Foto: Vedran Bukarica
Foto: Vedran Bukarica

Ratovi zvezda još su živi, i klinci ih poznaju, što je blizu dugovečnosti prve generacije Diznijevih junaka – uostalom, franšiza je u ovom veku uistinu Diznijeva. Jeste da se raspala na parafaktore i da su se repovi priča sasvim ofucali, ali prva trilogija ostaje netaknuta u kolektivnom sećanju. Zato ima smisla primetiti da su Kinezi u Srbiji upravo ponovo izmislili Luku (Skajvokera) i izazvali Dart Vejdera, tačnije uplašili ga. U epizodi Carstvo vraća udarac Dart Vejder je rasterao pobunjenike, a Luka/u delom robotizovao i prijatelja mu uvoštio, dok je princeza Leja morala u ilegalu/izgnanstvo. No društvo pobunjenika ponovo se okupilo u epizodi Povratak džedaja: tako smo doživeli trenutak kad se, okružen robotima – građanima i vojnicima budućnosti, Dart Vejder raspištoljio pa otkrio da sprema novu Zvezdu smrti, koja izgleda kao ruševina sa kraja prve epizode, ali je potpuno operativna – pljunuta Srbija. Pobunjenici su sada još šarenija grupa – tu je čupavi Čubaka, koji se dere i bije, tu su saveznički dobri duhovi koji gledaju sa strane al’ ne učestvuju, i tu su mali Evoki (Evoci?), studentarija. Među novim monstruoznim saveznicima tu je Džaba Hut, čiji brod tako liči na pomešani studio Informera i Pinka! No nivo samorefleksije sada je drugačiji: Dart Vejder je otkrio da je Lukin otac, Joda je poučio Luku, on sad vlada silom. Pilotiranje više nije najvažnije, sad je, uz osiguranu pobedu pobunjenika, važno uspostaviti novu vlast… koliko će još Dart Vejder zvučno disati svima za vrat, pitanje je brzog toka događaja. Ako su Kinezi pripremili šou sa mrvicom zafrkavanja, onda je to Dart Vejder mljacnuo u jednom zalogaju.

Kinezi nesumnjivo imaju smisao za humor: tako novi srpski robotski vojnici izvode brejkdens u stilizovanim jelecima, u istoj stilskoj liniji sa maskotama za Expo27, što sam onomad pokazala. Sa svim miksanjem, kičastim ostvarenjima i šašavim asocijacijama, skoro da bi se čovek saglasio: da, Dart Vejder iz našeg sokaka uistinu je uveo „kulturu sećanja“. Ta kultura sećanja sastavljena je od najprljavijih otpadaka, nasilnog zaborava i pazarenja neukusa sa svih strana. I u tom smislu, korišćenje nekih narativnih formula koje su bile dobre i rado ih se sećamo mogu poslužiti za interpretativnu ironiju i nešto spasenog veselja. Svaki novozaposleni i time srećni srpski radnik imaće jednog robota pored sebe, koji će se uz rad učiti da zameni istog radnika. Šta to ima da humanoidni robot radi u industriji, ne zna se. Nije se odmah setio da bi roboti u jelečićima bili idealni kao taksisti u letećim automobilima… Sa namerom ili ne, Kinezi robotvorci stvorili su za nas savršenu burlesku u zgusnuto tmurnim vremenima. A u burleski, brzina je najvažnija!

Peščanik.net, 03.02.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.