Porodična politika

Prvog januara ove godine ukinut je povraćaj PDV-a za bebi opremu. Prema pisanju Danasa sada nije jasno šta treba da rade roditelji koji su sakupljali račune tokom prošle godine i koji bi trebalo da konkurišu za povraćaj PDV-a u februaru 2017. Iz Poreske uprave stižu oprečne informacije. U nekim filijalama kažu da sakupljeni računi slobodno mogu da se bace, dok u drugima tvrde da će nadoknade ipak biti. Zvaničnog stava koji bi važio na celoj teritoriji Republike Srbije nema. Pritom, obećano povećanje roditeljskog dodatka nije stupilo na snagu. Trebalo je da ukidanje povraćaja PDV-a za bebi opremu bude praćeno povećanjem roditeljskog dodatka, kako bi se ublažio udarac prve mere na materijalno stanje porodica sa decom.

U isto vreme smo dobili Demografski savet. Ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović najavila je sastanak Saveta za drugu polovinu januara, na kome će se analizirati i ekonomske mere podsticanja rađanja dece u Srbiji: „Ekonomska davanja se odnose na veće zapošljavanje, bolje uslove rada za ljude u reproduktivnom periodu i prilagođavanje radnog vremena roditeljima sa decom“. Roditelji će morati da sačekaju neizvesne odluke Saveta.

Za sada izgleda da će biti povećanja roditeljskog dodatka. Pored pitanja kada će zakon o tome stupiti na snagu, postavlja se i pitanje koliko jednokratna novčana pomoć rešava probleme porodica sa decom. U tekstu „Politički ciljevi umesto podrške porodici“ (Vreme 1358) navode se rezultati studije o roditeljstvu, gde su ispitanici i ispitanice kao temeljni uslov za odlučivanje na roditeljstvo navodili zaposlenje. Jednokratna novčana pomoć (čak i kada je razvučena na 24 meseca) svakako je značajna tokom prvih godina života deteta, ali ona ne rešava dugoročne probleme. Decu treba oblačiti i hraniti i kada imaju dve, dvanaest i više godina. Treba im obezbediti udžbenike. Uz trenutnu stopu nezaposlenosti mladih (18-35 godina) od oko 30 odsto (2014: 31,2%) i dominaciju poslova na određeno vreme, odlučivanje na roditeljstvo postalo je luksuz.

***

Predsednik Demografskog saveta je Aleksandar Vučić. Od 2012. kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije do danas, jedna od konstanti njegovih javnih nastupa na temu ekonomije je konstatacija da se u Srbiji malo radi i da ljudi očekuju da im sve padne sa neba. To jest, da su ljudi u Srbiji neradnici i neradnice i da je neophodno da svi više rade. On sam se hvali da radi i vikendom i preko 12 sati dnevno.

Krajem prošle godine, na obeležavanju 10. godišnjice „Gorenja“ u Valjevu, Vučić se suočio sa bivšom radnicom te fabrike. Ona se požalila na uslove rada, radno vreme i novčanu nadoknadu. Dakle, bivša radnica je ukazala na probleme koje Đukić Dejanović obećava da će Demografski savet rešiti. Na te pritužbe, predsednik (tada još uvek neosnovanog) Saveta je odgovorio: „Ako imate nekog drugog ko je obezbedio 300 ili 2.500 radnih mesta, pokažite mi ga“. Odnosno, ako ima bilo kakvog posla, treba pristati na sve uslove. Jasno je da je pored ovakvih izjava nemoguće očekivati ostvarivanje mera koje najavljuje Đukić Dejanović. Kako bi se moglo očekivati usklađivanje radnog vremena sa potrebama roditelja kada Vučić ističe da treba raditi i 24 sata dnevno.¹

Čemu onda toliki pritisak i insistiranje na povećanju nataliteta? Deo odgovora je vezan za rodnu politiku kapitalizma:

„Plaćeni rad ne bi postojao bez rada u kući, odgajanja dece, obrazovanja, emotivne brige i brojnih drugih aktivnosti koje pomažu da se proizvode nove generacije radnika i radnica, kao i da se održe društvene veze i shvatanja. Nalik „originalnoj akumulaciji dobara“, društvena reprodukcija je neizostavni pozadinski uslov kapitalističke proizvodnje. Strukturno gledano, podela između društvene reprodukcije i proizvodnje dobara je u središtu kapitalizma. Kako brojne feminističke teoretičarke ističu, podela je rodna tamo gde je reprodukcija vezana za žene, a produkcija za muškarce“ (Nancy Fraser, Behind Marx’s hidden abode).

U mnogobrojnim novinskim člancima (Politika se tu baš istakla) žene su optuživane da natalitet u Srbiji opada zbog njih i njihove želje za hedonističkim životom.² Ne zaboravimo i strašne priče o abortusima zbog kojih „svake godine nestane grad veličine (ubaciti po potrebi)“. Izjave ministarke bez portfelja zadužene za populacionu politiku ukazuju na to da je i fokus države po pitanju nataliteta pre svega na ženama i na tome šta one mogu da urade za svoju zemlju.

Kapitalizmu je neophodna reprodukcija radnika i radnica. Ali zar je repordukcija neophodna i u onom kapitalizmu u kome posla nema? U takvom je možda i potrebnija i tu dolazimo do drugog dela odgovora. Podsetimo se priče o tome da je bitno da posla ima i pogledajmo kakvi su to novi poslovi koji se nude u Srbiji. Dominiraju fabrike i poslovi sa nepovoljnim radnim vremenom i niskom novčanom nadoknadom. Ljudi sa porodicama će lakše pristati na takve (ili bilo kakve) uslove rada. A onda će predsednik Demografskog saveta i predsednik vlade Republike Srbije uz ponudu visokokvalifikovane, a jeftine radne snage moći da privuče više stranih investitora, kako bi u nekoj od narednih predizbornih kampanja mogao da položi kamen temeljac još neke fabrike.

Peščanik.net, 17.01.2017.

FEMINIZAM

1. U isto vreme, u Švedskoj se eksperimentiše sa uvođenjem kraćeg radnog vremena kako bi se ljudima obezbedilo više slobodnog vremena i kako bi se povećala produktivnost. Prema Eurostatu, stopa fertiliteta u Švedskoj iznosi 1,88 dok je u Srbiji 1,46.
2. Nacionalistički i rasistički aspekti ovih tvrdnji obrađeni su u tekstu „Ministarka bez srama“.