U situaciji kada se nema ništa drugo, kad preti praznina svih korpica (zaradi naglog bogaćenja potrošača) i kad se u trenutku pred Filozofskim fakultetom pojave hiljade Novosađana, mora se priteći meri vređanja bake studenta Balaća i njegovom spasavanju iz pravične anonimnosti. Setimo se, rečeni zamenik vođe ćacija, proverenog Dodikovog kadra, već je pretrpeo strahote polivanja vodom (usred štrajka glađu izdržavanog u kafiću), pa zatim izlaganja „golom stomaku“ neke drske čuvarke opsade i protivnice tužibaba, i preživeo je još mnoga druga iskušenja. Nosilac dve desetke i umalo najbolji student Srbije bio je izvesno vreme neopravdano isključen iz pobedničke kombinacije – lik Brnabić nije posetio njegovu baku – ali ostao je veran, i dočekao je svoju priliku. Natpis na kući je blentav, što ukazuje na različite mogućnosti autorstva, no umesto da bude ponosni „dođoš“ i da se tako suprotstavi gluposti, tata Balać je radije tvrdio da je starosedelac. I najzad, spaseni student Balać pojavio se, u svom sjaju, sa istim tipskim izjavama u novom studiju Pinka, u društvu sa glavonjom koji se najviše dere i obavezno laktom gura nazad koleginicu-voditeljku, i sa sagovornikom koji je uspešno gađao svaki padež koji je izgovorio.
Zašto bi to bilo vredno pomena? Pink je otvoren i zatvoren slučaj; stepen očajanja vlasti koja misli da mora da vadi Balaća potvrđen je svakom novom izjavom ili merom, svakim novim urnebesnim pojavljivanjem abažavatelja/ki koji ginu za učenjem i srećom od pre 1. novembra 2024. Pa vredno je, jer Balać je po svojoj volji zamišljen i ostvaren kao najizrazitiji primer moralne korupcije. Mladost – ludost? Izvesno, jer je rizik posledica veliki i poguban za mladog čoveka, i jer njegovo ponašanje pred sam kraj govori o tome da je dovoljno nagrađen i da mu je karijera obećana, možda i osigurana u sanjanoj kraljevini srpstva: niti je republika, niti je stvarna, ima je koliko da izdržava najpokvareniju nomenklaturu u širem regionu. Sudbini Balaća ne može se negirati mrvica tragičnosti, uglavnom zato što svi verujemo u neku osnovnu čistotu mladosti, a u ovo doba se uveravamo kako ta itekako postoji, i kako je sposobna da je vrati mnogima koji su je zaboravili. Tragičnost znači sažaljenje prema stepenu drskosti i ciničnosti i tragovima pameti koji su se u toj mešavini istopili i kod Dodikovog 007 i kod bakinog Balaća. Posmatrani hladno i istraživački, ovi zapravo retki slučajevi u moru lumpena, probisveta, pravih krimosa i nesrećnih slučajeva jasno pokazuju tehniku građenja vladavine ološa (ohlokratije): sem gomile, koja se privlači primitivnijom verzijom gebelsovske propagande, kapilarni sistem uspevao je da privuče i proguta mnoge stručnjake, profesionalce i uopšte ljude sa ugrađenim planom karijere. Oni su mislili da mogu deo svojih životnih aktivnosti da žrtvuju kompromisima, i da će ih onaj važniji deo spasti, a kad se probude, neki i uvide da je upravo taj deo otišao zauvek dođavola. Dobri primeri su premijer i ministar zdravstva, koji se u kostimu bolničara dao slikati sa teško povređenim ćacijem, pa arhitekte, građevinari i inženjeri koji uz realan rad ulože i kakvu mizernu izjavu, koja im iza leđa ruši sve, posebno ugled…
Izdaja sebe u doba navodnog predsednika drugačija je od one koja je među ljudima od struke i ponekad pameti počela negde sredinom osamdesetih godina prošloga veka. Umetničko-intelektualni deo navalio je na nacionalizam kao medved na ćup meda, naviknut na sistem u kojem se delilo po zaslugama, a sa pogrešnom svešću ili, češće, izgovorom da to rade za „narod“ a ne za komuniste: mnogi su me tada uveravali da je od ljudskih prava važnije kolektivno pravo. Niko tada nije razumevao kapitalizam, puteve novca i odgovarajući nemoral, ali su vala brzo učili.
Posle trideset godina zločina, zaborava, zaglupljivanja i zatucanosti, nekadašnje dileme i odlučivanje izgledaju smešni. Na vlasti su mali šegrti velikih koljača sa terena, koji su se prvo naučili naručivanju ubistva, pa tek onda glupavih laži. Uspeh ih je načinio neverovatno samouverenim, toliko da više ne razlikuju opasnosti i nisu u stanju da sebi zaštite leđa. Sve što mogu da smisle jeste da kradu od protivnika, pa ih onda za to optuže. Imbecilnost je tolika da sebe ne primećuje i javno se prikazuje, svaka hijerarhija zavisi od metabolizma vođe, na taj dan. Tako nisu primetili kako raste bes onih na koje nisu računali – ma nisu ih ni videli… A oni istinski kipte od želje da uče, da probaju, da hrle na ispite svih vrsta, da pre svih rokova postanu diplomirani građani. Mnogi su već doktorirali u oblasti koja je globalno inovativna, izazovna, istorijski već zabeležena i čeka narednu generaciju da je istraži, vrednuje i ljubi ruke svojim hrabrim roditeljima, bakama i dekama, a bogme i prabakama i pradekama.
Glavonja koji se najviše dere izrekao je u susretu sa spasenim studentom Balaćem ključnu istinu: „Državni univerziteti su đubrišta!“ Jesu, glavonjo, upravo to: iz dijamanata se ne rađa ništa, iz đubrišta raste cveće, kao u pesmi Fabricija De Andre Via del’ campo; ili u natpisu nad početnim insceniranim đubrištem, pred jednom od najboljih arheoloških izložbi svih vremena, rekonstrukcijom vikinškog sela u Jorku: „Đubrišta današnjice su arheologija budućnosti“. Kada se dovoljno osamostale od države, a ne zavise od udvaranja novcu, univerziteti su dragocena đubrišta ideja, rezultata, opravdane kritike, privremenih ali i dugotrajnijih istina koje pokreću svet. Čast je biti đubretar na takvom đubrištu. Spaseni student Balać takođe se zgražao nad „svinjcem“ koji protestanti ostavljaju za sobom, posebno kad ih u gluvo doba isteraju iz boravišta: umesto da su prali, peglali i štirkali za tu priliku, oni su spavali!
Upozoravam da se u zadnjoj fazi način komuniciranja vlasti toliko promenio, da sada dobija odlike kriptojezika, vrednog istraživanja čim stigne na đubrište istorije: dve mogućne paralele mogle bi biti Orvelova Životinjska farma i Berdžisova Mehanička pomorandža. U prvoj, glavonjo, četiri noge dobro; u drugoj, Balaću, posebnim govorom ističe se lik Aleks, čija je dijagnoza sociopat sa narcisističkom smetnjom ličnosti.
Peščanik.net, 28.08.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)
- Edipovci, lapotovci - 30/04/2026
- Intervju sa leptirom - 28/04/2026
- Upereni snovi - 25/04/2026
