Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Krajem septembra na Peščaniku smo komentarisali (tada samo) najave da će doći do umanjenja visine iznosa već utvrđenih penzija. U međuvremenu, ta mera je od najave postala naša stvarnost usvajanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija u novembru ove godine. Tada su penzioneri, posle gotovo šest meseci licitiranja o iznosima umanjenja, obavešteni o konačnoj “formuli”. Umanjenje će izbeći penzioneri sa penzijom nižom od 25.000 dinara. Biće pogođeni oni sa višim penzijama, a posebno oni koji imaju penzije preko 40.000 dinara.

Treba odmah istaći neke zanimljivosti u vezi sa usvajanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. To skoro šest meseci najavljivano zakonodavno čudo, koje treba da reši ako ne sve onda bar dobar deo problema naših javnih finansija, sadrži samo šest članova. U tih šest članova učinjeno je više krupnih pravnih prekršaja: isplata penzija prema predloženoj računici se prema tom zakonu “smatra konačnom”, čime se ukida Ustavom garantovano pravo svakom građaninu na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. Takođe, utvrđuje se da će Zakon biti retroaktivno primenjivan, dakle da će se odnositi i na prošle i na buduće obračune penzija, iako je i to u suprotnosti sa Ustavom Srbije i opštom zabranom povratnog dejstva zakona. Prekršeno je i više drugih odredaba Ustava, o čemu je u septembru već bilo reči, poput prava na mirno uživanje imovine ili zabrane smanjivanja dostignutog nivoa ljudskih prava.

Posebno je zanimljivo to što se zakon navodno bavi “načinom” isplate penzija, kako se to vidi iz njegovog naziva i člana 1, iako se u načinu isplate penzija zapravo ništa nije promenilo, niti će se promeniti. Nova rešenja se odnose isključivo na visine, dakle na iznose penzija. Uz to, naziv zakona sugeriše da je reč o privremenoj promeni načina isplate (a zapravo iznosa) penzija. Ali, baš taj član o privremenosti novog načina obračuna (najavljivana je primena do kraja 2017. godine) misteriozno je nestao. Tako je ono što je vladajuća većina nazvala promenom načina isplate zapravo promena iznosa penzija, a najavljena privremenost obračuna prerasla je u trajno stanje.

Prethodni put kada kada je ovde bilo reči o najavljenim Vladinim merama, mnogo toga je bilo nejasno. Pre svega nije bilo jasno kako će Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje svim penzionerima u Srbiji dodeliti nova rešenja o utvrđenim penzijama, a onda i to kako će biti okončani postupci po žalbama na ova rešenja. Vlast je zato bila kreativna – nijedan penzioner nije dobio novo rešenje. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje na pojedinačne upite čak i izričito kaže da su jedina važeća rešenja ona koja su prethodno dodeljena nosiocima prava na penziju.

Odgovor-PIO-fonda1

Već smo govorili i o potencijalnoj pravnoj zaštiti od maltretiranja kojem su penzioneri u Srbiji izloženi od strane samovoljne vlasti. U međuvremenu su sindikati penzionera uputili inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija Ustavnom sudu. To je dobar potez. Ali ovaj način zaštite prava može da osujeti to što je reč o inicijativi (o koju sud može da se ogluši), a ne o predlogu ovlašćenog predlagača (o kome sud mora da odlučuje). Zbog toga treba pokušati na još jedan način – podnošenjem ustavne žalbe Ustavnom sudu. Nju može da preda svaki građanin koji smatra da mu je aktom ili radnjom nekog državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja povređeno neko ljudsko pravo. Rok za podnošenje ustavne žalbe je prilično kratak – samo 30 dana od dana učinjenog akta povrede prava. S obzirom na to da su prve isplate umanjenih penzija bile početkom decembra, nije ostalo mnogo vremena za reakciju. Ipak, biće dovoljan i jedan slučaj rešen u korist građanina/penzionera i ta odluka Ustavnog suda odnosiće se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Dakle, važiće za sve oštećene.

Tako u 2015. godini svi zajedno možemo poželeti da Ustavni sud ispravno odluči u slučaju ocene ustavnosti odluka vlasti u vezi sa iznosom penzija. U vidu teksta ustavne žalbe ovde se daje predlog svima onima koji smatraju da su oštećeni i koji i samostalno žele da se zaštite. Našim pravima možemo osećati i zvati ono što je upisano u Ustavu i zakonu samo dotle dok smo spremni da ustanemo u njihovu odbranu.

 

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

УСТАВНИ СУД

11000 Београд

Булевар Kраља Александра 15

На основу члана 170. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) и чланова 82-29 50. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – УС и 108/13 – др. закон) подносим

УСТАВНУ ЖАЛБУ

која се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчена Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Образложење

Повређено право зајемчено Уставом и појединачна радња организације којој су поверена јавна овлашћења

Право на пензијско осигурање као људско право зајемчено је чланом 70. Устава Републике Србије и то у одељку који регулише људска и мањинска права и слободе. Истим чланом је одређено да се пензијско осигурање уређује законом. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (члан 84.) наводи да се права из пензијског и инвалидског осигурања остварују у поступку којим је уређен општи управни поступак, као и да се остварују код Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (члан 82.)

На основу ових одредаба, право на старосну пензију утврђено ми је решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање број ________ од ________ године. Истим решењем утврђено је да сам на основу члана 82. и 98. Закона о пензијском и инвалидском осигурању право на старосну пензију стекао/ла од ________.године. Решењем је утврђено да мој навршени пензијски стаж износи ________, као и да је висина утврђене старосне пензије износи ________ динара. Утврђено је и да ће се усклађивање пензије са кретањем потрошачких цена на територији Републике Србије из члана 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању пензије вршити почевши од ________ године.

Дана ________ на мој текући рачун отворен у ________ уплаћено је ________ динара на име првог дела пензије за новембар 2014. године. О овоме сведочи извештај кориснику који достављам у прилогу, из кога је јасно да је уплатилац првог дела пензије Република Србија, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање као организација која врши јавна овлашћења у вези са остваривањем права из пензијског и инвалидског осигурања. Досадашњи износ првог дела пензије утврђене решењем број ________износио је ________ динара, односно ________ динара више него што ми је исплаћено за први део новембра 2014. године. Са умањењем другог дела пензије, који је уплаћен дана ________, укупни уплаћени износ je ________ динара нижи него што је то било претходних месеци и него што је то утврђено решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Оваквом радњом организације којој су поверена јавна овлашћења повређено ми је право на пензијско осигурање зајемчено чланом 70. Устава Републике Србије, као и и право на имовину зајемчено чланом 58. Устава Републике Србије. Чланом 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, у шта свакако спада имовинско право утврђено поменутим решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Овакву природу утврђеног износа пензије у више наврата утврдио је и Европски суд за људска права у Стразбуру, који обуставу стеченог права на пензију, макар и делимичну и привремену, сматра мешањем у мирно уживање имовине, што је противно члану 1. Протокола број 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, која је саставни део правног система Републике Србије. Једна од пресуда којом је заузет овакав став је у случају Грудић против Србије од 17. априла 2012. године (представка број 31925/08).

С обзиром на то да се у извештају кориснику у напомени наводи да је исплата извршена на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, може се наслутити да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање утемељење за спорну радњу види управо у овом закону, усвојеном и новембру 2014. године. Уколико је ово случај, онда је поменутом радњом повређено и Уставом зајемчено право на забрану повратног дејства закона и других општих аката, утврђено чланом 197. Устава Србије. Ова одредба одређује да само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство (уколико то захтева општи интерес), али не и читави закони.

Такође, радњом Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање повређена је и уставна гаранција заштите људских и мањинских права из члана 20. Устава Србије, који наводи да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати, што се односи и на људска права из области пензијског осигурања.

Непредвиђеност других правних средстава за заштиту

О промени у износу утврђене пензије нисам био обавештен/а актом Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, односно није ми уручено ново, измењено решење о утврђеној висини пензије, нити образложење за умањење утврђеног износа. Самом чињеницом да ми ново решење није достављено, онемогућена ми је правна заштита против оваквог акта Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. О умањењу пензије сам обавештен посредно, преко банке код које имам текући рачун. Односно, обавештен сам о радњи, али не и акту, коју је предузео Републички фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Овим ми је онемогућено остваривање правне заштите права из пензијског и у поступку којим је уређен општи управни поступак, као и заштите у управном спору, чиме сам упућен на уставну жалбу као једину могућу правну заштиту.

Поступање у законском року

Уставну жалбу подносим у складу са чланом 84. Закона о Уставном суду, односно у року од 30 дана од предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско право зајемчено Уставом.

Због свега наведеног, предлажем да Уставни суд донесе

ОДЛУКУ

О усвајању уставне жалбе, којом ће забранити даље вршење радње ускраћивања исплате пензије, односно утврђеног права из пензијског осигурања и којом ће надокнадити материјалну штету која је до тренутка доношења одлуке настала, а која износи ________ динара месечно за сваки протекли месец умањене пензије.

Докази у прилогу

Прилог 1, Решење о утврђивању права на старосну пензију Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање број ________ од ________ године

Прилог 2, Извештај о уплати пензије од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за први део октобра 2014. године

Прилог 3, Извештаји о уплати од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за први и други део новембра 2014. године, уплаћених ________ децембра 2014. године.

Подносилац уставне жалбе

Име и презиме ________________

Адреса/ пребивалиште ________________

Јмбг ________________

Датум, место ________________

Потпис ________________

Preuzmite tekst ustavne žalbe

Peščanik.net, 31.12.2014.

Srodni linkovi:

Zlatko Minić – Ko laže…

Vesna Rakić-Vodinelić – Evropski sud i penzije

Sofija Mandić – Nema mira za građane Srbije


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2021), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)