dečije igračke
Foto: Predrag Trokicić

Neće nama stranci pisati udžbenike, pisaće ih država – tako su otprilike prošle nedelje govorili Vulin i Vučić. Dobro, neke možda hoće, ali svakako neće iz srpskog, istorije i geografije. Srpski, istorija i geografija zajedno se još zovu i grupa nacionalnih predmeta. Pa tako Vulin i Vučić hoće rodoljubivo da kažu – ne damo svoje nacionalne predmete strancima.

Čitalac zna, ni do sad udžbenike is srpskog, istorije i geografije ovde nisu pisali stranci. Čitalac takođe zna da je i do sad država bila jedini ovlašćeni i mogući autor udžbenika. Dobro, ne baš direktno, ali posredno svakako: svojevrsni autor iz senke. Jer, preko svojih tela država prvo propiše ciljeve i programe obrazovanja, a onda u skladu sa tim i obavezne sadržaje za udžbenike.

Pošto po direktnim uputstvima države pisci sklope udžbenike, država se ponovo pojavljuje kao posredni autor tako što te udžbenike pregleda i samerava u skladu sa svojim merilima i onda ih odobrava ili ne odobrava. Nikada se nijedan stranac nije pojavio kao autor udžbenika iz srpskog, istorije i geografije, dok država jeste sve vreme u tom poslu – ona vodi i nadgleda procese pisanja i usvajanja udžbenika.

Recimo još i ovo, dva nadležna tela za udžbenike su (sve vreme) Nacionalni prosvetni savet i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. U jednom smislu, pak, to su isključivo savetodavna tela, pošto se sva moć odlučivanja nalazi u ministarstvu prosvete, to jest u samom ministru prosvete. Recimo to domaćinski – njegova je poslednja i u nju se ne dira. Što se udžbenika tiče, ministar prosvete je država.

Drugim rečima, sve i da se pojavi neki stranac ili, ne daj bože, neka domaća „drugosrbijanska bitanga“, od kojih kao da podjednako zaziru i Vulin i Vučić, i usudi se da predloži neki udžbenik iz takozvane nacionalne grupe predmeta, država na raspolaganju ima sva moguća sredstva da taj pokušaj – recimo to fino – neutrališe, jer ponovimo: ona već jeste jedini pravi autor udžbenika u Srbiji.

Pa zašto onda Vulin i Vučić prete da neće stranci ovde više pisati udžbenike, kada – još jednom – oni to ni do sad nisu radili. Pustimo Vulina, kao ministra policije zalutalog u resor prosvete. On je lutka na koncu, bitanga bez pameti. (Molim čitaoca da mi ne uzme za zlo što se Vulinovim rečima služim da opišem Vulina.) Vučić je zanimljiviji od Vulina.

Čitalac se seća, 2015. je usvojen zakon o udžbenicima. Nije to bio dobar zakon, ali se pokazalo da je i takav kakav je bio, dakle loš, ugrozio interese jednog izdavača udžbenika. Izdavač je „Klet“. Ondašnji ministar prosvete Srđan Verbić kasnije se žalio kako je bio izložen jakim pritiscima zbog tog zakona. Taj zakon konačno je bio izmenjen 2018. A važnu ulogu u njegovom menjanju imao je Vučić.

„Klet“ je nemački izdavač, dakle stranac na domaćem tržištu udžbenika. Iako izdavač, „Klet“ nije bio pisac udžbenika sa kojima je izlazio na ovdašnje obrazovno tržište. Autori su bili domaći. Ali i da nisu bili, opet bi morali da slede sve ono o čemu smo govorili u prvom delu ovog teksta. Dakle, nebitno je, iz ugla sadržaja udžbenika, da li su izdavač ili autor odavde ili ne.

Razna ondašnja istraživanja pokazala su da „Klet“ drži više od polovine domaćeg tržišta udžbenika. Zakon iz 2015. delimično je mogao narušiti tu monopolsku poziciju „Kleta“. Procenjivalo se tada da je vrednost domaćeg tržišta udžbenika oko 50 miliona evra. A „Kletu“ je dakle išla otprilike polovina toga. Ako je verovati Verbiću, na Vučića su vršili pritiske i ljudi iz „Kleta“ i nemački ambasador.

I Vučić je pritiscima podlegao, pa je 2018. donet novi zakon po meri „Kleta“. Ministar prosvete bio je tada notorni Šarčević. Kada Vučić govori o strancima i udžbenicima, on može govoriti samo o „Kletu“. Pa sada konačno možemo da se zapitamo šta se to promenilo od 2018, kada je Vučić bio neka vrsta državnog pokrovitelja „tuđinskog“ „Kleta“, do 2021. kada on postaje ogorčeni protivnik ovog nemačkog izdavača?

Sva je prilika da su Vučiću i njegovim novoradikalima okrenule leđa evropske narodnjačke stranke, na čijem je neformalnom čelu upravo nemačka stranka koju je do pre par dana vodila Angela Merkel. Evropski parlament usvojio je po novoradikale nimalo povoljan izveštaj. Za taj izveštaj glasali su i evropski narodnjaci. Na narodnom jeziku reklo bi se – pukla tikva između njih i ovdašnjih novoradikala.

Možemo utemeljeno spekulisati. Prvo, Vučić od 2015. do 2018. pritiscima u vezi sa „Kletom“ nije podlegao. Pregovarao je. Nešto je dao da bi nešto dobio. Možemo pretpostaviti da je za dati monopol na tržištu udžbenika (naravno, i ne samo za to) dobio odrešene ruke da radi šta hoće. Ruke mu sada očito više nisu slobodne, barem ne onoliko koliko bi on to hteo.

Pa sledi odmazda. Nema više monopola na tržištu udžbenika za „strance“. Tom merom već se pretilo u drugoj polovini 2020, artiljerijskim udarom po „Kletu“ (i svim ostalim privatnim izdavačima) sa besplatnim udžbenicima. Obrazovni dobrotvor se sada povukao sa scene, da bi na nju stupili glavni protagonisti Vulin i Vučić. Oni privileguju istog izdavača kao i dobrotvor – državni Zavod za udžbenike.

Ima raznih efikasnih mera države protiv monopola na bilo kom tržištu, pa tako i na tržištu udžbenika. Ali, ne radi se o ukidanju monopola; treba jedan monopol zameniti drugim. Jer, monopol se čuva kao ulog za trgovinu i pogađanje. Da stvari ne bi bile sasvim očigledne, protagonisti će posegnuti za univerzalnom krinkom za svaku ovdašnju svinjariju: nacionalnim identitetom – neće nama stranci pisati udžbenike.

Ako je sve to tačno, a čini se da ima dovoljno razloga da verujemo da jeste, onda nam ova priča, kao i, recimo, priča oko „Dare iz Jasenovca“, pokazuje da se ovde rodoljubivi zanos u odbrani nacije i njenog identiteta od takozvanih stranaca raspiruje onda i samo onda kada rasprodaja nacionalnih dobara krene po zlu za glavne ovdašnje trgovce nacionalnim interesima.

Peščanik.net, 02.03.2021.

Srodni linkovi:

Aleksandar Pavlović – Dara i mera o Jasenovcu

Ivan Čolović – Udžbenike u đubre!

Vladimir Gligorov – Država piše

Srđan Milošević – Državna istorija i njen odnos prema istinitom

RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)