Istog dana smo u medijima pročitali vest o smrti glumca Žarka Lauševića i vest o otkazivanju koncerta poljskog blek metal benda Batushka. Koncert je bio zakazan za 23. novembar u Beogradu, ali je otkazan zbog negativne kampanje koju je pokrenuo monah Arsenije, iguman manastira Svetog Petra i Pavla kod Mionice i pravoslavni life-style influenser. Podsetimo se, 31. maja 1990. nasilno je prekinuta predstava „Sveti Sava“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od strane članova Srpskog omladinskog bloka predvođenih Vojislavom Šešeljem i sveštenikom Žarkom Gavrilovićem, osnivačem Srpske svetosavske stranke. Laušević je tumačio ulogu Svetog Save za koju je prethodno u Novom Sadu dobio Sterijinu nagradu i ta će mu uloga, kao i tragični događaji koji su nakon toga usledili, iz korena promeniti život.
Članovima grupe Batushka se život verovatno neće mnogo promeniti, jer su im koncerti već zabranjivani u Rusiji i Belorusiji, ali je za nas ovde važno da je ekipa u istim dresovima (mantijama) i dalje vrlo aktivna, vođena istim namerama i na istom zadatku borbe protiv slobode izražavanja. A bez slobode izražavanja nema ni kulture u modernom smislu te reči, bilo da se radi o popularnim ili klasičnim formama kulture, kao što je pozorište. Glumac Žarko Laušević postao je prva žrtva kulturološkog rata, novog fenomena koji će obeležiti Srbiju i druge postkomunističke zemlje. I mada je u tom ratu dostojanstveno stao ispred rulje i mantije, koja je urlikala iz publike, i hrabro – kao da je Obilić – ali bez gneva (to će ga stići kasnije, kada je zbog nastavka šikane zapucao), izgovorio „Niste vi veći Srbi od mene“, već je bio uhvaćen u mreže vladajuće ideologije koja od svakog pojedinca zahteva javno dokazivanje nacionalne pripadnosti.
A zna se ko ima glavnu reč na tu temu i ko nepogrešivo može prepoznati štetne uticaje. „Nisu oni naivni uopšte“, rekao je za bend Batushka monah Arsenije, „oni su Poljaci koji se sprdaju sa pravoslavljem“, ali ne bilo kojim „nego sa ruskim pravoslavljem“ i time hoće da „zagade Beograd“. U nastupu benda monah cenzor prepoznaje rusku pravoslavnu estetiku, ali na stranu sada što se mera zagađenja u Beogradu meri ruskim pravoslavljem, njemu ne pada na pamet da je članovi benda mogu doživljavati kao svoju, jer kaže da je u pitanju „mržnja katolika prema pravoslavlju“. Poljska, inače, ima oko pola miliona pravoslavnih vernika i dobro organizovanu i autokefalnu Pravoslavnu crkvu, tako da ne bi čudilo da članovi bedna dolaze upravo iz tog dela poljskog kulturnog i verskog nasleđa. Zato pravoslavlje može biti deo i njihovog kulturnog identiteta.
Poljski bend Batushka na sceni koristi pravoslavnu koreografiju, velike shimne (posebne monaške odore koje simbolizuju najstrože zavete koje polažu mahom stari monasi), ikone, sveće i tamjan, te elemente crkvenog pojanja koji se kombinuju sa tvrdim hevi metal zvukom. Ali ništa od te koreografije ne služi za sprdnju i provokaciju publike sa scene, nego za stvaranje teške horor atmosfere koja je karakteristična za pravac blek metala. U tom smislu bend ne omalovažava kostime i koreografiju, preko koje komunicira sa publikom, i pre bi se moglo reći da su fanovi pravoslavne monaške estetike, nego njeni kritičari.
Ali za igumana Arsenija „satanisti iz Poljske“ vrše „skrnavljenje svetinja“ na sceni, a takvu je dojavu, kako sam kaže, primio – pazite sad – od „zabrinutih vernika“ iz Austrije. Radikalizacija na internetu je odavno poznata stvar, dok je monah Arsenije u ovom slučaju samo istaknuti deo zatvorene eho komore u okviru koje istomišljenici jedni druge radikalizuju i nemaju mogućnosti da se upoznaju sa drugačijim stavovima, koji bi ih naveli da preispitaju svoja ubeđenja. Ozbiljan je, međutim, problem ako se cela zemlja pretvori u zatvorenu eho komoru. A otkazivanje koncerta danas, kao i prekidanje pozorišnih predstava nekada, upućuje na zaključak da se krećemo baš u tom pravcu.
Peščanik.net, 18.11.2023.
