Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Vučić sinoć kaže – sad ću vam reći šta se tačno dogodilo… jutros u 7… To je problem s njim. On misli da uvek jedino i samo on može da odredi gde počinje priča. I kada kaže gde je početak, sve pre toga briše se kao da je nevažno ili kao da nikada nije ni bilo. Istorija Srbije po njemu počinje 2000, devedesete se nisu dogodile. Istorija novog sukoba na Kosovu imala je svoj početak juče ujutru u 7. I ako je počela juče ujutru u 7, onda je jedino i samo Kurti kriv za jučerašnje nasilje.

Uzmimo da o Kurtiju ne znamo ništa drugo izuzev onoga što je o njemu sam Vučić rekao. A rekao je sve najgore. Da ne ponavljamo, sažmimo to ovako – po Vučiću, Srbi se ničemu dobrom ne mogu nadati od Kurtija. Samo što juče nisu samo kosovske oružane jedinice bile jedini akteri nasilja koje je kulminiralo u Zvečanu. Srpski demonstranti potukli su se i sa vojnicima iz jedinica u sastavu Natoa. Uzmimo da i o Natou i zemljama koje ga čine znamo samo ono što je Vučić o njima rekao. A rekao je da im ništa ne veruje i da su ovejani lažovi.

Pošto smo uveli aktere, pomerimo početak priče tek malo dalje u prošlost. Nedavno je, zbog registarskih tablica, ako se dobro sećam, Vučić naredio Srbima na severu Kosova da izađu iz svih tamošnjih institucija, od policije do lokalne administracije. Što su Srbi i uradili, dakle izašli su, ali ne baš iz svih – u parlamentu su, recimo, ostali, opet po Vučićevom naređenju. Ograda o parlamentu je važna, jer se vidi da su mogući izuzeci i da Vučić ne donosi principijelne odluke, nego stalno kalkuliše.

Da bi se popunila praznina, vlasti na Kosovu raspisuju nove lokalne izbore. Nešto pre toga, šalju i policijske jedinice da zamene na severu policajce Srbe. Vučić izdaje novo naređenje: izbori da se bojkotuju. Tako umesto Srba, na izborima za gradonačelnike opština pobede Albanci. Vučić te Albance nazove Kurtijevim okupacijskim upravnicima i tako pokaže da očekuje da će oni na svaki način pokušati da stupe na dužnost. Na kraju, Vučić odluči da sebi napravi skup podrške u Beogradu i izda poslednje naređenje – da svi Srbi sa severa Kosova dođu na taj skup.

Kako je posle skupa sam Vučić rekao – zbog njega je sa Kosova u Beograd došao svaki tamošnji Srbin (i dodao, malo pre skupa, da zbog njih oseća posebnu odgovornost). Pošto je sever Kosova tako ostao bez (dovoljno) muškaraca, Kurti to iskoristi da u zgrade opština na silu uvede novoizabrane gradonačelnike. I tek onda može – juče u 7, Srbi nezadovoljni što su u zgrade opština ušli novi gradonačelnici, pobunili su se i na silu u zgrade pokušali da uvedu ljude, svoje sunarodnike, koji su tu do juče radili. Vučić je Srbe demonstrante opisao kao goloruke. Međutim, u nekim izveštajima se kaže da su oni na vojnike Kfora (Natoa) bacali i eksplozivne naprave, od čega je stradalo njih barem dve desetine.

Pitanje je da li preko svoje Srpske liste Vučić i dalje može da izda bilo kakvo naređenje Srbima na severu Kosova, pa se može spekulisati i da su demonstracije bile spontane. Ali, to za priču nije od presudne važnosti. Jer, evo šta smo imali: bez ijednog dobrog razloga Srbi napuštaju institucije. Bez ijednog dobrog razloga ne izlaze na izbore. Bez ijednog dobrog razloga, kolektivno dolaze u Beograd. Sve na Vučićev zahtev. Rezultat je – u institucijama na severu Kosova sada su Albanci. Mestima na severu Kosova sada patroliraju policajci Albanci. I juče Srbi podignu pobunu da se vrate u nekada svoje institucije i zgrade.

Da je moglo drugačije, videli smo. Onako kako su poslanici sa Srpske liste ostali u parlamentu Kosova, tako su, iz istih razloga, mogli da izađu i na izbore – i svega ovoga ne bi bilo. Ali, Vučić je rekao ne. Dobro, bojkotovali su izbore. Ali, da ih je većina u petak ostala na Kosovu, ne bi novoizabrani gradonačelnici Albanci pokušali na silu da uđu u zgrade opština i u tome uspeli. Vučić je međutim rekao dođite i oni su ljudi krenuli. Dakle, postoji važna predistorija, pre ponedeljka u 7 ujutru. I njen glavni akter nije samo Kurti. Naprotiv, kada se početak pomeri malo dalje u prošlost glavni akter pored Kurtija (i važniji od njega) postaje Vučić.

Ali, Vučić će juče sesti između ministra vojske i načelnika generalštaba i mirno reći – za sve je kriv Kurti. Isti onaj Kurti o kome on misli sve najgore. A kriv je i Kfor (Nato) – čiji članovi stižu iz zemalja čijim se predstavnicima ništa ne može verovati i koji bez prestanka lažu. Imamo blizu sto – slikovito rečeno – razbijenih glava, to jest više desetina lakše i teže povređenih u sukobima na obe strane. U stranim medijima, čak i onim koji važe za objektivne, jučerašnji događaji predstavljaju se kao sukob Srba sa Natoom, a da bi se to ilustrovalo daju se fotografije oklopnog vozila Kfora ili kosovske policije, svejedno, na kome su domišljati Srbi iscrtali četiri S i neizbežno Z. Vučić pak uporno ponavlja – Kurti je kriv.

Kako je lako biti Vučić. Samo, dok on bira početke svojih priča, promaklo mu je da shvati da mu je došao kraj.

Peščanik.net, 30.05.2023.

KOSOVO

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)