Foto: Dijana Malbaša
Foto: Dijana Malbaša

Baš sam se raspisala, evo već drugi tekst za nekoliko dana. Ambiciozno. A bolje bi mi bilo da sam više radila matematiku u srednjoj školi, jer evo, već danima nešto treba da se računa, svi nešto računaju, na TV-u – političari, lekari, struka, mi običan svet, svi. Još koliko dana ćemo da sedimo u kući, za koliko će biti moguće da se otvore granice, koliko je bolesnih, koliko je umrlih, koliko na respiratorima, pa to sve u procentima, pa onda krivulje, jednačine, aritmetičke i geometrijske progresije, statistike. Loša sam u tome, ali računam i ja, snalazim se kako znam i umem, pa proveravam sa upućenijima.

Uglavnom brojim dane, to umem.

Ipak, meni se čini da se vreme više ne meri kao nekad, nova merna jedinica vremena je dve nedelje. Sve što čujem ovih dana je za dve nedelje: za dve nedelje ćemo više znati, za dve nedelje će se nešto desiti, za dve nedelje ćemo biti u ovoj ili onoj fazi, za dve nedelje će doći nove dve nedelje koje će nam definitivno dati odgovore za kojima tragamo, a sve to, naravno, u periodu od naredne dve nedelje. Budućnost se meri na dve nedelje, nikako drugačije, sve ostalo su prazne priče, neodgovorno ponašanje i metafizika. Nije to dan mrmota, to je loša beskonačnost.

Za to vreme dani i noći se polako stapaju u jedno i isto i nije ih više moguće zapakovati u merne jedinice. Budimo se, ležemo, jedemo, buljimo u društvene mreže, pokušavamo da čitamo ili gledamo nešto i to se sve nekako preliva iz jednog u drugo u neku amorfnu masu življenja. Sve u svemu, početni entuzijazam da ćemo imati više vremena pretvorio se u to da ga gotovo i nemamo.

Takođe, promenila se i perspektiva u vezi sa prostorom: prostranstva o kojima smo sanjali sada su se svela na kuće sa baštama ili velike stanove sa terasama. Za prostor je nova mera 2 metra. Distanca najveće blizine i ni korak preko toga, kako negde piše Žan Lik Nansi. Savršena mera intimnosti, bezbedno rastojanje od svakog opasnog drugog, od kapljica, dodira, zagrljaja, poljupca. Sve ispod 2 metra postalo je nemerljivo malo i opasno, zabrinjavajuće i neodgovorno. I ni korak preko toga.

I mislim da ćemo uskoro ovako nekako razgovarati: Šta radiš za dve nedelje na dva metra? Vidimo se na kafici ako ne bude geometrijske progresije?

Razmišljam o nelagodi koju sam primetila kad se sretnem na ulici sa onima sa kojima se inače zagrlim i poljubim. Prvo, sada moramo više da pričamo da bismo nadoknadili nemogućnost uobičajenih socijalnih telesnih rituala. Takođe, ima nečeg saučesničkog u tom pogledu koji tom prilikom razmenimo. Kao da jedni drugima kažemo hej, izvini, samo da prođu ove dve nedelje pa ćemo negde u prirodi na dva metra da pijemo kafu i upijamo UV zračenja.

Kako da razumemo ovu prevlast broja 2 koja nam se ovih dana nameće? Koliko se sećam u pitagorejskoj teoriji brojeva, broj 2 je materija. Izgleda kao da svet više ne čine monade, jedinice svega i svačega, već nam ovo vreme bolno ukazuje na materijalnost, telesnost i ranjivost naših zajedničkosti.

Facebook, 06.04.2020.

Peščanik.net, 07.04.2020.

KORONA