Foto: Ariel Schalit/AP
Foto: Ariel Schalit/AP

Hebrejski univerzitet u Jerusalimu je osnovan 1918. kako bi se omogućilo jevrejskoj inteligenciji da se nesmetano razvija i da bude oslobođena od postojećih normativnih klauzula kao što su ograničenje broja njenih pripadnika na fakultetima i razdvajanje od nejevrejskih studenata. Formiranje ustanova visokog obrazovanja se smatra jednim od najuspešnijih cionističkih poduhvata koji je označio izlazak jevrejske zajednice iz intelektualnog geta. Međutim, prošle nedelje Udruženje studenata na Hebrejskom univerzitetu je odlučilo da organizuje manifestaciju na kojoj će učesnici biti razdvojeni prema biološkom polu: žene i muškarci koji to žele imaće svoj zaseban prostor.

Univerzitet je odmah požurio da objasni da se nikakva manifestacija sa ovakvom podelom neće dogoditi u samom kampusu, ali ova odluka izaziva brigu iz nekoliko razloga.1 Prvo, ovde se radi o klizavom terenu, ono što počinje iz „sopstvene želje“ se tokom vremena lako pretvori u prinudno razdvajanje. Fundamentalisti pritiskaju da se nastavi sa segregacijom, a institucija koja je već jednom poklekla se navikava na ponovnu predaju.

Drugi razlog je da se trenutno vodi kampanja protiv uvođenja polne segregacije u akademskoj zajednici,2 a sudija Hanan Melcer će uskoro o tome izreći presudu Vrhovnog suda. Ovo je klasičan primer kako dobre namere mogu da imaju strašne posledice. Početni cilj je bio da se ultraortodoksni Jevreji (haredim) uključe u akademski svet. Dobili smo to da su radikalni haredski elementi prevagnuli sa ciljem da se žene potisnu iz javnog prostora. Nije slučajno što se neprofitna organizacija Kohelet koja se finansira iz stranih izvora i koja pod libertarijanskim plaštom pokušava da Izrael pretvori u fundamentalističku državu, pridružila zahtevu da se segregacija proširi i na druge oblasti.

Kao što je jedna od vodećih protivnica segregacije dr Jofi Tiroš napisala, projekat integracije haredim je propao. Nakon što je ministarstvo finansija uložilo oko milijardu šekela u ovaj projekat, stopa napuštanja univerziteta od strane haredim studenata je veća od 50 posto. Prema njenim rečima diplome koje su oni dobili jesu „nekakvi polustepeni nastavni sertifikati koji su prošli trenutnu akademizaciju“. Loše obrazovanje u koje smo zatvorili haredsku zajednicu im ne omogućava da ispune standarde akademskog obrazovanja.3 Posle decenije segregacije, ostalo je samo da se potisnu prava žena.

Kada akademska ustanova dozvoljava polnu segregaciju ona nužno krši prava predavačica. Postoji čitav set razreda u kojima one neće moći da predaju. Kada univerzitet mora da odluči koga želi da unapredi, praktični interes je da to budu muškarci jer mogu da predaju svima. To nas dovodi do zaključka da je vlada odlučila da žrtvuje žene kako bi pomogla haredim muškarcima.

Eksperiment nije uspeo, ali oni koji podržavaju segregaciju nisu nikada nameravali da se samo zadovolje njegovim uvođenjem na univerzitetima – cilj je da se segregacija uvede na nivou celog društva. Već se čuju zahtevi upućeni poslodavcima da unaprede „radno okruženje koje će biti prijatnije za haredim“, što će reći da se obezbedi okruženje bez žena. Cenu ulaska haredim u redove vojske već čitavu deceniju plaćaju devojke vojnici. Fanatici iz redova haredim su već počeli da ograničavaju ulazak žena u određene ulice, a vlada se slabo bori protiv ove pojave.4

Jednom slobodnom i otvorenom društvu ne pada na pamet da sakriva svoje žene, da ih gura u pozadinu, da stvara profesije i zanimanja koje ih ograničavaju. Slobodno društvo znači da su sva ljudska bića deo zajednice bez obzira da li krše neka zastarela pravila koja potiču iz bronzanog doba. Nova ministarka za obrazovanje Jifat Šaša Biton, iz Lapidove partije Ješ Atid, sada ima priliku da imenuje predsedavajuće lice odbora za planiranje i budžet koje neće podržavati segregaciju na studijama. Njen zadatak je da omogući devojkama nove generacije sva raspoloživa sredstva koje je i sama imala kako bi uspela da stigne do sadašnje pozicije. Ne smemo dopustiti da religiozni fanatici potisnu većinsku populaciju.

Autorka je bivša poslanica u Knesetu, 6 godina je bila predsednica partije Meretz. Bila je generalna sekretarka organizacije za zaštitu ljudskih prava BTselem, trenutno je predsednica organizacije Zulat koja se bavi unapređenjem zakonodavnog okvira za zaštitu ljudskih prava i prava žena. Istrajna protivnica okupacije i zakona o povratku koji omogućava samo jevrejskim useljenicima pravo useljenja, dok je diskriminatoran prema ostalima.

Zehava Gal-On, Haaretz, 04.07.2021.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 13.08.2021.


________________

  1. Izrael ima 9 univerziteta, međutim Hebrejski univerzitet i TAU se smatraju najprestižnijima.
  2. Istaknuti pripadnici akademske zajednice su 2017. podneli peticiju protiv programa integracije haredim u akademsku zajednicu, tvrdeći da Savet za visoko obrazovanje nema zakonska ovlašćenja da odobri segregaciju i ograniči rad predavača na osnovu pola.
  3. U Izraelu postoje dva paralelna obrazovna sistema, jedan je državni a drugi je onaj koji se odvija u haredskim zajednicama kroz verske škole ješive. Ješive u svom programu imaju isključivo verske tekstove, osnovni predmeti kao što su hebrejski i matematika se uče samo u nižim uzrastima. Ovakvo obrazovanje šteti samoj haredskoj zajednici, jer ih ostavlja izolovanim i uskraćuje im znanje i mogućnosti koje se stiču kroz redovni obrazovni sistem. Nova vlada je odlučila da promeni ovu situaciju i ne dopusti da o tome i dalje odlučuju samo ultrareligiozne stranke (Shas, Yahadut HaTora) kao što je to bio slučaj dok su bili u vladi sa Binjaminom Netanjahuom.
  4. Ni do sada u javnom prevozu ili zubarskim čekaonicama nije bilo moguće da ženska osoba sedne pored haredi muškarca. Interesantno je da se haredi muškarac ne povlači iz ove situacije, on ostaje da sedi. On samo diskretno položi ruku na mesto pored kako bi sprečio da žena „uzurpira“ prostor. Namera žene nije čin provokacije već prosto nepoznavanje prihvaćenih društvenih konvencija. Jedno ovakvo iskustvo je dovoljno upečatljivo da se ova pravila nauče i ne krše.