Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Šta fali da sanjamo: generalni štrajk.

Jeste, neće ga biti. Iako bi trebalo da ga bude. Zbog litijuma ili zbog škola, svejedno. I litijum i škole se tiču budućnosti našeg kolektiva/zajednice/nacije… Možemo se videti i nazvati kako god hoćemo, ali bez škola nam nema budućnosti, kao što je nema ni sa litijumom. Mislim, ako se litijum zaista bude kopao ovde, a valjda neće.

I u vezi sa školama i u vezi s litijumom, mi kao kolektiv/zajednica/nacija… pokazujemo da li hoćemo ili nećemo da živimo. Pored toga, treba da pokažemo i da li smo u stanju da gledamo unapred i predviđamo šta će biti s nama. Do sad smo uglavnom demonstrirali da nismo sposobni za to. Generalni štrajk bi pokazao da smo se promenili. Samo što – nismo.

Čitam pismo sindikata nastavnika. Zakazali su štrajk za sredu, 2. oktobar. Plan je da u sredu škole i obdaništa ostanu zatvoreni, a da deca ostanu kod kuće. Da bi se to dogodilo, u sredu bi morali da ne rade ne samo članovi sindikata nego i svi drugi nastavnici. Ako je suditi prema pismu sindikata roditeljima, kao da se ne očekuje da nastavnici budu složni i da svi zaključaju učionice.

Pošto je tako, sindikati pozivaju roditelje da ne šalju decu u škole i vrtiće. Možemo ugrubo da izračunamo. U generaciji imamo oko šezdesetak hiljada dece. Imamo osam plus četiri razreda u osnovnim i srednjim školama i uglavnom tri generacije u vrtićima. Sve zajedno, petnaest generacija je sada u sistemu.

Ispada tako da u školama i vrtićima imamo između 900 hiljada i milion dece. To je otprilike oko 500 hiljada roditelja ili staratelja. U školama radi nešto preko 100 hiljada ljudi. Ako bi se roditelji i staratelji odazvali na poziv sindikata nastavnika, to bi bilo blizu 600 hiljada odraslih u štrajku. Eto Srbije na ivici generalnog štrajka.

To pod uslovom da roditelji na poziv nastavnika ostanu kod kuće i provedu sredu sa svojom decom. Hajde da malo maštamo. Generalni štrajk, a i štrajkove uopšte, zamišljamo kao masovne izlaske na ulicu. Uopšte ne mora da bude tako. Kako ovde vidimo, to bi mogao biti i dan u kome će ljudi masovno biti sa svojom decom. Nešto kao 1. maj 2. oktobra.

Nastavnici zaključaju škole, roditelji ne odu na posao, Srbija stane, kao što i treba da stane kada je generalni štrajk, ali nema demonstracija na ulicama, nema tenzija i sukoba, širom Srbije – spokoj i sreća. Roditelji se igraju s decom, razgovaraju, šetaju… rade šta god im padne na pamet, na obostranu radost i roditelja i dece.

Samo što je totalna obustava rada u školama i vrtićima protiv zakona. Nastavnici i vaspitači bi mogli za to da odgovaraju. Međutim, ako roditelji ne pošalju decu u škole i obdaništa, onda rad nisu obustavili vaspitači i nastavnici, nego su to uradili roditelji. S druge strane, i roditelji bi mogli da trpe sankcije što se nisu pojavili na radnom mestu. Oni pak mogu da kažu da su morali da ostanu s decom jer nisu radili škole i vrtići. Tako ukrug.

Bile bi to prozirne laži. Pa šta – zar nas ovaj režim s Vučićem na čelu ne laže još brutalnije iz dana u dan. Recimo, baš u vezi s litijumom. Samo, zašto ovde insistiram na litijumu ako hoću da govorim o štrajku nastavnika i vaspitača? Zato što bi 2. oktobar, kao spontani, nenameravani i neočekivano neobični generalni štrajk ujedno mogao da se prikaže i kao protest protiv kopanja litijuma u Srbiji.

Ako mi – generacije odraslih – ustuknemo pred ovim režimom i dozvolimo mu da kopa litijum, to je ravno dozvoli da se našoj deci otme zemlja. Kao što je i naš pristanak na to da režim šikanira nastavnike ravan pristanku da se našoj deci oduzme budućnost. Dakle, svi dobri razlozi su tu za jedan opšti štrajk.

Sindikati nastavnika i vaspitača su nam u pismu, verovatno nenamerno, dali i predlog kako taj štrajk treba da izgleda i način kako da se organizuje. Naravno, izlazak na ulice organizovanih kolona radnika u štrajku nije samo poruka/pretnja tlačiteljima radnika. To je ujedno i poruka/poziv kolegama radnicima – pogledajte nas, tu smo, na ulici, pridružite nam se.

Ulica je tu svojevrsni televizor: da se vidi štrajk i ohrabre svi koji se dvoume ili plaše da štrajkuju. Ako roditelji i deca ostanu kod kuće, ko će videti koliko štrajkača zaista ima? I ko će prebrojati prazne škole, ako se nastavnici ne pojave na ulici? Neka to bude generalni štrajk u senci. Prilika da svako od nas proveri sam ili sama sa sobom da li smo spremni na jedan takav korak.

Ili, nešto preciznije, koliko smo spremni da uradimo za svoju decu. Pri tom, ne traži se od nas da se bijemo na ulici, da prolijemo svoju/tuđu krv ili – ne daj bože – da damo život. Dovoljno je da provedemo jedan lep dan sa svojom decom. Mi i deca se provedemo, nastavnici i vaspitači dobiju veće plate, a kopanje litijuma u Srbiji se zakonom zabrani. Tako je lako. U snu. I na javi.

Peščanik.net, 01.10.2024.

LITIJUM
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).