Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u intervjuu datom televiziji N1 komentarisao trenutne odnose Srbije i Evropske unije, kao i očekivanja Unije od Srbije u bliskoj budućnosti. Poznato je da Srbija tokom 2020. godine po prvi put nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima o pristupanju EU. Poznato je i da je izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine ozbiljno kritikovao stanje u zemlji, naročito u pogledu vladavine prava i to u svim posmatranim oblastima. Nacrt izveštaja o Srbiji, o kome će se u martu sledeće godine izjasniti Evropski parlament, ne odstupa značajno od sumorne slike kojom je Unija – moglo bi se dodati, konačno – tokom ove godina prikazala Srbiju.
U poređenju sa izveštajima, čudi nesputani optimizam Vladimira Bilčika u domaćim medijima. U njemu je primetan višak oduševljenja zbog obećanja domaćih vlasti o stvarnoj posvećenosti evropskoj budućnosti, a tu su i odavno istrošene političke metafore inspirisane sportom (poput one da „moramo da radimo kao bicikl“ i da je potrebno da „svako okreće pedale na isti način“). Osim neosnovanog optimizma i loših fraza, u tekstu možemo naći netačne činjenice i tvrdnje. O njima bi trebalo obavestiti domaću javnost, ali i izvestioca Bilčika, kako bi ubuduće bolje radio svoj posao. Krenimo redom.
Signali rešenosti Vlade Srbije da bude ozbiljna. Prvi signal ove rešenosti su, prema mišljenju izvestioca, ustavne reforme. Konkretno, radi se o izmenama ustavnih odredbi o pravosuđu, koje je odavno na listi evropskih zahteva upućenih Srbiji. Bilčik u svojoj izjavi navodi da „svi znamo koliko je teško promeniti Ustav u Srbiji“ i da se nada da će ustavna promena biti „široka i sveobuhvatna, sa pogledom na evropske perspektive“.
Činjenice ne idu u prilog ovoj izjavi. Naime, Vlada Srbije je nedavno usvojila Predlog za promenu Ustava o kome Skupština Srbije tek treba da se izjasni. Isti Predlog Vlada je usvojila pre tačno dve godine, u novembru 2018, ali ga je zatim, zajedno sa svim drugim predlozima Vlade, povukla iz skupštinske procedure uoči republičkih izbora održanih ove godine. Bilčik bi, da se drži istine, morao da postavi pitanje – zbog čega je ovaj predlog bio na ledu pune dve godine? Sigurno ne zbog toga što je teško promeniti Ustav Srbije, kako se netačno navodi u intervjuu. Saziv prethodne Skupštine je imao jasnu dvotrećinsku većinu za izmenu Ustava, dok je u ovom sazivu situacija po vladajuću većinu još povoljnija. Poslanici većine su posvedočili da se u ovom sazivu sedam poslanika, od 250,može smatrati opozicionim.
Dakle, iako je za promenu Ustava potrebno pozitivno izjašnjavanje poslanika u dva navrata (o predlogu da se Ustav menja i zatim o samom sadržaju promena), ovaj postupak ni u kom slučaju ne predstavlja matematičku poteškoću za vladajuću većinu. Razlog zbog koga u prošlom sazivu nije došlo do promene Ustava je sadržinske, a ne formalne prirode. Naime, rešenja koja je Vlada plasirala Evropskoj uniji i domaćoj javnosti su bila takva da su bila suprotna osnovnim ciljevima otpočinjanja promene Ustava, a to je uspostavljanje samostalnosti i nezavisnosti tužilaštva i sudstva. Izvršna vlast je uporno predlagala rešenja kojima bi pojačala pritisak na pravosuđe, čemu su se domaća stručna javnost i pravosudni organi glasno opirali i o čemu je mnogo puta pisano na Peščaniku.
Imajući sve ovo u vidu, čudi oduševljenost gospodina Bilčika mogućnošću da novi saziv Skupštine ekspresno promeni Ustav Srbije. Prethodno iskustvo pokazuje da takve promene ne bi bile „sa pogledom na evropske perspektive“, a svakako ne bi bile ni „široke i sveobuhvatne“, jer ih sprovodi jednopartijska Skupština. Postavlja se pitanje zbog čega Unija, ukoliko joj je stalo do demokratije u Srbiji, ne insistira na tome da u postojećim okolnostima, ne dođe do promene Ustava. Oktroisani, odnosno nametnuti ustavi vladalaca, su se u zemljama Unije odavno preselili u istoriju.
Izbori su zakazani za 2022. godinu. Izvestilac Bilčik navodi da je EU „razumela“ da su izbori zakazani za 2022. godinu. Istina je da u Srbiji ne postoji institut zakazivanja izbora. Redovni izbori se održavaju svake četiri godine, dok se vanredni izbori mogu održati ukoliko Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi ili ukoliko predsednik raspusti Skupštinu, na obrazloženi predlog Vlade. Teško je, u trenutnim okolnostima, zamisliti da za nepune dve godine dođe do raspuštanja Skupštine ili izglasavanja nepoverenja Vladi, a da to ne predstavlja ozbiljnu zloupotrebu Ustava. Cilj ovakve izvedbe bi bio da se 2022. godine omogući predsedniku Srbije da ponovo predvodi izborne kampanje na svim nivoima. Zbog toga je tvrdnja Bilčika o „zakazanim izborima“ rezultat ili bazične neobaveštenosti o demokratskim procedurama u Srbiji ili predstavlja direktnu podršku zloupotrebi ovih procedura od strane predsednika Srbije.
Novo rukovodstvo i niz različitih glasova u novom Parlamentu. Ovakva retorika izvestioca Bilčika zaslužuje dodatnu pažnju. Nazivati Vladu Srbije iz 2020. godine novim rukovodstvom je u najmanju ruku cinično. Srbija ima istu predsednicu Vlade i praktično, uz retke izuzetke i brojne rokade, isti sastav Vlade, kao i u periodu 2016-2020. Takođe, tvrdnja da u Skupštini Srbije postoji „niz različitih glasova“ je ignorantska i uvredljiva po građane Srbije – naročito imajući u vidu uslove u kojima su se odigrali izbori u julu ove godine, činjenicu da je na njih izašlo manje od polovine građana Srbije i činjenicu da u Skupštini, kao što je već navedeno, opozicioni poslanici mogu da se prebroje na prste dve ruke.
Proevropska većina u Parlamentu i manjak podrške građana. Na kraju, Bilčik tvrdi da je „zabrinut“, jer „iako u parlamentu postoji snažna proevropska većina sa proevropskom agendom“, javno mnjenje u Srbiji „ne podržava evropsku budućnost zemlje“. U ovom neverovatnom obrtu, građani Srbije postaju ti koji koče proevropske političke snage koje su željne da zemlju postave na stabilne demokratske noge. Da je Bilčik napravio baš ovakvu konstrukciju, potvrđuje i nastavak izjave kojom izvestilac izražava nadu „da javno mnjenje neće oblikovati političko vođstvo“.
Podaci, sa druge strane, govore sasvim drugačije. Poslednje istraživanje o stavovima građana, koje redovno sprovodi Ministarstvo za evropske integracije, nam govori da podrška članstvu u Uniji iznosi 54% i da je ova podrška u porastu u odnosu na prethodno sprovedeno istraživanje. Procenat onih koji se protive članstvu iznosi 24%, i ovaj broj opada u odnosu na prethodno istraživanje.
Lista netačnih i upitnih izjava gospodina Bilčika bi se mogla nastaviti, ali bi čitaocima ponestalo strpljenja. Suština je u tome da institucije Evropske unije, čiji je Vladimir Bilčik službenik, građanima Srbije moraju pristupiti sa elementarnim poštovanjem. Ono što sada vidimo u obraćanjima većine predstavnika Unije je esencija nepoštovanja svakog građanina koji se zalaže za približavanje Srbije pravnim tekovinama i svakodnevnom životu građana Evropske unije.
Predstavnici EU se u obraćanju građanima Srbije moraju služiti činjenicama, naročito onda kada apeluju na našu podršku članstvu u Uniji. Ako imamo u vidu razmere višegodišnjeg podilaženja izvršnim vlastima Srbije, natpolovična podrška građana članstvu u Uniji je ravna čudu. Zbog toga su naročito sramotne optužbe na račun građana koji koče „proevropsku vlast“.
Vratimo se sada metafori o vožnji bicikla. Čini se da domaća izvršna vlast i izvestilac Bilčik, uspešno i prilično sinhronizovano voze tandem bicikl. Ova vožnja nažalost ne ide u očekivanom pravcu. Služenje lažima, obmanama i poluistinama nam obezbeđuje isključivo brzu vožnju u rikverc.
Peščanik.net, 14.12.2020.
USTAV SRBIJE- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dačićev referendum - 09/04/2024
- The ghosts of international investigation - 11/03/2024
- Krađa privremenog organa - 06/03/2024
