Prvo, veoma je verovatno da u centru grada neće nikada moći da se dovoljno prošire ulice da bi se saobraćaj odvijao više ili manje nesmetano. Alternativa tome jeste da se naplaćuje vožnja centrom grada. Tarifni sistem bi mogao da se uspostavi, koji bi regulisao saobraćaj u skladu sa opterećenošću saobraćajnica u različitim periodima dana i noći. Ne samo da ne bi trebalo seći platane već bi bilo moguće regulisati parkiranje i vratiti trotoare pešacima, a ponegde bi mogli i da se zasade novi platani.

Drugo, posebno nema smisla proširivati ulice koje vode centru grada. Jer se time samo povećava zagušenje u samom centru grada, a s vremenom i u proširenim ulicama. Sa ekonomske tačke gledišta, važno bi bilo poraditi na saobraćajnicama koje povezuje razne delove grada, a ne prolaze kroz centar. U Beogradu, recimo, ključni problem jeste neodostatak mostova, kao i sistem obilaznica oko grada i oko centra grada.

Ovo je posebno anahrono jer su već poslovni i administrativni centri izmešteni iz samog centra grada. Nema smisla proširivati ulice koje vode u centar grada da bi se kroz njega stiglo do jedne ili druge periferije gde se nalaze poslovna i administrativna sedišta.

Ako bi se poradilo na drugom problemu, ne bi možda bilo potrebno pribegavati prvom rešenju. Štaviše, moglo bi da se razmišlja o povećanju zelenih površina i pešačkih zona u centru grada. U Beogradu i jedno i drugo nedostaje, za razliku od automobila.

Blic, 17.02.2010.

Peščanik.net, 17.02.2010.

TEMA – KLIMA