ŠKART, On the origin of wishes, at SPACE, London, foto: Neda Radulović-Viswanatha

ŠKART, On the origin of wishes, at SPACE, London, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Da li je neki postupak, izjava, pokret, pogled seksistički ne zavisi nužno od samog postupka, izjave, pokreta, pogleda, već od konteksta. Nije isto kada drugarice jedna drugoj upute pozdrav „Dobro jutro lepotice“ i kada to isto učini kolega na radnom mestu. Bivšem ombudsmanu, a svežem „političaru“ (kako sam navodi, mada nije jasno zašto poseže za znacima navoda) Saši Jankoviću ovo izgleda nije jasno. U pokušaju da objasni zašto njegov odgovor novinarki televizije N1 „ako vam to kažem moram da vas poljubim“ nije seksistički, Saša Janković se koristi seksističkom praksom mensplejninga. On u autorskom tekstu u Danasu „nekim ženama koje je zmija seksizma ujela sto puta“ objašnjava zašto njegov odgovor, a ni poljubac kao takav nisu seksistički.

Kaže Janković nama, nekim ženama, da je on samo parafrazirao frazu „ako ti to kažem moraću da te ubijem“. Kaže da je samo želeo da se našali, a ne da ponudi suvoparan odgovor kako ne može da odgovori na postavljeno pitanje, te da je zato posegao za parafrazom pomenute fraze. Još nam daje i primer iz književnosti gde je originalna fraza upotrebljena, a gde svakako nije seksistička. To stoji. Kada doktor Frenklin kaže Šerloku Holmsu „voleo bih da vam to kažem, ali onda bih morao da vas ubijem“, tu nema ni traga seksizma. Kontekst je presudan. Smatrajući da je objasnio zašto fraza nije seksistička, Janković objašnjava zašto poljubac kao takav nije seksistički, smatrajući da će to služiti kao neoborivi dokaz da njegova parafraza nije seksistička. „Poljubac“, navodi Janković, „se ne tiče obavezno muško-ženskih odnosa… nije rezervisan za partnere-ljubavnike“. I to stoji. Pogledajmo sada kontekst u kome Saša Janković upotrebljava parafrazu.

Na pitanje novinarke televizije N1 o nazivu pokreta koji osniva, Saša Janković odgovara „ako vam kažem, moraću da vas poljubim“. Novinarka kojoj se obraća se nalazi na radnom mestu, a Janković je javna ličnost koju ona intervjuiše. U tom kontekstu „poljubac“ nikako ne može biti shvaćen kao „prijateljski, običajni, roditeljski, bratski i sestrinski, kurtoazni, obredni, Judin…“ Čak i ako prihvatimo Jankovićevo objašnjenje da njegova parafraza ne može biti seksistička, jer originalna fraza nije seksistička, nailazimo na problem. Originalna fraza, iako najčešće izrečena kao šala, u sebi krije pretnju nasiljem. U Jankovićevoj verziji, iako izrečena kao šala, upućena ženi od strane muškarca sa kojim bi ona trebalo da bude u čisto profesionalnom odnosu – to postaje pretnja seksualnim nasiljem. Da li bi bilo bolje da se držao originalne fraze? Ne, zbog konteksta muškog nasilja nad ženama koje je u Srbiji izuzetno rašireno. Braneći se da pol voditeljke nije uticao na njega, Janković tvrdi da bi isto rekao i voditelju. Međutim, to ostaje u domenu „šta bi bilo kad bi bilo“: on može da veruje da bi zaista tako postupio, ali mi to ne možemo da znamo pouzdano.

Kako su žene u igri patrijarhata samo lopta, ne iznenađuje da su Jankovićevi politički protivnici jedva dočekali da ga proglase najgorim čovekom u Srbiji. Naravno, oni sami svakodnevno bez problema posežu za mizoginim i seksističkim izjavama, ali zašto sada ne bi „stali na stranu žena“, to jest iskoristili žene da postignu koji poen.

Najveći problem u Jankovićevom autorskom tekstu, pored mensplejnovanja o tome šta jeste a šta nije seksizam – je odbacivanje optužbi za seksizam na najseksističkiji mogući način. Prvo kroz tvrdnju da je ta izjava uvredila samo „neke žene koje je zmija seksizma sto puta ujela“, zatim kroz činjenicu da je ponudio ne-izvinjenje, odnosno izvinio se zato što je novinarki bilo „neprijatno“ (sugerišući da je problem u novinarkinoj percepciji, ali je on pristojan pa će se ipak izviniti), i konačno kroz tvrdnju da će „poneki izjavu zloupotrebiti da bi skrenuli pažnju sa stvarnih društvenih i državnih problema“. Žene u Srbiji nemaju većih i stvarnijih problema od seksizma i mizoginije sa kojima se svakodnevno susreću. Ne „neke žene“ – sve žene. Čovek koji je tokom predsedničke kampanje pazio da se svaki put obrati „građankama i građanima“ morao bi da se potrudi da građanke i sasluša. I morao bi da prepozna seksizam u svojoj izjavi i ponudi pravo izvinjenje.

Peščanik.net, 29.05.2017.

TEMA – FEMINIZAM