Pitanje je sad. I.M., odnosno Igor Milošević, po zanimanju silovatelj, pozvan u Vučićevićevo glasilo da bi obznanio svoje delo i učinke i da bi se glasno, imenom i prezimenom, prezentovao kao upravo to – „višestruki silovatelj“ – uhapšen je zbog ugrožavanja sigurnosti. Ispostavilo se, tako to pod naslovom EKSKLUZIVNO saznajemo, da je silovatelj priveden upravo na osnovu i zbog intervjua koji je dao Informeru. Ulice su slobodne! Ulice su sigurne!
Pod sličnom naslovom, „MEGAEKSKLUZIVNO“, Informer nam dostavlja 57.17 minuta „ispovesti“. Da čitavu sedmicu pre toga gradom ne zuji vest o tome da je višestruki silovatelj pušten na slobodu po odsluženju kazne, ovih 57.17 minuta bi bilo teško protraćeno vreme. Mučno je utvrditi šta je mučnije, odgovori ili pitanja koja mu se postavljaju. Mučno je utvrditi šta bi u bilo kom univerzumu bio povod za jedan ovakav razgovor. Sam razgovor, takođe, iako se predočava kao intervju sa zveri, teško da obećava ishod kojim se Informer sada diči. Zversko je samo jedno: silovanje i ponavljano silovanje. Ako Informer ovom praksom najavljuje da će od danas intervjuisati svakog silovatelja u zemlji da bi ga potom prosledio inače sporom i neefikasnom tužilaštvu, jer je, biće, to jedini način da se svaki silovatelj drži podalje od ulica (ali i domova), onda ovu praksu moramo pozdraviti. Ako je to jedini način da ulice budu slobodne, samo nastavite, čestiti ljudi iz Informera, sve ih intervjuišite, sve ih prokažite i pohapsite! Akcija Informera nekako dođe kao prosta ekstenzija borbe za porodične vrednosti, jer šta ne postigne tradicionalni moral, blaga srpska crkva i zanemoćala policija, to će da izvede ekskluziva srpskog novinarstva.
U našoj zemlji sve odavno deluje inscenirano. Naravno, nije to vrhunsko pozorište, pre neka verzija vašarskih pozornica i impromptu šatri. Priznajem, odmah mi je na um pala sasvim druga vrsta inscenacije od ove koju sam iznad zamislila. Od prošlog utorka otkako je višestruki silovatelj napustio rešetke i otkad, kako saznajemo, spava po parkovima, bruje društvene mreže, posebno one za najmlađe korisnike. U zemlji u kojoj su lična bezbednost i društveno tkivo odavno misaone imenice, ljudi se samoorganizovano plaše. Snimaju ranijeg izgrednika, postavljaju informacije o njegovom kretanju, najavljuju ga na Voždovcu, Miljakovcu, Paliluli. Nisu nam nepoznate narodne patrole – nekada bezazleni Levijatan štitio je životinje od ljudi, a jednako smo obaveštavani i o zbrinjavanju nevinog prolaznika od smrtonosnih imigranata, pa je tako sada digitalni narod ustao protiv lokalne verzije Larija Flinta. Nemojte me shvatiti pogrešno, višestruki silovatelj na slobodi nije stvar za šalu. Međutim, I.M. nije ni prvi, a bojim se ni poslednji, iako je bez ikakve sumnje prvi koji je zbog toga osvanuo u novinama kao intervjuisana osoba. Stvar je u osećaju nebezbednosti, u doživljaju da smo prepušteni sebi i svojim telefonima koji nas, ako smo žene, a posebno one najmlađe, informišu kuda da se ne krećemo dok višestruki silovatelj šeta po Voždovcu, Miljakovcu, Paliluli, i ko zna gde još.
I tu nastupa prava drama (može biti, i prava teorija zavere kojoj smo, u odsustvu bezbednosti i zdravog razuma, itekako postali skloni). Početkom nedelje, posle neobičnih njujorških zapleta koji, deluje, ne vode nikakvom raspletu, poduprtih globalnijim moskovskim zapletima čiju nuklearnu katarzu očekujemo krajem nedelje, preciznije danas, u petak, veliki režiser naših kolektivnih sudbina zove svog medijskog konsiljerija i kaže: „Imaš neku bombu za ovu nedelju, nešto što će se valjati danima?“ Vučićević spremno, prateći trag narodnih patrola, nalazi park u kojem I.M. spava te noći i doprema ga u studio. Taj razgovor sa zveri koji se reklamira kao MEGAEKSKLUZIVNO uistinu ne izgleda sasvim kao ono što će Informer na kraju proizvesti, privođenje, već više kao ćaskanje bez cilja iz kojeg će se izvući odlični „hedlajnovi“, upotrebljivi za razne prilike, koje će se već tokom nedelje prikazati kao najzgodnije. Jedno je sigurno. Informer već kreiranu atmosferu straha podiže na nivo bez presedana. Ali onaj naš režiser poziva i neke druge aktere da reaguju, recimo, Zoranu Mihajlović, dežurnu ne samo za rodnu ravnopravnost nego i za zapadne vrednosti, pa ona brže-bolje osuđuje Informerov postupak i ističe da serijskim silovateljima i nasilnicima nikada nije bilo mesto u medijima, koji bi trebalo da budu partneri u borbi protiv nasilja, a ne njegovi podstrekači.
U četvrtak se ispred redakcije režimskog glasila okupljaju žene, mahom mlade, koje podsećaju na elementarne stvari: „na nasilje se ne klikće, nasilje se sprečava“, „nasilnike u zatvore, ne u medije“, „neću da mi silovatelj objašnjava šta da radim, ako budem silovana!“ Nema litija, nema porodičnih vrednosti, nema tradicionalnog morala, sada nema patrijarha da se oglasi o zlu. Zlo je na drugom mestu, ovo su neke druge devijacije. S nekog alternativnog Twitter naloga Dragana J. Vučićevića pojavljuje se izjava: „Ovo je bio pokušaj ubistva od strane drogirane feministkinje instruirane sa zapada“. Zvuči neverovatno, ali nema mnogo razlike od izjava s pravog naloga: „Sklonili smo serijskog silovatelja sa ulica! Spasili smo žene, sprečili neke nove zločine“. Drogirane feministkinje i spasioci žena su sporedni likovi ove ad hoc režirane drame. Ima svega, dajte još! Do juče smo mislili da Informer radi nešto loše, ali pogledajte bolje, ulice su sigurne, ulice su slobodne. Jesmo li zaboravili sporne njujorške potpise? Mislimo li još na boršč? Na prekid EU integracija i zapadne delegacije koje se smenjuju na Andrićevom vencu? Ne mislimo, brinemo za bezbednost, s razlogom.
A vaše devojčice, ćerke, kako su?
Peščanik.net, 01.10.2022.
Srodni link: Rodoljub Šabić – Hejteri i lažovi
FEMINIZAM- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Adriana Zaharijević (see all)
- Ko se boji udžbenika „Biologija 8“? - 04/09/2024
- Šta je sledeće? - 05/11/2022
- Silovati ili ne? - 01/10/2022