Foto: Slavica Miletić
Policijski službenik Goran Stamenković je zbog nezakonitog postupanja tokom rušenja Savamale kažnjen ispod zakonskog minimuma, iako je prema odluci suda došlo do teške povrede prava tri građanina i štete od preko 1,5 miliona dinara. Tako su ispunjeni uslovi da policajac Stamenković ne dobije otkaz i da praktično ne snosi nikakvu odgovornost. Trenutni bilans pravde za rušenje Savamale je 3.000 dinara, koliko je „Goranče” morao da plati sudske troškove.
Šef smene dežurne službe policije Stamenković je po naređenju još uvek neidentifikovanog „vrha policije” postupao suprotno zakonu tokom rušenja Savamale i nije sprečio ugrožavanje bezbednosti građana i njihove imovine. Uslovno je kažnjen zatvorom zbog nesavesnog rada u službi u trajanju od pet meseci. Kazna se neće izvršiti ako Stamenković u sledeće dve godine ne izvrši novo krivično delo. Međutim, uslovna osuda nije trebalo da spreči Ministarstvo unutrašnjih poslova da pokrene disciplinski postupak protiv Stamenkovića (pogledajte odgovor MUP-a na pitanje o tome).
Prema Zakonu o policiji (član 202) odgovornost za krivično delo ne isključuje disciplinsku odgovornost za istu radnju, ako je došlo do povrede službene dužnosti. Šef smene je načinio najmanje dve teške povrede službene dužnosti (član 207 Zakona o policiji) zbog propusta u radu. Nije preduzeo mere iz svoje nadležnosti za bezbednost lica i imovine. Nesavesno je radio zakonom ovlašćene poslove koji su prouzrokovali štetu. Otkaz je najteža kazna za tešku povredu službene dužnosti, ali ovde je izostala bilo kakva disciplinska odgovornost.
Zamenica javnog tužioca Ana Borović, policajac Stamenković i njegov advokat Jovica Šošić postigli su dogovor koji šefu smene omogućava da ne dobije otkaz, a da žrtve zajedno sa više desetina hiljada ljudi koji su protestovali tražeći pravdu zbog rušenja u Savamali dobiju nezadovoljavajući sudski epilog. Sudija Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu Miloš Labudović je pristao na takav vid pravde. Prihvatio je da policajac Stamenković bude uslovno kažnjen zatvorom mesec dana kraće od zakonskog minimuma koji je predviđen za krivično delo nesavestan rad u službi.
Sudija je dozvolio sporazum o priznanju krivice koji su zaključili Borović, Stamenković i Šošić i presudio da šef smene zbog nesavesnog rada dobije uslovno pet meseci zatvora umesto kazne u rasponu od šest meseci do pet godinsa koja sledi za krivično delo nesavestan rad u službi (član 361 Krivičnog zakonika). To je bilo sasvim dovoljno da Stamenković ne dobije otkaz, koji po sili zakona sledi ako je zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (član 172 Zakona o policiji).
Takvoj odluci suda je doprinela činjenica da se prilikom zaključivanja sporazuma o priznanju krivice nisu pravilno utvrdile činjenice, što je ključno za ispravno odmeravanje kazne. Sudija je u ovom slučaju prihvatio ugovorenu kaznu koju su sporazumom predložili tužilac i okrivljeni. Štaviše, smatrao je da su važnije olakšavajuće okolnosti (stepen krivice, pobude i okolnosti zbog kojih je delo učinjeno, raniji život, lične prilike i držanje Stamenkovića posle učinjenog krivičnog dela) od opšteg pravila da kazna treba da bude u granicama koje su zakonom propisane za to delo (član 54 Krivičnog zakonika).
Nepostojanje disciplinske odgovornosti i ublažena kazna za neprofesionalno postupanje policijskog službenika je nastavak sistemske relativizacije slučaja Savamala, koji je stigao čak do Ujedinjenih nacija. Srbija je na sednici Saveta za ljudska prava odbila preporuku Kanade da unapredi vladavinu prava kroz punu i javnu istragu navodne umešanosti policije i gradske vlasti u rušenje u Savamali. Delegacija Srbije je ovaj predlog odbila argumentima da nema potrebe isticati pojedinačne slučajeve i da nadležni organi već sprovode sve aktivnosti u skladu sa zakonom. U prevodu to znači da tužilaštvo čeka policiju da dostavi sve tražene informacije, dok je najviši predstavnik gradske vlasti, za koju je i Predsednik Republike rekao da stoji iza rušenja – unapređen u ministra finansija.
Izgleda da je Kanadi više stalo do ljudskih prava u Srbiji nego našim državnim institucijama.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Peščanik.net, 30.06.2018.
BEOGRAD NA VODI