Napolju je vučje vreme transparent na protestu #1od5miliona

Foto: #1od5miliona

Mi dolepotpisane profesorke i profesori, naučnice i naučnici zaposleni u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, vođeni društvenom angažovanošću kao centralnom temom našeg rada, pružamo podršku protestima koji se odvijaju u sve većem broju gradova u Srbiji, priključujući se na taj način ostalim inicijativama koje dolaze iz akademske zajednice. Ovi protesti su jasan znak da dostojanstven život, nesvodiv na puko preživljavanje, postaje združeni zahtev ljudi koji zajedno hodaju. Kada postane opasno govoriti javno i kada izostaju oni koji naše glasove mogu politički da zastupaju, hodanje postaje najrečitiji oblik kritike.

Naša podrška mirnim građanskim protestima proizlazi, kako iz naših demokratskih ubeđenja, tako i iz razumevanja osnovnih principa funkcionalne demokratije, koja je moguća samo ako sve građanke i građani ravnopravno učestvuju u formulaciji i donošenju političkih odluka koje se na njih odnose.

U sadašnjem društvu u Srbiji sve su izraženije pogubne tendencije:

– Demokratske institucije su u potpunosti „otete“ i kao takve ne rade u javnom interesu. Građani i građanke se u mnoštvu svakodnevnih životnih situacija ne mogu osloniti na rad institucija, što među njima stvara nepoverenje kako u političke ustanove, tako i u samu demokratiju.

– U situaciji u kojoj se neprestano krše ustavne ingerencije i dovodi u pitanje osnovna podela vlasti, građani se podstiču da veruju da je partokratija ispravan model vladanja, i da je autoritarni model vlasti jedini „efikasni“ mehanizam za rešavanje društvenih problema.

– Javne politike nisu formulisane u skladu sa osnovnim demokratskim principom koji zahteva uključivanje građana na svim nivoima odlučivanja, niti uključuju stavove stručne javnosti, što je zajedno rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.

– Paralelno s ogromnim osiromašenjem građana, javni resursi i prirodna dobra se nekontrolisano otuđuju od njih. Imovina građana koji su na ivici egzistencije, nemilice se oduzima, a javna preduzeća predstavljaju partijsku nagradu za udomljavanje nedovoljno kvalifikovanih partijskih kadrova.

– Srbija se pretvara u zemlju jeftine radne snage koja se prodaje na međunarodnom tržištu, u zemlju robovskog rada i preživljavanja, koja je u vrhu liste evropskih zemalja po nejednakosti i eksploataciji ljudi.

– Javno ponižavanje, demonstriranje da zakon ne važi za sve podjednako, stalno prokazivanje „neprijatelja“ i sasvim neskriveno gušenje rasprave, stavlja do znanja da je svaki oblik drugačijeg mišljenja, kritike i alternativnog delovanja, nepoželjan, a potencijalno i opasan. Srbija danas je nebezbedna zemlja u kojoj vlada strah i arbitrarna viktimizacija ljudi.

– U Srbiji se najavljuje pooštravanje kaznenih mera, u vreme kada u savremenoj nauci preovlađuje stav da oštrina kazni nije presudna za prevenciju krivičnih dela. U državnoj upravi i pravosuđu se masovno krši načelo ravnopravnosti i elementarna prava građana nestručnim i diskriminatorskim postupanjem. Srbija je pre svega zbog nestručnog i sporog rada pravosuđa jedna od zemalja sa najviše predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

– Javne politike ne uvažavaju stavove stručne ni naučne javnosti niti se osvrću na najnovije rezultate istraživanja, što je rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.

– Neprestano stvaranje tenzija i insinuiranje mogućih nasilnih konflikata stvara atmosferu straha od drugoga, što se obilato eksploatiše za maskiranje ključnih društvenih problema. Ljudi se dele na patriote i izdajnike, raspiruje se netrpeljivost između različitih grupa građana i stalno se potencira konflikt sa drugim nacijama.

– Usled rasprostranjenosti osećanja političke isključenosti, pretnje konfliktima i preovlađujućeg lošeg životnog standarda, u društvu vlada atmosfera nepoverenja, razočaranja i nemoći, pa je Srbija stigla u vrh liste po iseljavanju (i to ne samo visoko obrazovanih) građana kojima je dosta preživljavanja.

Hodanje postaje moćan, a možda i jedini način da se kaže da se građani pitaju, da imaju šta da kažu, a da se to ne može čuti u javnim glasilima. Stoga, podržavamo ovaj autentični glas koji se čuje širom Srbije kao svojevrstan proces političkog osvešćivanja koje može iznedriti društvo slobodnih, odgovornih i ravnopravnih ljudi.

U Beogradu, 29.01.2019.

Milivoj Bešlin, naučni saradnik
Petar Bojanić, naučni savetnik
Aleksandra Bulatović, naučna saradnica
Jelena Ćeriman, istraživačica saradnica
Miloš Ćipranić, istraživač pripravnik
Igor Cvejić, naučni saradnik
Vladimir Cvetković, naučni saradnik
Balša Delibašić, istraživač pripravnik
Jelena Đurić, naučni saradnik
Aleksandar Fatić, naučni savetnik
Irena Fiket, naučna saradnica
Marjan Ivković, naučni saradnik
Rastko Jovanov, naučni saradnik
Marko Konjović, istraživač pripravnik
Predrag Krstić, naučni saradnik
Aleksandra Lazić, istraživačica pripravnica
Mark Lošonc, istraživač saradnik
Predrag Milidrag, viši naučni saradnik
Mrđan Mlađan, istraživač saradnik
Olga Nikolić, istraživačica pripravnica
Sara Nikolić, istraživačica pripravnica
Aleksandar Pavlović, naučni saradnik
Srđan Prodanović, naučni saradnik
Gazela Pudar Draško, naučna saradnica
Željko Radinković, naučni saradnik
Bojana Radovanović, istraživačica saradnica
Michal Sladeček, naučni saradnik
Đurđa Trajković, naučna saradnica
Milan Urošević, istraživač pripravnik
Jelena Vasiljević, naučna saradnica
Marija Velinov, istraživač pripravnik
Adriana Zaharijević, naučna saradnica

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (IFDT), 29.01.2019.

Peščanik.net, 30.01.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19