Završena je prva nedelja školske 2024/2025 godine. Prvi štrajk prosvetnih radnika i radnica u ovoj školskoj godini najavljen je za 16. septembar. Prema njima, protokol koji su potpisali sa predstavnicima Vlade 2023. godine nije ispunjen. Prema ministarki prosvete, Slavici Đukić Dejanović, protokol je u dovoljnoj meri ispunjen, a pokazana je i namera da se u potpunosti ispuni. Jedna od stavki koja nije realizovana je povećanje plata, za šta, kako navodi ministarka prosvete, trenutno jednostavno nema dovoljno para u budžetu.
Problemi vezani za plate prosvetnih radnika i radnica se ponavljaju iz godine u godinu. Teško je prisetiti se početka školske godine koji nije bio praćen štrajkom. Povećanje plata bi rešilo mnoge izazove u prosveti. Dodatno bi motivisalo one koji se već bave tim zanimanjem, a motivisalo bi i mlade da se uključe u prosvetni rad. Povećanje konkurencije bi doprinelo izboru najboljih kadrova. U društvu bi porastao ugled zaposlenih u prosvetu, što bi im olakšalo i obrazovni i vaspitni deo posla. Znanje bi postalo važno, a ne samo ocena na kraju polugodišta ili školske godine. Zvuči previše jednostavno, ali ponekad su najjednostavnija rešenja i najbolja.
Međutim, u budžetu nikada nema dovoljno para za prosvetu. Pogrešan zaključak bi bio da to ukazuje kako prosveta ovoj vlasti nije bitna. Škole su im jako važne jer su škole jako važne za razvoj društva. U idealnim uslovima u školama se formiraju građani i građanke, a njima oni nisu potrebni. Njima je potreban narod. Građani i građanke imaju puno potreba, imaju mišljenja i zahteve. Građani i građanke preispituju odluke vlasti. Narodu je potrebna samo jedna stvar. Jak vođa koji će im pokazati pravi put. Narod je moguće umiriti predstavama i kozmetičkim rešenjima.
Od predstava i kozmetičkih rešenja u prosveti imamo intoniranje himne na početku školske godine, striktne pravilnike o oblačenju, nacionalne čitanke. Ništa od toga ne poboljšava obrazovni sistem. Nacionalne čitanke, koje od ove školske godine dobijaju učenici i učenice prvog i drugog razreda osnovih škola, navodno bi trebalo da upoznaju decu sa tradicijom, jezikom, umetnošću i prošlošću. Ukoliko je nadležnima zaista to cilj, zašto se iz godine u godinu smanjuje broj časova istorije, sociologije, muzičke i likovne kulture? Cilj je očigledno upoznati ih samo sa nacionalnom tradicijom, jezikom, umetnošću i prošlošću. Cilj je izdvojiti naciju iz svetskih tokova i prikazati je kao usamljeno ostrvo. Samim time, kao pripadnici te nacije, školarci postaju stanovnici tog usamljenog ostrva. Pravilnici o oblačenju služe sličnoj svrsi. Oblačenje kao vid izražavanja ličnih sklonosti i individualnosti guši se u školama.
Građani i građanke bi se zamislili pred ovim rešenjima, pomislili bi kako bi njihova deca pre svega trebalo da postanu pojedinci i pojedinke, kojima širina znanja otvara vidike, i koja se možda jednostavno udobnije osećaju u helankama ili šortsevima. Možda bi zahtevali da se nacija, šta god to bilo, ne izdvaja, već da se država u kojoj žive prikaže kao deo sveta. To se neće desiti. Građana i građanki je sve manje, a naroda sve više. Lekcije koje deca dobijaju u školi, njihovi roditelji dobijaju preko medija, od predsednika srpske nacije lično. Znanje nije važno, mi smo posebni i izdvojeni, i samo je jedna institucija u ovoj državi važna.
Građani i građanke bi prepoznali da je držanje niskih plata u prosveti jedan od načina za održavanje jaza između prosvetnih radnika i radnica i svih ostalih. Prepoznali bi da treba da stanu rame uz rame sa njima i da zahtevaju povećanje plata i poboljšanje uslova rada. Narod je naučen da ponavlja – samo se bune za plate; ionako ništa ne rade; imaju tri meseca odmora leti i mesec dana odmora zimi. Rešenje za izlazak iz začaranog kruga u kome se nalazi prosveta može doći samo sa vrha. To sigurno neće biti ova vlast. Njima je samo potrebno da iz škola izađe dovoljno naroda za rad u budućim rudnicima Rio Tinta.
Peščanik.net, 09.09.2024.
Srodni link: Slobodan Beljanski – Nacionalni bukvar ili bukvar nacionalizma
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
