Notorna a žalosna je istina da se u Srbiji bez prethodnog prečišćavanja oko 85 odsto otpadnih voda ispušta direktno u reke.
Zagađivači voda u Srbiji masovno ne kontrolišu šta ispuštaju u reke, ne instaliraju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i veliku većinu ispuštaju direktno u vodotokove.
Najveći gradovi u Srbiji – Beograd, Novi Sad i Niš nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. Najviše takvih voda ispušta se u Dunav, zatim u Savu, Zapadnu i Veliku Moravu i Nišavu. U pitanju je ogromna, doslovno zastrašujuća količina – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u Dunav se godišnje ispušta oko 140 miliona kubika otpadnih voda.
Nema sumnje da je za ovo žalosno stanje država, odnosno vlast, dvostruko odgovorna. Ona je i sama vlasnik sistema koji spadaju u velike zagađivače, kao što je državno preduzeće Elektroprivreda Srbije. Ono nije izgradilo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Termoelektrane Nikola Tesla B, pa se ogromne količine ispuštaju direktno u Savu. Generalno gledano, za pretežan deo otpadnih voda odgovorna su vodoprivredna preduzeća pod kontrolom vlasti.
Ali povrh toga vlast je posebno odgovorna za to što godinama, kontinuirano, sistematski propušta svoju obavezu da spreči, ograniči, kazni zagađivače. Ili bar da ih prinudi da za ugrožavanje životne sredine plate koliko toliko pristojnu naknadu.
Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ko proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu dužan je da plaća naknadu za to.
Nema dostupnih pouzdanih podataka o tome koliko to ukupno iznosi, ali neki raspoloživi (u izveštaju revizora iz 2022. se pominje da je za 2020. ministarstvo izdalo zagađivačima rešenja o naknadama za zagađivanje u iznosu od 1,6 milijardi dinara) upućuju na zaključak da naknade nisu visoke i da se objektivno ne radi o posebno respektabilnom iznosima.
Ali Vlada je ipak nedavno obavestila javnost da je „u praktičnoj primeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara uočeno da visina naknade za zagađivanje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje za obveznike te naknade, i da obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu, usled čega se predlaže znatno smanjenje visine predmetne naknade“.
Vlada predlaže da se drastično smanji i visina naknade za ispuštanje projektovane prečišćene otpadne vode. U stručnim kuloarima može se čuti da je ova intervencija zakasnela reakcija na još pre dve godine uočenu grešku u formuli po kojoj se utvrđuje iznos naknade, a koja je zapravo favorizovala firme sa slabijim odnosom prema prečišćavanju otpadnih voda. Agencija za zaštitu životne sredine je korigovala formulu i prosledila je ministarstvu na dalji postupak. Budući da je formula deo podzakonskog akta ministarstva, greška je mogla biti otklonjena brzo, ali nije. Naknade za 2021. i 2022. nisu ni naplaćene. Sve je zataškano, niko nije odgovoran.
Kako god loše stajale stvari u vezi sa ispuštanjem prerađenih otpadnih voda, još je lošiji, bukvalno zaprepašćujući predlog da se i visina naknade za ispuštanje neprečišćene otpadne vode smanji za 1000 puta.
U Savu i Dunav se godišnje izliva 200 miliona kubika prljavih, neprečišćenih otpadnih voda, što je količina koja bi napunila 20 miliona cisterni. Neke naše reke poput Borske reke, Crnog Timoka ili Peka spadaju u najzagađenije u Evropi. Ozbiljnijih vodotokova prve klase gotovo da i nema. Kvalitetna voda za piće je stalni ili povremeni problem za milion naših građana, pre svega u Vojvodini (prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 42 kontrolisana javna vodovoda samo 9 je bilo ispravno), ali i u delovima slivova Zapadne, Južne i naročito Velike Morave.
Neverovatno je da Vlada, u takvim okolnostima, brine zbog „neprimereno velikog opterećenja“ zagađivača voda i „bitne ekonomske štete“ koju oni navodno trpe i predlaže Skupštini da se naknade koje su dužni da plaćaju za štetu koju prave smanje i to višestruko. To nedvosmisleno potvrđuje spremnost vlade da sopstvene propuste i greške zataškava, a interese investitora štiti bez ikakvih skrupula, čak i ako to podrazumeva da interese svojih građana i njihova ljudska prava bezočno potcenjuje i gazi.
Peščanik.net, 30.08.2023.
EKOLOGIJA