Odavno (i odgovorno) tvrdim da Bil Gejts, da je naše gore list, nikada svoju kompaniju ne bi nazvao Microsoft. Bilo bi Macrohard, u najmanju ruku. U najveću bi bilo – Najveći Najtvrđi, a verovatno bi dodao i, kod nas sve popularniju odrednicu – Ikada.

Dobro, pretencioznost nije samo naša i nije skorašnja pojava. Paracelzus je sebi nadenuo taj nadimak po kojem ga istorija i pamti samo zato da bi naglasio kako je on veći od, petnaest vekova mlađeg, Celzusa. (Kao da mu njegovo pravo ime – Teofrastus Bombastus, između ostalih imena – nije zvučalo dovoljno bombastično.) Zatim, pravoslavna crkva ima vaseljenskog patrijarha. Šta nekog patrijarha navede da sebi nadene titulu – vaseljenski? Čak i ako je nije sam sebi nadenuo, zar ne bi bilo očekivano da takvu titulu skromno odbije? ”Ta, nemojte, deco, kako da budem patrijarh cele vaseljene, dajte nešto skromnije – celog sveta, ako ste baš navalili, ali cele vasione, zaboga miloga!?”

A kad neko ko služi bogu ne pomisli da mu tako pompezna titula ne dolikuje, zašto to očekivati od prosečnih neznabožaca?

Privremeni gradski oci (koji ne dozvoljavaju da ih se naziva ”prinudnim”) najavljivali su da će novogodišnji koncert u Beogradu biti ”neviđeni spektakl”. Zašto neviđeni i zašto spektakl, osim zato što im se dopala ta bombastična najava? Prvo, nije bilo ničega što nije već viđeno – Ceca pevala i ranije pred skupštinom (Koštunica cupkao u prvom redu), pevala i na Ušću, pevala i u policiji (nedovoljno, ako mene pitate). Drugo, zar spektakl ipak nije prejaka reč za Beograd koji je viđao stvarno spektakularne događaje – bilo da poredimo organizaciju, zvučnost imena ili broj učesnika? No, ”neviđeni spektakl” je bila odrednica kojoj cilj nije bio da opiše događaj nego da naglasi kako su sve prethodne vlasti (zar i Čovićeva?) bile potpuno nesposobne da nešto organizuju.

Ali, šta bi onda bio motiv dnevnog lista Danas da u svom novogodišnjem trobroju ima rubriku pretenciozno nazvanu: TV zvezde od integriteta biraju ličnosti i događaje koji su obeležili 2013, a da onda kao jednu od ”TV zvezda od integriteta” navede i izvesnu voditeljku TV Pink? Kojoj je (očekivano?) događaj godine – rođenje britanskog princa, a obrazloženje to da majka koja ga je rodila ”pokazuje kako je bliska narodu” – time što nosi te i te robne marke (?!). U ovom slučaju odrednica ”od integriteta” ima opravdanja samo ako je neko hteo da kompromituje integritet ostalih učesnica ankete (Danica Vučenić, Ljubica Gojgić i Olivera Kovačević). Jer, ”nisam znala, nisam verovala” nije opravdanje.

Dobro, dešava se. Mediji u koje se uzdaš pogube kriterijume. Političari u koje se uzdaš se pogube. Ali ako to postane trajno stanje – pogubljenost postaje pogubna. Ako se svi brzo ne pronađu, reči će biti sve krupnije, a njihova sadržina sve siromašnija, emocije će se upumpavati u prazne ljušture pojmova, pojava i ljudi, podgrevaće se isprazno usijanje… A predizborno ludilo tek treba da i zvanično počne.

Peščanik.net, 06.01.2014.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)