ulaz u Narodnu skupštinu
Foto: Alisa Koljenšić Radić

Narodni poslanik neće poželeti da ukrade stoku sitnog zuba od brata svojega, kao što su oni ranije to činili, pa ih narod zbog toga neće. To je jedino što bi trebalo dodati u predlog teksta Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, pa da ovaj akt koji se bavi uzvišenim pitanjima etike bude savršen. Ili, ako ne savršen, ono bar primereniji trenutku i sazivu.

Ovakva dopuna bila bi blagougodna i zarad dostizanja one opšte sabornosti na koju se vascelo srpstvo i građanstvo pozivaju, jer bi se ovim tonom, koji podseća na 10 zapovesti, dodatno iskazalo jedinstvo skupštine, partije i crkve. A, u krajnjem slučaju, s obzirom na to na šta se institucija Narodne skupštine svela, bilo bi zabavno imati takvu odredbu koja razbija monotonost.

Međutim, ako ćemo već da razbijamo monotonost, hajde da smislimo još neke smešne stvari koje bi se mogle naći u kodeksu. Na primer neka napišu: „Narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije“. Ili, da komedija bude veća: „Narodni poslanik je dužan da govorom ne podstiče mržnju i nasilje“.

Kako to mislite – te dve poslednje odredbe već stoje u predlogu kodeksa?

Zaista stoje. Nije poznato ko je autor ove smehotresne groteske, da li je to radila neka radna grupa ili sami članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja, koji je formalni predlagač. To je, inače, onaj odbor u kome su Bakarec, Kebara, Sandra Božić… a predsedava mu Aleksandar Martinović.

Ali, hajdemo redom. Pustimo, za sada, šalu, nesporno je da je potrebno usvojiti ozbiljan kodeks, ma kakva skupština sada bila. Na kodeksu se radi barem deceniju, pojavljivale su se skice, krokiji, nacrti, ideje i vizije šta bi taj akt trebalo da obuhvati i reši, u šta ne bi trebalo ni smeo da zadire.

I odjednom, posle 10 godina rada, par nedelja nakon što je stigla još jedna negativna ocena iz Saveta Evrope zbog neispunjavanja preporuka GRECO-a, koje se delom odnose upravo na sprečavanje korupcije u vezi sa narodnim poslanicima, pojavio se ovaj tekst.

I oni koji su ga napisali ne kriju da su to učinili samo kako bi štiklirali još jednu obavezu koju im nameće nekakav Brisel ili Strazbur.

To piše i u obrazloženju (Pridružujući se procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju i primeni evropskih standarda, neophodno je donošenja kodeksa ponašanja narodnih poslanika kojim se uspostavljaju etički standardi ponašanja koji se očekuju od narodnih poslanika u vršenju poslaničke funkcije) i u razlozima za predlog da se kodeks usvoji po hitnom postupku (Ovu odluku je potrebno doneti po hitnom postupku… u cilju ispunjavanja obaveza Narodne skupštine u procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju).

Ova hitnost, međutim, nije jasna jer preporuke GRECO-a potiču iz 2015. godine, rokovi za njihovo ispunjavanje istekli su više puta (prvi put 2016), a novi rok za izveštavanje o njihovom ispunjenju je 31. oktobar 2021.

Drugo pitanje je koliko ovakav kodeks zaista ispunjava preporuke GRECO-a, odnosno ono što je neskriveni cilj za njegovo navrat-nanos usvajanje. Tim se ovde nećemo baviti – Transparentnost Srbija je uputila dopise Agenciji za sprečavanje korupcije i Skupštini Srbije u kojima je ukazala na neke problematične odredbe.

Moram, međutim, po uzoru na Aleksandra Vučića koji obznani da mu je ispod časti da nešto komentariše, pa ožeže na tu temu iz svih oružja i oruđa, da istaknem jednu odredbu koja je među mojim favoritima.

Postoji naime član kodeksa koji propisuje da poslanici neće (tačnije da će se „uzdržati“, ma koliko iskušenje bilo jako) činiti jedno određeno krivično delo: „Narodni poslanik se u obavljanju poslaničke funkcije uzdržava od bilo kakvog ponašanja koje bi, po važećem međunarodnom ili domaćem krivičnom pravu, moglo da se okarakteriše kao aktivno ili pasivno podmićivanje“.

Nameće se pitanje zbog čega se ovde zaustaviti. Zašto kodeksom ne propisati da se narodni poslanik uzdržava i od ubistva i krađe. I to su neetički postupci, a uvođenjem ovakve zabrane ili bar preporuke za uzdržavanje, bi još snažnije bila naglašena pomenuta sabornost, jer je reč i o božijim zapovestima.

Ali, rekoh već, ostavimo sadržaj, nedostatke i suvišnosti po strani; ako se zaista otvori rasprava o ovom dokumentu, biće vremena, ako ga usvoje ovako kako izgleda da hoće, to je bespredmetno: čitaćemo uostalom o tome krajem 2021. u novoj negativnoj oceni GRECO-a.

Problem je ovde druge prirode. Čak i da se isprave svi nedostaci, groteskno je samo po sebi da kodeks ponašanja koji propisuje sve ono što bi kodeks i trebalo da propiše, usvaja ovakav saziv parlamenta.

Govorimo o etičkim normama, o dobroj praksi. Nisam vičan video montaži, da vam uz izlaganja poslanika koja su kružila društvenim mrežama, nad kojima se javnost zgražavala, uz glasanje na zvonce, uz veličanje stranke i predsednika, uz prizemno vređanje neistomišljenika, potpišem izvode iz kodeksa. Stoga ću samo citirati neke odredbe, a vi se prisetite video klipova izlaganja poslanika, raznih atlagića, bakareca, božića, pilja, kebara iz prethodnih nedelja i meseci:

Narodni poslanik se ponaša na način kojim će jačati integritet Narodne skupštine i poverenje javnosti u Narodnu skupštinu i kojim neće ugroziti ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika.

Narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije obavezan je da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije ili povlašćivanja po osnovu srodstva, starosti, nacionalnosti, etničke pripadnosti, jezika, rase, političkih i verskih uverenja, invalidnosti, obrazovanja, socijalnog položaja, pola, seksualne orijentacije, bračnog ili porodičnog statusa ili po drugom osnovu.

Narodni poslanik poštuje sledeće opšte etičke vrednosti:

– Istinu, kao temeljnu vrednost, na osnovu koje se stiče poverenje i ugled kod drugih. Istina nalaže da se informacije od javnog značaja ne skrivaju i da se ne manipuliše netačnim podacima;

– Pravičnost, koja nalaže da se poslovi obavljaju tako da se ravnopravnost i pravda ne dovode u pitanje;

– Nepristrasnost, koja ojačava poštenje i oslonjena je na univerzalne vrednosti koje služe kao smernice u predlaganju i izvršavanju javnih poslova.

Narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije.

Narodni poslanik je dužan da:

– govorom ne podstiče mržnju i nasilje;

– u svom radu i istupanjem u javnosti ne postupa sa predrasudama i stereotipima i ne podstiče ih;

– ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku nije dozvoljeno da zloupotrebljava poslaničku funkciju radi lične koristi ili koristi političke stranke.

Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju i neće delovati ili glasati u interesu fizičkog ili pravnog lica tako da ugrozi svoju slobodu glasanja.

Narodni poslanik je dužan da na javno izrečen zahtev obrazloži razloge za svoje postupanje i za odluku za koju se zalaže i navede sve činjenice i okolnosti na kojima su postupak i odluka zasnovani.

Narodni poslanik ne sme da iznosi podatke, činjenice i ocene iz ličnog ili porodičnog života drugog lica koje mogu da naškode časti ili ugledu tog lica.

Neprimereno, strašno, groteskno. Farsa. Možda bi, na onom fonu jedinstva i sabornosti sa početka, mogao i poslovnik parlamenta da se dopuni sa prve dve božije zapovesti: 1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene. 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti. Pa da predsednik parlamenta tim rečima najavljuje ulazak predsednika SNS-a u skupštinsku salu.

Peščanik.net, 21.12.2020.


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).
Zlatko Minić

Latest posts by Zlatko Minić (see all)