Natpis na zidu: Mjau
Foto: Slavica Miletić

*Stanislav Vinaver, Alajbegova slama, Beograd, 1969.

Najzad scena iz Bokačovog Dekamerona, najbolje karantinske knjige svih vremena! Jedan od osnivača Fidesa, Orbanove partije, vođa mađarskih poslanika u evropskom parlamentu i ljutiti borac protiv LGBT+ prava a za tradicionalnu hrišćansku porodicu sa sve moralom, Jožef Sajer, uhapšen je u Briselu na, po rečima policije, „orgiji“. Evropski poslanik čvrstih stavova nađen je, ako je verovati prvim izveštajima, go na simsu, preko kojeg je pokušao bekstvo sa gej zabave. Komšiluk je pozvao policiju u zgradu blizu Velikog trga u Briselu zbog strašne buke iz stana na prvom spratu. Policija je upala na orgiju i našla dobre razloge za hapšenje – drogu i druženje preko dvadeset osoba, protivno karantinskim pravilima. Poslanik je bio bez dokumenata (kao i gaća), i tek kada je u pratnji policije došao do svog stana, mogao je da dokaže, pomoću diplomatskog pasoša, svoj pravi identitet. U njegovom ruksaku nađena je pilula ekstazija. Poslanik je odmah istupio iz partije i iz parlamenta. Ništa zabavnije nego post factum čitati pohvale koje su mu upućivali drugari desničari, osobito slovenački poslanik sa prezimenom Zver. Branitelj evropske hrišćanske kulture doduše nije doživeo gore od smrti, da se nađe go….z međ’ pijanim Turcima, jer su među učesnicima bili diplomati, posebno poljski, svi hrišćani i očito istog političkog opredeljenja. To se dešava kad se ne izađe iz ormana, nego se ostane kukavni Bova iz naslova.

Situacija je koliko vesela, toliko nezgodna: Mađarska i Poljska postavile su veto na stotine milijardi evropskih fondova za oporavak od krize izazvane epidemijom, i zahtevaju da se iz dogovora izbaci zahtev o vladavini prava kao uslov za novac/kredite. Vladavina prava je u tom tumačenju nešto što je suvereno pravo svake države, i što ove dve zemlje jasno pokazuju svojim merama protiv ljudskih prava, slobode govora, posebno medija – i tlačenjem žena srednjevekovnim zakonima i crkvom. Od svih evropskih članica, jedino se Slovenija, glasom predsednika vlade Janeza Janše, stavila na stranu Mađarske i Poljske. Taman su Janšini mediji uspeli da skrpe priču o tome kako je Merkel prihvatila Janšin savet o kompromisu iz njegovog nebuloznog pisma liderima EU, kad eto nezgode na simsu.

U vreme zastrašujućih vesti iz SAD i napetog očekivanja šta sve još može da uradi poremećeni klovn na odlasku, ovaj događaj donosi izvesno olakšanje starom kontinentu: podseća na frivolnu stranu evropske politike, na sve zabavne trenutke iz života vladara, na predsednike vlada kojima je srce otkazivalo u zagrljaju udate dame a u predsedničkoj palati, na bekstvo kroz prozor, preko krovova (i simsa), na kraljevske vragolije i kongrese koji plešu, vanbračnu dečicu, ukratko na sve što je još moglo da zasmeje potlačene. Da li će vladavina prava biti spasena zbog ovog događaja? Taj etički aspekt priče bio bi uistinu bokačovski.

Možda će posle, ili nikada, biti otkriven mehanizam te male i jednostavne zavere, i duhoviti izumitelj same ideje: EU bi mu morala postaviti spomenik zbog zaštite vladavine prava. Ukoliko se stvar sa vetom nastavi sa istom ozbiljnošću, evropski građani će se suočiti sa užasnom istinom – da vakcina protiv gluposti i tuposti još dugo neće biti pronađena…

Peščanik.net, 03.12.2020.

PARADA PONOSA +

The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)