Sudsko veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju sa Patrikom Robinsnom kao Predsedavajućim sudijom osudilo je dana 20. 07. 2009. godine Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora a njegovog rođaka Sredoja Lukića na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima u Višegradu (Bosna i Hercegovina) u periodu od 7. juna 1992. do 10. oktobra 1994. godine. Milan Lukić je proglašen krivim za: progon; ubistva; istrebljenje; nehumana dela i okrutno postupanje kao zločine protiv čovečnosti i ratne zločine dok je Sredoje Lukić proglašen krivim za činjenje i pomaganje i podržavanje zločina progona, ubistva, okrutnog postupanja i nehumanih dela.

Milanu Lukić je gore navedena krivična dela počinio u vezi sa šest odvojenih događaja:

1.     Ubistvo 5 bosanskih Muslimana na obali reke Drine negde oko ili 7. juna 1992. godine;

2.     Ubistvo 7 bosanskih Muslimana u fabrici nameštaja Varda negde oko ili 10. juna 1992;

3.     Spaljivanje 59 živih ljudi (uključujući i žene i decu) u kući u Pionirskoj ulici u Višegradu negde oko ili 14. juna 1992;

4.     Spaljivanje najmanje 60 živih ljudi (uključujući i žene i decu) u kući u višegradskom naselju Bikavac negde oko ili 27. juna 1992;

5.     Premlaćivanje zatvorenika u logoru u kasarni Uzamnica u Višegradu u periodu od avgusta 1992. do oktobra 1994;

6.     Ubistvo Hajre Korić u junu 1992.

Sredoje Lukić je proglašen krivim za dva odvojena incidenta:

1.     Spaljivanje 59 živih ljudi u kući u Pionirskoj ulici; i

2.     Mučenje zatvorenika u logoru u kasarni Uzamnica.

Iako mu je optužnica na teret stavljala i spaljivanje ljudi u naselju Bikavac, sudsko veće je došlo do zaključka da tužilaštvo nije ”izvan razumne sumnje” dokazalo da je Sredoje Lukić bio prisutan prilikom incidenta vezanog za spaljivanje ljudi u naselju Bikavac.

Sudsko veće je došlo do zaključka da je Milan Lukić lično ubio najmanje 130 ljudi a Predsedavajući sudija Patrik Robinson koji je zločine okarakterisao kao ”bezobzirno nepoštovanje ljudskog života” u obrazloženju je naveo: “U previše dugoj, tužnoj i mizernoj istoriji ljudske nečovečnosti prema drugom čoveku, požari u Pionirskoj ulici i na Bikavcu sigurno zauzimaju visoko mesto. Na kraju XX veka, obeleženog ratovanjem i krvoprolićem kolosalnih razmera, ovi užasni događaji ističu se po zlokobnosti spaljivanja, po očiglednom predumišljaju i proračunatosti koji su ih definisali, po čistoj bezobzirnosti i brutalnosti”.

Treba napomenuti i da optužnicom nisu bila obuhvaćena dva slučaja otmice i ubistva, jednom 16 a drugi put 19 civila muslimanske veroispovesti (tada građana SRJ) 1992. i 1993. godine u mestima Sjeverin i Štrpci. Zbog zločina u Sjeverinu Milan Lukić je pred Okružnim sudom u Beogradu pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.


Reakcije na presudu

Iako je presuda danima predstavljala glavnu vest u svim najvažnijim medijima, upadljivo je ćutanje najviših državnih funkcionera, pre svih predsednika Republke Borisa Tadića, ali i premijera Mirka Cvetkovića i ostalih ministara, pogotovo ako se uzme u obzir da u većini prethodnih slučajeva kada su donošene presude MKSJ-a nisu propuštali priliku da ih komentarišu.[1] Uprkos tome, državni funkcioneri srednjeg ranga, pravosudni zvaničnici i ostale javne ličnosti su ili u potpunosti podržali presudu ili su pružili podršku uz izvesne nepomene, tako da je portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić presude Haškog tribunala Milanu i Sredoju Lukiću ocenio kao “pravnu pobedu Serža Bramerca i njegovog tima” i “pravdu za žrtve”, dok je advokat Dragoljub Todorović koji je zastupao porodice otetih putnika iz voza u Štrpcima naveo da mu nije jasno zašto ”Karla Del Ponte nije optužnicom obuhvatila zločine u Štrpcima i Sjeverinu iako je za to bilo više nego dovoljno dokaza”. Treba skrenuti pažnju i na izjavu potpredsednika Sandžačke demokratske partije Meha Omerovića koji je povodom presude Lukićima, izjavio da ”Radio-televizija Srbije treba da objavi informacije o prirodi zločina, a ne samo o visini kazne”. Podrška presudi je izražena i preko brojnih komentara posetilaca internet sajtova koji su izražavali zgražanje nad počinjenim zločinima i uverenje da je ovakvom presudom najzad ostvarena pravda za žrtve zločina.

B92:

Nijedna kazna nije dovoljna za ovakva nedela. Dve godine ih niko nije sprečio? Ko će kazniti te koji su morali da spreče? A one koji su planirali i podsticali??? Koja će nas reka oprati… (Ima ih više…, 20. jul 2009 02:20)

Naravno da se takvi monstrumi nikad ne kaju jer kad bi znali da kajanje postoji ne bi takve stvari ni činili. To je strašno šta se sve činilo. A najstrašnije što i danas svuda oko nas žive slični ljudi sa sličnim idejama ali nije stvorena politička klima da pomisle da bi mogli proći nekažnjeno sa ovakva i slična dela (Vukašin, 20. jul 2009 11:27)

Bio sam pripadnik Vojske Republike Srpske za vrijeme rata. Stid me je i sramota ovakvih monstruma koji su bili u nasim redovima… Strava i užas me obuzimaju kad pomislim šta su radili i kako je bilo jadnim žrtvama u tim trenucima… Nema pravde na ovom svijetu, i nema dovoljne kazne za ove monstrume. Sram neka je sve njih koji su izvršavali, i one koji su planirali i naređivali, kao i sve one koji ih brane i podržavaju, ako ovo čitaju, sram vas bilo!!! (Alex C, 20. jul 2009 12:21)

Ipak: iako malobrojne, ne mogu a da se ne pomenu reakcije koje dolaze sa uobičajenih mesta (desničarska štampa i pojedini opozicioni političari) i u kojima preovladavaju uobičajeni stereotipi da je ”Haški tribunal pristrasan” i da su ”Milan i Sredoje Lukić osuđeni samo zato što su Srbi” za šta se kao ključni dokaz najčešće navode oslobađajuće presude Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju pred MKSJ-om. Primeri:

Narodna poslanica Srpske Radikalne strane Vjerica Radeta: ”Ovo je još jedan dokaz da je Haški tribunal formiran isključivo da bi se presuđivalo Srbima. Oslobađaju Šiptare i Nasera Orića, a nama odrapljuju najveće moguće kazne. Nijedan Srbin se još nije izvukao”.[2]

Funkcioner Srpske napredne stranke Borislav Pelević : ”Ako je Haški tribunal mogao Veselinu Šljivančaninu da poveća kaznu sa 5 na 17 godina sa istim dokazima i svedocima, a oslobodi Nasera Orića, koji je, prema podacima UNHCR, odgovoran za smrt 3.267 Srba, onda je jasno da je to antisrpski sud”.[3]

Dnevni list Kurir u broju od 22. 7. 2009. objavljuje tekst pod naslovom ”Nepravda” koji sadrži emotivno intoniranu izjavu sestre Milana Lukića, Draginje Baltić. U tekstu preovladavaju uobičajeni stereotipi o ”anti-srpskom sudu” i nedovoljnim dokazima na osnovu kojih je Milan Lukić osuđen.

Izdanje dnevnog lista Pravda od istog dana objavljuje tekst pod naslovom “I Srbi su bili žrtve u istočnoj Bosni” koji presudu karakteriše kao politički motivisanu i pristrasnu, a MKSJ kao tribunal koji je ”problematičan” i kao sud ”koji je napravljen da sudi samo Srbima”. Ovakvi stavovi potkrepljeni su izjavama brojnih, uglavnom opozicionih političara kao što su Aleksandar Čotrić (SPO), Borislav Pelević (SNS), Dubravka Filipovski (NS), Zoran Nikolić (DSS) i Vladan Batić (DHSS).

Ovde treba istaći i komentare nekih od posetilaca website-ova dnevnih listova Politika[4] i Press, i to ne samo zato što neki od njih predstavlju direktnu podršku Milanu i Sredoju Lukiću i na najrazličitije načine opravdavaju zločine koje su njih dvojica počinili, nego i zbog činjenice da su oba ta lista poznata po bliskosti sa Vladom Republike Srbije:

Dnevni list Press:

Da bilo bi malo jer ti si žedan Srbske krvi, da ima pravde zveri poput Haradinaja i Nasera Orića bi dobili istu kaznu a ovako … Sve ovo je farsa koja ne služi istini i pravdi već pravi pokriće za bombardovanje naše države i otimanje dela teritorije. Ako ima neke utehe za Lukiće onda je to da Drina nije više granica Srbskog naroda već i sa leve i sa desne strane su Srbi. (Mitar 21.07.2009, 01:10)

Ne vidim zveri, vidim samo heroje! Smrt Hagu, sloboda Šešelju! (anonymous 21.07.2009, 01:57)

Opet nam namestiše krivicu,pravda za Milana!! On je heroj a tu ga prikazuju kao zločinca,gadovi iz haaga i domaće budale i izdajnici! (anonymous 21.07.2009, 04:04)

Hvala veliko i Milanu i Sredoju na svemu sto su dali srpskom narodu, neki navodni zločini nikad neće naterati prave Srbe da zaborave šta su ova dvojica učinili za srpski narod i branili srpku nejač od ustaških i juničarskih hordi zla dok su neki koji ga danas osuđuju bili po Americi i ostalim zemljama koje su nam decu ubijale (Đinđić,Tadić,Dinkić…)!Hvala vam braćo obadvojici ginuli ste za Srbiju a Srbija vam ovako vraća, ipak ima Boga koji gleda izdaju svete zemlje i svega sto je pravoslavno, tako je i Đinđića kaznio za zlodela protiv srpskog naroda! (Uros 21.07.2009, 04:10)

I ja vidim samo ljude koji su branili svoj narod, šta su trebali da urade, da stoje i da gledaju kako Orić ubija jel da? (anonymous 21.07.2009, 11:04)

Dnevni list Politika:

Mixer, 21/07/2009, 14:19

A koliko je dobio Orić i Islamski teroristi s KiM za nekoliko hiljada pobijenih na svome pragu, sve žene, deca i civili. Toliko koliko su dobili takvi teroristi to je lice Haga, a i Srbije. Koliko je godina za ratne zločine i terorizam dobio u Srbiji neko ko je druge nacije, za daleko veća zlodela. Ako je taj Lukić kriv i ako je napravio nešto takvo, zaslužuje kaznu, ali u trenutnom stanju Hag nije u stanju da izriče presude,a Srbija jos manje. Ni u Srbiji ni u Hagu ne odgovara niko niti je kažnjen za ratne zločine nad Srbima. Prema tome, još jedna nevina žrtva Srbije je pala u ime vlade Srbije i puta u EU. Strašno je biti Srbin. Još jedanput je Srbija pokazala da Srbima koji vole svoj narod i državu nema mesta u njoj. Ujedno data je i lekcija onima kojima u buduće može pasti na pamet ukoliko požele da brane državu i narod šta ih čeka. I Srpski sud i Hag.

Aleksandar Karinkton, 22/07/2009, 09:57

Milan Lukić je Heroj spasio je Višegrad od muslimana i muslimanskih fanatika koji su divljali ulicama gore navedenog grada čak i prolaznike turiste srpske nacionalnosti su maltretirali 90/91. Čovek totalno nevin.


Prognoza
:

U slučaju Milana i Sredoja Lukića se pokazalo da informisanje o prirodi i težini zločina lišeno politikantskih stereotipa, za koje se sudi pred Haškim tribunalom, izaziva najemotivnije i najljudskije rekcije javnosti i zgražavanje nad zločinom. Međutim, istrajavanjem velikog broja uticajnih političara, političkih analitičara, novinara i intelektualaca na antisrpskoj zaveri Haškog tribunala, javnost se ponovo odvraća od sagledavanja šta se zaista dogodilo i od istinskog suočavanja. Ukoliko politička elita ne prestane da koketira sa zločinom u ime srpstva, javno mnenje u Srbiji će se delom anestezirati, a delom će se do te mere radikalizovati da će zločini koji su učinjeni u ime poltičkih ciljeva postati u potpunosti prihvatljivi bez obzira koliko da su monstruozni, što pokazuju i mnoge reakcije na ovu presudu. U takvoj atmosferi teško da se može očekivati dalji razvoj demokratskih institucija i ljudskih prava.

 
YUCOM, Kršenje ljudskih prava i demokratije, Newsletter No. 42

Peščanik.net, 01.08.2009.

Srodni link:

———–    

  1.  Najkarakterističniji je bio slučaj tzv ”Vukovarske trojke” kada je pukovniku Veselinu Šljivančaninu kazna u žalbenom postupku preinačena sa 5 na 17 godina zatvora i kada nijedan državni funkcioner nije propustio priliku da osudi presudu. Bezmalo ceo državni i politički vrh Srbije je 2006. burno reagovao i na presudu bošnjačkom optuženiku Naseru Oriću.
  2. Glas javnosti 21. 7. 2009.
  3. Glas javnosti 21. 7. 2009.
  4.  Kod Politike je važno napomenuti da se radi o novinama koja su u vlasništvu i pod direktnom kontrolom Vlade.