SAD su zemlja kojoj u energetskom smislu rat u Ukrajini najviše odgovara. Konačno će postići ono što decenijama bezuspešno pokušava: da Evropu, a pre svega Nemačku, okrene od Rusije i sebi i svojim partnerima otvori nova tržišta. Ova politika preslikava se i na mala društva poput našeg. U svojoj nedavnoj izjavi ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil istakao je da je njegova zemlja zainteresovana za strateško partnerstvo sa Srbijom i da se o takvom sporazumu razgovara. Iako nije otkrio detalje ambasador je naglasio da trenutno kao države „radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vetra, solarnom energijom i izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD“. Ovo bi u prevodu značilo upravo ono što energetski eksperti godinama pokušavaju da objasne našim donosiocima odluka: dekarbonizacija i diversifikacija.
Na ovo se nadovezuje i vest da je Vlada Srbije sa oznakom „strogo poverljivo“ sklopila ugovor sa konsultantskom kućom „Rystad Energy“ iz Norveške, za koji trenutno znamo da je potpisan od strane nenadležnog ministra finansija Siniše Malog i bez znanja ministarstva energetike, koje je na svom sajtu potvrdilo da ono „nije bilo predlagač ovog akta, nije konsultovano u njegovoj izradi, niti su sredstva sa razdela ovog ministarstva predviđena za njegovo sprovođenje“.
Navodi se da je ugovorena isplata prve tranše od 1,55 miliona dolara, a da je zadatak norveške kompanije da pripremi analizu trenutnog stanja u energetskom sektoru, definiše mogućnosti Srbije u oblasti energetike i pripremi tranziciju energetskog sektora. Ugovor se bavi i perspektivama energetike u Srbiji do 2050, koja je Zelenom agendom za Zapadni Balkan predviđena kao godina do koje moramo izvršiti potpunu dekarbonizaciju, čitaj – ugasiti sve termoelektrane.
Iako cifra od 1,55 miliona evra za usluge ove vrste nije prevelika, a tu je i činjenica da norveška kompanija i njeni eksperti imaju ozbiljne reference – ostaje nejasno zbog čega je ovaj ugovor proglašen tajnom, kao i zbog čega partner nije izabran po principima tržišta i konkurencije, kroz proceduru definisanu zakonima ove zemlje.
Čini se da oznaka tajnosti nije tu radi domaće javnosti i izbegavanja zvocanja od strane naših ekologa. Kao da se više radi o skrivanju karata pred međunarodnim akterima i institucijama, koji vrše pritisak u smislu usklađivanja sa politikama EU.
Pored toga što za sebe tvrdi da je dobar šahista, Vučić je izgleda i pristojan pokeraš. Nisam siguran da su njegove izjave o (ne)uvođenju sankcija Rusiji i gotovo svakodnevne promene narativa, od zaklinjanja na vernost braći i prijateljima do isticanja da ćemo morati da pokleknemo, znak da će se naš odnos prema Rusiji promeniti. On priprema svoju glasačku mašinu da prihvati neminovne sankcije Rusiji. Do kraja će držati obe opcije otvorenima da bi tešku odluku doneo navodno u skladu sa najboljim interesima Srbije i njenih građana.
Dosta toga će pokazati i izbor novih ministara u resorima energetike, životne sredine i evropskih integracija. Možda će nam nakon toga i strateški put ove zemlje biti jasniji. A možda će i nakon toga pokeraš nastaviti da blefira, odbijajući da na bilo koji način ofira svoj naredni potez, pa dokle izdrži. Jedino brine to što smo ulog u njegovoj partiji pokera svi mi i naša budućnost.
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 20.10.2022.
Srodni linkovi:
Rodoljub Šabić – Strogo poverljiv galimatijas
Zlatko Minić – Norveška kutija
