mediji u Srbiji, bezmalo pod istim naslovom i u istovetnom obliku. Kada kaže da javnost treba istinito informisati o radu Agencije, onda direktorka treba da zna da se javnost i građani informišu pre svega putem medija. Zbog toga sam smatrala da je opravdano analizirati podatke koji su na taj način postali javno dostupni. Dnevni list Danas navodi da je sve podatke dobio od Agencije za borbu protiv korupcije. Stoga, ako podaci nisu istiniti, demanti je trebalo poslati Danasu, a ne Peščaniku. Ili je Agencija trebalo da demantuje samu sebe.

Upravo Danas navodi podatke koje direktorka osporava – recimo, to da je pokrenuto 450 postupaka (mada naslov sugeriše da su postupci i okončani); to da je najviše postupaka pokrenuto protiv narodnih poslanika; to da su pokrenuti postupci protiv samo dva ministra; to da su u pitanju prekršajni postupci; kao i to da su protiv najmanje dve osobe iz kabineta predsednika Srbije postupci obustavljeni. Dakle, kaže se, i to vrlo jasno, da je to ukupan broj postupaka koji su pokrenuti, ali ne i okončani prošle godine.

Što se tiče spornog broja od 37.000 funkcionera – to je broj koji se nalazi na internet prezentaciji Agencije. Koristila sam ga jer iako su neki od njih u međuvremenu prestali formalno da vrše svoje funkcije, to ne lišava Agenciju mogućnosti da protiv nekoga od njih inicira postupak, jer se izveštaji funkcionera mogu pratiti i pošto im formalno prestane funkcija (kada govorimo o poređenju izveštaja predatih pre i posle stupanja na funkciju) – da nije tako, bilo bi dovoljno da nekoj osobi prestane funkcija pa da ona automatski bude oslobođena bilo kakve odgovornosti u smislu Zakona o borbi protiv korupcije. Znamo da to nije ni moguće ni pravično. U konkretnom slučaju, neki dopisi koji su i bili tema mog teksta, odnosili su se na period i do četiri godine unazad.

Postupci

U vezi sa primedbom o tome da li Agencija pokreće postupke ili ne, imam utisak da je direktorki jedino stalo da pokaže kako tobože ne pravim razliku između zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i njegovog pokretanja, između krivične prijave i optužnice, tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije. Naravno, jasna mi je ta razlika, ali verujem da je za širu publiku dovoljna informacija da Agencija čini prvi korak u gonjenju funkcionera: ne vidim zašto bismo čitaoce dodatno opterećivali stručnom terminologijom koja je bliska pravnicima.

Direktorka kaže da jeste obustavljen postupak protiv jedne osobe iz kabineta Tomislava Nikolića i da ta osoba opravdano nije podnela izveštaj o svojoj imovini. Nažalost, mnogi drugi ne mogu računati na takve pogodnosti.

Direktorka dodatno pravi zbrku kada kaže da će Agencija, prema planu, kontrolisati članove vlade u 2014. godini. Naime, već je rečeno da je u 2013. godini pokrenut postupak protiv dvojice ministara, pa nije jasno kako se to dogodilo ako će svi ministri biti kontrolisani tek u 2014. godini. Pored toga, i dalje su otvorena pitanja – kako to da izvršna vlast nije prva na listi za kontrolu? Šta je sa ministrima iz prethodne vlade i vlade pre rekonstrukcije? (U 2014. godini imaćemo nove ministre.) Zašto je to uvek pitanje koje kasnije stiže na red, ako svi znamo da se najveće zloupotrebe dešavaju upravo u izvršnoj vlasti?

Kifla

U reakciji na moj tekst se postavilo i pitanje o kakvim se „jugićima“ tu radi. Naime, na jednom mestu tvrdim da Agencija selektivno i vremenski „prikladno“ postavlja pitanja koja nisu u njenoj nadležnosti, na šta je direktorka oštro reagovala.

U prilogu dostavljam jedan od dopisa Agencije, iz koga se jasno vidi da ta institucija u posebnom postupku kontrole izveštaja o imovini postavlja pitanje da li je određeni funcioner i dalje u posedu svog fiće i ako nije, kome ga je otuđio, odnosno prodao (PDF). U dopisu zatamnjujem podatke koji se tiču identiteta primaoca. Taj dopis je potpisala direktorka Agencije. On ne predstavlja tajnu. To nam daje za pravo da postavimo pitanje da li je posao Agencije da istražuje ovakve stvari. Ovde nije reč o tome šta ja mislim da je posao Agencije, nego se radi o zakonu koji Agenciji jasno stavlja u zadatak određene poslove. Ovo se ne može podvesti pod taj opis.

Zato sam rekla da Agencija nije ovlašćena da ispituje funkcionere o njihovim nespornim finansijskim odlukama; o tome kako se odnose prema stvarima koje su očigledno mogli da kupe od svojih primanja ili koje su stekli pre nego što su stupili na javnu funkciju; o pravnom osnovu stanovanja na adresi preblivališta. Agencija ne može da ih pita o stvarima o kojima su se oni ranije već izjasnili u svojim izveštajima (kao što su to, na primer, brojevi tekućih računa i iznosi na njima). Račun za kiflu je u tom smislu zaista bio metafora. Ali „fića“ i „jugić“ jesu bili predmet interesovanja Agencije, koliko god to izgledalo banalno.

U dopisu koji dostavljam u prilogu, kao i u nekim drugim dopisima koje sad ne objavljujem, postavljena su pitanja koja sam navela u svom tekstu i to ljudima koji će svakako podnositi redovan izveštaj po prestanku poslaničkog mandata, dakle za oko trideset dana.

Ako to znamo, ne možemo a da se ne zapitamo čemu sve to. Da je reč i o političkim razlozima, za koje je bitan izborni momenat, govori i činjenica da su dopisi sastavljeni tokom trajanja izborne kampanje, ali su do primalaca stigli čitave tri nedelje kasnije, kada je već bio poznat izborni rezultat.

Ne tvrdim da su svi postupci Agencije pogrešni i protivzakoniti, ali hoću da ukažem na to da su primeri koje navodim dovoljni da se posumnja i u ostale postupke, a to šteti ugledu institucije. Možemo izigravati da se na ovaj način borimo protiv korupcije među funkcionerima, i tu jedan tekst malo šta može da promeni. Međutim, zašto bismo se odrekli prava da postavimo javno pitanje, jer institucije u Srbiji za svoju efikasnost ili neefinasnost polažu račun građanima i javnosti. Rekla bih da je to bolje od privida da je sve u redu.

Nije u redu to što ministri u Srbiji voze skupe privatne automobile ili što predsednik države gradi privatnu crkvu na svom imanju. U tekstu sam se zapitala – da li to vidi i Agencija za borbu protiv korupcije? Ukoliko je odgovor ne, ako ne živimo u istoj stvarnosti, onda verovatno nema smisla ni da razgovaramo. Besmisleno je funkcionerima sa najmanje moći, u odlasku, postavljati beznačajna pitanja – to nije mandat Agencije. Tako sam došla do uverenja da se ona ne usuđuje da postavi ozbiljna pitanja i do očekivanja da će u sledećoj fazi tražiti i račune za – kifle.

Peščanik.net, 12.04.2014.

Srodni linkovi:

Zlatko Minić – Ravna linija

Татјана Бабић – Реаговање Агенције за борбу против корупције

Sofija Mandić – Račun za kiflu


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)