Divna subverzija iz Cannesa
Nebojša Slijepčević dobio je Zlatnu palmu za kratki film o Tomi Buzovu, čovjeku koji nije mogao šutjeti. Zatečena je kompletna javnost regije, jer je otmicu u Štrpcima prekrio programirani zaborav.
Nebojša Slijepčević dobio je Zlatnu palmu za kratki film o Tomi Buzovu, čovjeku koji nije mogao šutjeti. Zatečena je kompletna javnost regije, jer je otmicu u Štrpcima prekrio programirani zaborav.
Pripadnici VRS su 27. februara 1993. iz voza izveli 19 građana SR Jugoslavije i jedno N. N. lice i potom ih ubili. Najstarija žrtva je imala 59, a najmlađa samo 16 godina.
Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje.
VIDEO i transkript – 27. februara 1993. iz voza Beograd-Bar u Štrpcima oteto je i ubijeno 20 ljudi nesrpske nacionalnosti: 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedna nepoznata osoba. Govore Ivana Žanić i Marina Kljajić.
Porodice žrtava primio je i Slobodan Milošević koji im je kazao da se čini sve kako bi se rasvetlio zločin u Štrpcima, a onda dodao da „nikakvih viših interesa nema“ i da „ništa neće biti zataškano“.
Niko više nije kriv ni za šta. Vremena su se „promenila“. Ostale su samo atrakcija i zajebancija. Atrakcija u promovisanju turističkih kapaciteta Srbije i zajebancija u proizvodnji kulture.
Viši sud u Beogradu doneo je 7. februara 2023. godine presudu kojom je optužene Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca osudio na kazne zatvora u trajanju od po 10 godina.
Punih 25 godina država Srbija se pretvara da nema nikakve veze sa otmicom u Štrpcima, pravi se da nije znala da će se zločin desiti, glumi da je učinila sve da se činjenice rasvetle, ali kao nije uspela.
27. februara 1993. pripadnici Vojske Republike Srpske su na železničkoj stanici u Štrpcima iz voza na relaciji Beograd-Bar izveli i ubili 20 ljudi nesrpske nacionalnosti.
#Apel100 – Srbija se nije do kraja suočila sa ratnom prošlošću, nije je prevazišla, niti je izvela sve svoje bilanse poslednjih ratova, što je ogromna prepreka daljoj unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti i razvoju.
Oko jezera Perućac su nastali razni „sadržaji“, tereni, splavovi, plaže – mesto uživanja, skromno i lokalno. Većina tela žrtava bačenih niz Drinu iz gradova i sela gde su počinjeni zločini završili su tu.
Novosti – Zločin u Štrpcima jedan je od retkih ratnih zločina koji se odvijao gotovo transparentno i u skladu sa vojnim i bezbednosnim planovima SRJ i preduzeća Železnice Srbije.
Slobodna Dalmacija – I posljednje veljače, na godišnjicu otmice, okupili su se članovi obitelji, izmolili fatihu za svoje očeve, braću i sinove, i bacili u Drinu osamnaest ruža. Da, bilo je osamnaest ruža za devetnaest žrtava.
Oslobođenje – Više od 20 godina nije se znalo što je s tim Titovim automobilom, sve dok novine nisu objavile priču o napuštenoj američkoj limuzini.
Godišnjica će biti obeležena 27. 02. u 15.30 na ulazu u beogradsku železničku stanicu.
Novog ministra kulture štampa najavljuje sledećim trejlerom: “On je poslastičar, poslužitelj, teoretičar, živa istorija automobilizma, trkač, erudita, sanjar…”
E-novine – Srbija nije tražila, pronašla ni kaznila nijednog učesnika u ovom zločinu.
Tranziciona pravda je način na koji neko totalitarno društvo prelazi u demokratski poredak.
Obični zlikovci gledaju da sakriju svoje zločine. Milan Lukić, Merčep, Glavaš i ostali radili su ne skrivajući se. Njihovi zločini bili su javna tajna.
Prosvećeni božji stvor, koji se diči imenom Joanikije, na sajtu SPC razglagolao se o vampirima. To su po njemu analitičari koji se bave versko-političkim temama.
O knjizi „Ispovest haškog sužnja“ ratnog zločinca Milana Lukića, osuđenog u Hagu na doživnotnu kaznu zatvora, govorilo je i nekoliko sveštenih lica SPC.
Kršenja ljudskih prava Bošnjaka dešavala su se pre svega između 1991. i 1995, u periodu ratova u Bosni i Hrvatskoj.
Iako je presuda danima predstavljala glavnu vest u svim najvažnijim medijima, upadljivo je ćutanje najviših državnih funkcionera, pre svih predsednika Republke Borisa Tadića, ali i premijera Mirka Cvetkovića.
Lukić nije osuđen za dva teška zločina. 1992. godine iz autobusa na stanici Mioč, oteto je i ubijeno 16 Muslimana iz Sjeverina, 1993. iz voza na stanici Štrpci oteto je i ubijeno 19 Muslimana. Obe otmice planirao je, organizovao i izvršio do likvidacije otetih, Milan Lukić.
Pred Sudskim većem haškog tribunala Milanu Lukiću izrečena kazna doživotnog zatvora, a Sredoju Lukiću kazna od 30 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad muslimanskim stanovništvom u Višegradu.
E-novine – Ne vjerujem da bi se itko mogao šegačiti s takvom pojavom kao što je Gedža, pa i meni to nije pošlo za rukom; naprosto sam osjećao sućut prema njegovim žrtvama i bio osupnut nesrećom koju je utkao u ovo naše doba.
Razgovor sa Dragoljubom Todorovićem o Dobrici Ćosiću i njegovoj novoj knjizi u kojoj rasistički vrijeđa albanski narod, Ćosićevom lažnom disidentstvu i dominantnom utjecaju i na današnju srbijansku vlast.
Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere.
U sredu, 27. februara navršava se 15 godina od otmice i ubistva 19 Bošnjaka, državljana Srbije i Crne Gore, putnika u vozu na relaciji Beograd-Bar. Za zločin je osuđen samo jedan počinilac.Porodice još uvek tragaju za telima svojih najmilijih. Žrtvama još uvek nije podignut spomenik.
Radio emisija 05.06.2002, govore: Srđa Popović, Dragoljub Todorović, Nataša Novaković, Jovan Teokarević, Miroslav Prokopijević i Ljubiša Sekulić.