Natpis na zidu: Večernje opuštanje
Foto: Slavica Miletić

Svemu mogu da odolim, osim iskušenju. Smatra se da je ovo suština višeslojnog iskustva Oskara Vajlda, pisca zaduženog da ugodi uglavnom sebi.

Balzak je večerao satima, a Marsel Prust skoro i da nije jeo.

Ivica Dačić nije pisac, ali pljeskavice ga vraćaju iz politike u život. Srpska vladajuća elita rasla je uglavnom pored daščara sa brzim kobasicama, ili u šumadijskim pečenjarama.

Na samom vrtu elite jedu se lignje za doručak. Morski plodovi u zemlji svinja, to je potpuno originalna gastronomska zamisao.

Na razvalinama paorske države, nova aristokratija se nasilno formirala od šuta koji se tu zatekao. I bira za sebe jedino ono čega nigde nema. Kad se smrkne, sakriva se u svoje udobne jazbine. Ništa ne sme da prekine uživanje, bolest bi mogla da traje beskrajno a život ne.

Dobro, nisu baš svi oni pre uspona cedili mlako pivo ispred palanačkih bakalnica. Postoje ljudi sa stilom i skupim ukusom, moć im je pomogla da glačaju svoje manire, i odvikavaju kolege mamlaze od višesatnog žvakanja čačkalica.

Ministarku Dariju sam prvi put video kao članicu kriznog štaba. Na dan kad je tamničar proglasio vanredno stanje, policijski čas i uhapsio seniore. Tada je govorila o potrebi da se čuvamo, a kako nismo umeli, složila se sa teškim merama. Bila je zaštitno lice mračnog bala pod maskama.

Mnogi se nisu sačuvali, taj štab je postao mesto odakle je bilo moguće opravdati bilo šta. Doktorka Darija je govorila jedino ono što je suvišno, ali se od nje očekivalo.

Dobila je ministarsko mesto u najvećem uzletu epidemije, ali nema vesti o tome šta radi kod Ane Brnabić. I kako joj ide na poslu, postiže li rezultate?

Pre nekoliko dana, ministarka je na posebno odabranom mestu izuzetom od zatvaranja, večerala sa svojim policajnim kolegom. Tamo se posebnim gostima, koji su izolovani od puka, donosi jedino ono što je najbolje i najskuplje. Ovaj tekst ne dovodi u sumnju pravo tako izuzetnih ljudi da dobiju ono što požele. Niti autor postavlja pitanje ko to plaća.

Neko je otkrio šta je i koliko je koštalo na tom šarmantnom pirovanju, i neovlašćeno se dokopao ministarkinog broja. Poslao je ličnu poruku i pozvao je na skromnost, uz pouku: kako vas nije sramota!

Zašto bi je bilo sramota? Ona uzima samo ono što joj pripada, zbog toga je bila tamo.

Nisam sklon da bilo šta zamerim ministarki. Takav je red stvari. I čovek koji je pozvao na skromnost imao je dobre namere. Ali, takve namere vode u pakao, njegov je apel otišao u prazno, i još uznemirio posebno osetljivu članicu vlade. Onda su agenti BIA došli po njega i uhapsili ga.

Na vreme sam naučio najvažnije o vinima: najbolje je ono koje se pije.

Bio sam očaran podatkom da je ministarka na toj večeri naručila bar jednu flašu vina koje košta više hiljada evra. Da ne ispadnem budala, ali teško mi je da zamislim šta je u toj tekućini tako skupo: godine starosti, berba, ime vina, poreklo. Ili sve to zajedno. Neko od znalaca će me opomenuti da ima daleko skupljih pića, lično su probali i da je naša Darija ipak bila skromna.

Pa sam se odmah setio svog posrnulog vinskog hedonizma u Nišu od pre nekoliko godina. U stvari, bila je to bliža okolina, i potpuno slobodna varijanta vinarije pod prezimenom Mitić. Mom društvu i meni, taj Mitić je prodao balon kominjaka (vinolika tečnost ispod komine) za 120 dinara. Uz prasećinu bilo je to nezaboravno oktobarsko subotnje popodne. I veče.

Posle smo ožedneli i pili pivo u bakalnici u Gornjoj Toponici. Pravo svetogrđe za ljubitelje vina ispod komine. Nije to posledica nedostatka ukusa, mada sigurno ima i toga. Bilo je među nama od svega po malo: lekara, kozara, profesora, limara, šofera, putara. Hedonizam se uzima za male pare, učio nas je Brka, na označenom mestu prisutni sociolog. Njegov je deda uz mnogo kominjaka poživeo tačno 100.

Ta flaša vina, u kome su uživali naši ministri, vredi koliko i Mitićeva vinarija. Možda tek malo više.

Ovaj tekst je napisan sa idejom promocije uživanja, uz sve mere zaštite od zaraze.

I još sam dužan da razrešim nedoumicu iz naslova.

Ko je od njih dvoje večerao sa idiotom?

Pa oboje!

——

Idiot, ovde u značenju pojma koji potiče od reči idios – sam, poseban, egoista, samoživ. Izolovan od odgovornosti, lišen griže savesti, bez političke svesti.

Peščanik.net, 26.03.2021.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.
Ljubodrag Stojadinović

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)