Šta je u stvari taj populizam, budući da je večito zlo italijanske politike? Ukratko rečeno, to je odnos u kome se odrasli građani tretiraju kao da su deca, pa se samim tim smatra da su odgovorni samo u teorijskom smislu. Mnogim Italijanima populizam ne samo da se sviđa, već im se oduvek sviđao upravo zbog toga što im nikad nije dozvolio da odrastu i što ih je tako oslobodio od svih svetskih grehova. Jedan manji broj Italijana ne podnosi populizam, kao što ne podnosi i da njihova država, koja je po svojoj istoriji i po datumu rođenja najstarija na svetu, u isto vreme bude najdetinjastija. Umeli smo da izmislimo fašizam, ali na kraju rata, preciznije, par meseci pre kraja, svu krivicu smo svalili na Nemce.
Musolini je bio diktator-dobrica, fašisti egzibicionizmu skloni derani, rasistički zakoni samo posledica uslova koje nam je postavio aktuelni saveznik. Jedan od boljih prikaza večite italijanske nezrelosti je Felinijev Amarkord. Tu je fašizam prikazan viđen očima jednog adolescenta, odnosno očima svih italijanskih fašista. Izvestan broj antifašista je tada dospeo i u zatvor, gde se obično sazreva na brzinu.
Pre dvadeset godina, večite pubertetlije su iznenada shvatile da njima vlada klasa korumpiranih i sasvim nesposobnih dripaca. Kakvo iznenađenje, ko bi to ikada rekao? Na sreću, masovno su glasali za novog, poštenog, kompetentnog Berluskonija. Želeli su ga po svaku cenu prelazeći preko očiglednog konflikta interesa, preko svega smešnog i sramnog. I to uprkos tome što je bilo očigledno da Berluskoni nije dorastao misiji koja mu je poverena i uz to promovisana kao pokretanje „novog italijanskog čuda“. Govoreno im je na sve moguće načine da je Berluskoni „izašao na crtu“ samo da bi spasao svoja preduzeća koja su, ostavši bez podrške i potpore političara – počevši od Kraksija pa do Andreotija – bila osuđena na propast. Ali mali, nezreli Italijani su mu ipak poverovali. Kao što smo videli – završilo se loše. Berluskoni ne samo da nije ostvario nikakvo čudo, nego je jednu bogatu i likvidnu državu koju je bio nasledio od prethodnika doveo na samu ivicu bankrota. Sada traže od Montija, koji se pojavio koliko juče, da obezbedi ekonomski rast. Međutim, mi nemamo ekonomski rast već punih 12 godina. I niko to nije primetio? Ne, niko. Čak ni super ministar Đulio Tremonti, koji i dalje ide po levičarskim TV stanicama, od Balarò do Santora,1 i objašnjava koliko je bio veliki prorok.
Mali Italijani sada otkrivaju da su ponovo prevareni, ali opet bez sopstvene krivice. Kriva je prevrtljiva politika, kako nam objašnjava Bepe Grilo,2 i sam prevrtljivac prvoga reda. Upravo onaj koji je u decembru pozdravio Montijevu vladu, kao „spas za Italiju“, a danas piše da je ona „posledica puča“ koji je izveo predsednik Napoletano uz podršku velikih banaka. Grilo nam je po ukusu, samo zato što je i on običan dečkić koji ne mora da vodi računa o tome šta je govorio pre pet meseci. A beše zaista mali, imao je ne više od 64 godine.
Oče naš oprosti nam dugove naše, kao što ćemo mi, do đavola, oprostiti dužnicima našim. Amin.
Curcio Maltese, La Repubblica, nedeljni dodatak Venerdì, 22.06.2012.
Izbor i prevod Živoslav Miloradović
Peščanik.net, 24.06.2012.
Srodni linkovi:
Milutin Mitrović – Mutna sajber budućnost
Milutin Mitrović – Italija: Renesansa levice?
Milutin Mitrović: I posle Berluskonija – Berluskoni
Milutin Mitrović: e-Demokratija
VoxEurope: Bepe Grilo – evrofobična kometa
Milutin Mitrović: Italija – demokratija na ispitu
Milutin Mitrović – Politika budućnosti
POPULIZAM________________
- Balaro, informativno-politička emisija na trećem kanalu Rai (voditelj Đovani Floris), gde se veoma oštro sučeljavaju suprotstavljena mišljenja o italijanskim političkim prilikama. Mikele Santoro, poznati italijanski voditelj, čija je emisija Anno zero (Nulta godina) na Rai 2 svojim oštrim stavovima i bespoštednom kritikom veoma često dovodila do besa Berluskonija i njegove pristaše. Nizom smicalica, Santoro je bio primoran da napusti Rai, a emisija je ugašena.
- Bepe Grilo (Beppe Grillo), italijanski komičar, koji je tokom svojih nastupa izlagao oštroj kritici ne samo aktuelnu Berluskonijevu vlast, već sveukupnu trulež italijanske politike. Stekao je veliki broj poštovalaca, tako da je prošle godine osnovao političku stranku Cinque stelle (Pet zvezdica), koja je na lokalnim izborima od pre mesec dana ostvarila nezapamćen uspeh bacivši u zasenak glavne političke favorite.
