Divna subverzija iz Cannesa
Nebojša Slijepčević dobio je Zlatnu palmu za kratki film o Tomi Buzovu, čovjeku koji nije mogao šutjeti. Zatečena je kompletna javnost regije, jer je otmicu u Štrpcima prekrio programirani zaborav.
31 godina od zločina u Štrpcima
Pripadnici VRS su 27. februara 1993. iz voza izveli 19 građana SR Jugoslavije i jedno N. N. lice i potom ih ubili. Najstarija žrtva je imala 59, a najmlađa samo 16 godina.
30 godina bez pravde
Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje.
Štrpci – 30 godina
VIDEO i transkript – 27. februara 1993. iz voza Beograd-Bar u Štrpcima oteto je i ubijeno 20 ljudi nesrpske nacionalnosti: 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedna nepoznata osoba. Govore Ivana Žanić i Marina Kljajić.
„Ništa neće biti zataškano“
Porodice žrtava primio je i Slobodan Milošević koji im je kazao da se čini sve kako bi se rasvetlio zločin u Štrpcima, a onda dodao da „nikakvih viših interesa nema“ i da „ništa neće biti zataškano“.
Kreativne industrije – Štrpci
Niko više nije kriv ni za šta. Vremena su se „promenila“. Ostale su samo atrakcija i zajebancija. Atrakcija u promovisanju turističkih kapaciteta Srbije i zajebancija u proizvodnji kulture.
Povodom presude za zločin u Štrpcima
Viši sud u Beogradu doneo je 7. februara 2023. godine presudu kojom je optužene Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca osudio na kazne zatvora u trajanju od po 10 godina.
Državni zločin i državno ćutanje
Punih 25 godina država Srbija se pretvara da nema nikakve veze sa otmicom u Štrpcima, pravi se da nije znala da će se zločin desiti, glumi da je učinila sve da se činjenice rasvetle, ali kao nije uspela.
Zločin u Štrpcima – 25 godina bez pravde za žrtve
27. februara 1993. pripadnici Vojske Republike Srpske su na železničkoj stanici u Štrpcima iz voza na relaciji Beograd-Bar izveli i ubili 20 ljudi nesrpske nacionalnosti.
Odgovori na pitanja
#Apel100 – Srbija se nije do kraja suočila sa ratnom prošlošću, nije je prevazišla, niti je izvela sve svoje bilanse poslednjih ratova, što je ogromna prepreka daljoj unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti i razvoju.
Prokleto jezero
Oko jezera Perućac su nastali razni „sadržaji“, tereni, splavovi, plaže – mesto uživanja, skromno i lokalno. Većina tela žrtava bačenih niz Drinu iz gradova i sela gde su počinjeni zločini završili su tu.
Voz za gubilište
Novosti – Zločin u Štrpcima jedan je od retkih ratnih zločina koji se odvijao gotovo transparentno i u skladu sa vojnim i bezbednosnim planovima SRJ i preduzeća Železnice Srbije.
Jedan od tisuću
Slobodna Dalmacija – I posljednje veljače, na godišnjicu otmice, okupili su se članovi obitelji, izmolili fatihu za svoje očeve, braću i sinove, i bacili u Drinu osamnaest ruža. Da, bilo je osamnaest ruža za devetnaest žrtava.
Štrpci ili historijsko pamćenje
Oslobođenje – Više od 20 godina nije se znalo što je s tim Titovim automobilom, sve dok novine nisu objavile priču o napuštenoj američkoj limuzini.
Otmica u Štrpcima – 20 godina
Godišnjica će biti obeležena 27. 02. u 15.30 na ulazu u beogradsku železničku stanicu.
Kultura po modelu sahrane patrijarha Pavla
Novog ministra kulture štampa najavljuje sledećim trejlerom: “On je poslastičar, poslužitelj, teoretičar, živa istorija automobilizma, trkač, erudita, sanjar…”
Štrpci na savesti Srbije
E-novine – Srbija nije tražila, pronašla ni kaznila nijednog učesnika u ovom zločinu.
Nekažnjivost
Tranziciona pravda je način na koji neko totalitarno društvo prelazi u demokratski poredak.
Zlo
Obični zlikovci gledaju da sakriju svoje zločine. Milan Lukić, Merčep, Glavaš i ostali radili su ne skrivajući se. Njihovi zločini bili su javna tajna.
Vampiri su među nama
Prosvećeni božji stvor, koji se diči imenom Joanikije, na sajtu SPC razglagolao se o vampirima. To su po njemu analitičari koji se bave versko-političkim temama.
Veličanje ratnog zločina
O knjizi „Ispovest haškog sužnja“ ratnog zločinca Milana Lukića, osuđenog u Hagu na doživnotnu kaznu zatvora, govorilo je i nekoliko sveštenih lica SPC.
Lekcije iz prošlosti – Sandžak
Kršenja ljudskih prava Bošnjaka dešavala su se pre svega između 1991. i 1995, u periodu ratova u Bosni i Hrvatskoj.
Presuda Milanu i Sredoju Lukiću
Iako je presuda danima predstavljala glavnu vest u svim najvažnijim medijima, upadljivo je ćutanje najviših državnih funkcionera, pre svih predsednika Republke Borisa Tadića, ali i premijera Mirka Cvetkovića.
Milan Lukić pred domaćim pravosuđem
Lukić nije osuđen za dva teška zločina. 1992. godine iz autobusa na stanici Mioč, oteto je i ubijeno 16 Muslimana iz Sjeverina, 1993. iz voza na stanici Štrpci oteto je i ubijeno 19 Muslimana. Obe otmice planirao je, organizovao i izvršio do likvidacije otetih, Milan Lukić.
Osuđeni Milan i Sredoje Lukić
Pred Sudskim većem haškog tribunala Milanu Lukiću izrečena kazna doživotnog zatvora, a Sredoju Lukiću kazna od 30 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad muslimanskim stanovništvom u Višegradu.
Dobrica Ćosić, kobni Otac nacije
E-novine – Ne vjerujem da bi se itko mogao šegačiti s takvom pojavom kao što je Gedža, pa i meni to nije pošlo za rukom; naprosto sam osjećao sućut prema njegovim žrtvama i bio osupnut nesrećom koju je utkao u ovo naše doba.
Dragoljub Todorović – intervju
Razgovor sa Dragoljubom Todorovićem o Dobrici Ćosiću i njegovoj novoj knjizi u kojoj rasistički vrijeđa albanski narod, Ćosićevom lažnom disidentstvu i dominantnom utjecaju i na današnju srbijansku vlast.
Spomenik žrtvama otmice u Štrpcima
Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere.
Petnaest godina od zločina u Štrpcima
U sredu, 27. februara navršava se 15 godina od otmice i ubistva 19 Bošnjaka, državljana Srbije i Crne Gore, putnika u vozu na relaciji Beograd-Bar. Za zločin je osuđen samo jedan počinilac.Porodice još uvek tragaju za telima svojih najmilijih. Žrtvama još uvek nije podignut spomenik.
99. emisija
Radio emisija 05.06.2002, govore: Srđa Popović, Dragoljub Todorović, Nataša Novaković, Jovan Teokarević, Miroslav Prokopijević i Ljubiša Sekulić.
