U termin nekadašnjeg “Utiska nedelje”, na kraju prošlog vikenda slavodobitno se ušuškao premijer – posle mnogo meseci vratio se na mesto cenzorskog zločina. Naravno, i on ponekad mora doći na nacionalnu TV B92, ipak je predsednik vlade, za to se mora naći termin. Ali, to što je razgovor tekao baš u nedelju od devet uveče ima posebnu simboliku. Tako smo gledali kako predsednik zamišlja svoj “Utisak nedelje”. Vučić je jedini gost, novinari mu postavljaju dobroćudna pitanja kojima on žonglira kako želi, odgovara na ono što mu odgovara i često izbacuje engleske ekonomske kovanice koje prosečan gledalac ni ne pokušava da razume.

Ova lagana (da ne kažem light) atmosfera dominirala je emisijom. Posebno su duhovita bila pitanja o evrovizijskom muzičkom takmičenju (koje je, naravno, od presudnog značaja za politički trenutak Srbije). Svakim odgovorom premijer je sugerisao uzroke sveopšte lakoće emisije: on se novinarima obraćao po imenu ili čak nadimku. Svašta je tu izgovoreno – recimo, da Srbija ima najnižu prosečnu platu u regionu, ali da je to “samo formalno”. Kako se razlikuju formalna i suštinska plata, ostalo je nepoznato.

Posebno je bio zanimljiv odgovor na pitanje šta će Vlada uraditi da spreči nagli porast nasilja nad ženama. Podsetimo se, do maja je ove godine ubijena 21 žena, i to od strane partnera ili muških članova porodice. Oko ovog pitanja novinara B92 (koji se – istini za volju – jedini držao profesionalno) ne bi trebalo da se dele levi i desni, evropejci i rusofili, vlast i opozciija. Nasilje u porodici bi za sve moralo biti podjednako neprihvatljivo. U tom smislu, i to je trebalo da bude jedno od lakih pitanja koja su te večeri upućena Vučiću. Na to pitanje, međutim, on odgovora tako što kaže da će Vlada “doneti najrigoroznije mere protiv nasilnika ma koliko se to nekome ne sviđalo, ne rušeći naše tradicionalne vrednosti”. Bilo je tu još nekih nesuvislih ideja, poput toga da će nasilnici biti upisivani u nekakav registar; ali, ljubav desničara za spiskovima i registrima ovom prilikom nećemo detaljnije obrađivati.

Razmotrimo predlog o rigoroznim merama. Da se premijer bavio ovom temom, saznao bi da Srbija ima prilično dobar pravni okvir za zaštitu od nasilja u porodici. Recimo, osuđenog za krivično delo nasilja u porodici je moguće kazniti sa čak deset godina zatvora ako je teško telesno povredio člana svoje porodice ili je delo učinio prema maloletnom licu. Takođe, za sprečavanje novih slučajeva nasilja jedino što nam treba je zaštita žrtava, a ne drakonske kazne i osveta nasilniku. Na te i slične predloge iz Vlade otvorenim pismom je reagovao Autonomni ženski centar koji naglašava da se problem ne može rešiti različitim oblicima “lečenja nasilnika”, a nema smisla ni govoriti o uvođenju zakonskih rešenja koja već postoje. Potrebno je uvesti izmene koje možda nisu posebno rigorozne, ali su korisne za zaštitu žrtve – recimo, preduzimanje hitnih i privremenih policijskih mera udaljavanja nasilnika, što bi presudno moglo da utiče na zaštitu žrtve. O tom predlogu se premijer, nažalost, nije izjasnio.

Nadalje, zanimljivo je što te „najrigoroznije mere“ premijer ipak najavljuje uz jasnu ogradu: “ma koliko se to nekome ne sviđalo, ne rušeći naše tradicionalne vrednosti”. Kako su se tradicionalne vrednosti našle u istoj rečenici sa merama protiv nasilnika? Jezik otkriva naša uverenja čak i kada mi to ne želimo. Dakle, mere protiv nasilnika će biti rigorozne, ali naše tradicionalne vrednosti će biti sačuvane. Kakve su to vrednosti koje ugrožava kažnjavanje nasilnika? U ovom kontekstu jedina ugrožena tradicionalna vrednost, kako to vidi i objašnjava premijer, bi moglo biti nasilje prema ženama. Tako on, kao i obično, i ovaj put šalje dve poruke – nasilnici će biti kažnjeni, ali će i naša „tradicionalna vrednost“ biti sačuvana. Tako nam je jasno stavljeno do znanja da postojeći okvir za zaštitu žrtava institucije uglavnom ne primenjuju jer je on u suprotnosti sa srpskom kuturom nasilja.

Upravo ta kutura je Vučića dovela na B92 u nedelju u devet uveče. Tu je reč o nasilju nad ženom/novinarkom koja se vidi kao neistomišljenica (ili nedovoljno poslušna). Takvom demonstracijom sile premijer je sve rekao o svom odnosu prema nasilju. Dodatak o tradiciji samo je pojačao utisak. Vučić je, ponovićemo to svaki put iznova, svoje nasilništvo demonstrirao od prvog dana bavljenja politikom. Zato i nije bilo realno očekivati da drugačije odgovori na pitanje o svakodnevnom iživljavanju muškaraca nad ženama u Srbiji. Nasilna politika uvek, otvoreno ili prećutno, podržava i nasilje u privatnoj sferi.

Peščanik.net, 26.05.2015.

Srodni linkovi:

Branislav Dimitrijević – Muke sa ženama

Mreža žene protiv nasilja – Pismo ministrima

Ana Jovanović – Subota uveče, ponedeljak ujutru

TEMA – FEMINIZAM