U toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine. Za tu poziciju se prijavila Snežana Stanojković, koja je na toj funkciji već skoro 7 godina. Njen učinak su kolege, a sada i Fond za humanitarno pravo, ocenili kao poražavajući. Tokom njenog rukovođenja Javnim tužilaštvom za ratne zločine, podignuto je svega 16 optužnica koje su rezultat vlastite istrage. U isto vreme broj zamenika tužilaca za ratne zločine je udvostručen. Kolegijum JTRZ-a je krajem marta Visokom savetu tužilaštva uputio negativno mišljenje o kandidatkinji Snežani Stanojković za izbor na mesto tužioca u tom tužilaštvu, ukazujući da ona ne ispunjava kriterijume stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti. Za tu odluku je glasalo 7 od 10 tužilaca. Govori Nenad Golčevski, izvršni direktor FHP-a. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: U toku je postupak izbora glavnog tužioca za ratne zločine, i možda bi moglo da uđe i u rubriku Verovali ili ne to što mi već 7 godina zapravo imamo istu osobu, koja je glavna javna tužiteljka za ratne zločine. Jedino što znamo je da se odaziva na ime Snežana Stanojković. Praktično niko u javnosti je ne zna, ona je uspela da bude nevidljivija od Zagorke Dolovac. Nažalost, ta gospođa je ponovo kandidat za glavnu javnu tužiteljku za ratne zločine. Do kraja maja bismo morali dobiti i formalno glavnog tužioca za ratne zločine. Međutim, Fond za humanitarno pravo je izdao jedno saopštenje u kojem obrazlaže zbog čega ova osoba ne bi trebalo više da bude na tom mestu. Pa, Nenade, ja vas molim da nam ukratko obrazložite zbog čega smatrate da bi to bilo, da kažem, loše ili katastrofalno rešenje.
Nenad Golčevski: Postoji više stvari u vezi sa ovim koje bi mogle da uđu u tu rubriku Verovali ili ne, i mnogo njih se tiče rada Tužilaštva za ratne zločine tokom sada skoro sedmogodišnjeg mandata Snežane Stanojković. Ja bih možda počeo od samog njenog izbora na tu poziciju pre gotovo 7 godina. Ona je tada bila najlošije ocenjen zamenik tužioca u kancelariji tužioca za ratne zločine od strane prethodnog tužioca, ali je ipak odabrana na tu funkciju, i Fond za humanitarno pravo je, zajedno sa drugim nevladinim organizacijama, već tada upozoravao da bi bila greška izabrati nju na tu poziciju, između ostalog i zato što je ona u samom svom programu, odnosno kandidaturi za tu poziciju istakla elemente koji su potpuno suprotni interesima i principima sprovođenja suđenja za ratne zločine, a posebno u domenu regionalne saradnje Tužilaštva, koja je neophodna za adekvatno procesuiranje ratnih zločina i u Srbiji i u regionu.
Ona je već tada istakla, na primer, da će se ona zalagati za suđenja u odsustvu i za podizanje optužnica protiv osoba koje nisu uhapšene od strane srpskih vlasti, dakle koje su nedostupne vlastima, što Fond za humanitarno pravo izrazito kritikuje, i to iz dva razloga: najpre, to je trošenje resursa i mogućnosti sprovođenja nekih suđenja gde su počinioci dostupni vlastima, pri tome je neizvesno da li će ta osoba ikada biti dostupna i čak i ako se donese presuđujuća presuda da li će ta osoba zaista odslužiti tu kaznu, a sa druge strane, time se potpuno podriva princip saradnje među tužilaštvima u regionu, princip koji treba da se poštuje: da se takve optužnice ustupaju drugim tužilaštvima, dakle tužilaštvima koja mogu da uhapse i privedu sudu te osobe.
Sa druge strane, Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji je u okviru sopstvene strategije koja je doneta pod rukovodstvom Snežane Stanojković kao jedan od prioriteta navelo postupanje po ustupljenim optužnicama od strane drugih tužilaštava iz regiona, a da pri tome naše tužilaštvo praktično izbegava na sve moguće načine da optužnice koje je ona podigla na osnovu svojih istraga ustupi drugim tužilaštvima u regionu. No, to je samo početak. Ono što je najviše obeležilo period u kome je gospođa Stanojković glavni tužilac za ratne zločine je pad efikasnosti, pad kvaliteta rada, njen rad su obeležili veoma loši rezultati. U ovih skoro 7 godina koje sam pomenuo, podignuto je svega 16 optužnica na osnovu istraga samog Tužilaštva, sve ostale optužnice su praktično predmeti koji su dobijeni ustupom pre svega iz Bosne i Hercegovine. A tokom prošle godine Tužilaštvo nije podnelo nijednu jedinu optužnicu koja je bila potvrđena od strane suda.
Dakle, očito je da postoji takav pad efikasnosti rada da je on prošle godine dosegao nulu. Podignute su dve optužnice koje nisu potvrđene tokom cele prošle godine, i podignuta je samo jedna optužnica na osnovu ustupa iz Bosne i Hercegovine. Pri tome, moram da naglasim, da su kapaciteti Tužilaštva, bar ljudski kapaciteti, udvostručeni u poslednjih nekoliko godina, dakle umesto 5 zamenika tužioca za ratne zločine, sad je u toj kancelariji 10 zamenika tužioca, a da efikasnost ne da nije povećana, nego je dodatno i smanjena. Hteo sam da dodam još jednu stvar: jedna stvar su kritike koje mi iznosimo kao civilno društvo, ali verovatno je još ubedljivija kritika koja dolazi od kolega gospođe Stanojković.
Prema zakonu postoji obaveza da Kolegijum javnog tužioca za ratne zločine uputi Visokom savetu tužilaštva pred proces izbora mišljenje o kandidatu, odnosno kandidatkinji u ovom slučaju, Stanojković, što je Kolegijum i uradio u martu, tačnije 25. marta ove godine, i oni su dali negativno mišljenje o njenom izboru. Pomenuo sam da ima 10 zamenika tužioca, takvo mišljenje je dalo 7 od 10 tužilaca, i oni su u obrazloženju naveli niz ozbiljnih primedbi na njen rad, mnogi propusti su pomenuti, njen rad je označen kao neprofesionalan, rekli su da ne zadovoljava kriterijume stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti za tu poziciju, a osim toga, naglasili su njen neprimeren i neprofesionalan odnos prema tužiocima, tvrdeći da je ona umesto da pomaže i podržava u stvari otežavala njihov rad.
Svetlana Lukić: Da, oni su tamo napisali da ona je nestručna i da ne poznaje dovoljno ni krivično ni međunarodno humanitarno pravo, i da im je često davala uputstva koja su ih u stvari onemogućavala da rade, i toliko negativnih kritika odavno nisam čula. Dakle, to su njene kolege. Praktično nema oblasti u kojoj nisu uputili teške kritike na njen račun.
Nenad Golčevski: Upravo tako. Fond za humanitarno pravo ne može da zna te detalje o svakodnevnom radu, i zato je dragoceno i dobiti takvo iskreno i otvoreno mišljenje njenih kolega. Sa druge strane, nama to nije neophodno da možemo da ocenjujemo rezultate rada Tužilaštva tokom njenog rukovođenja… I to se jednostavno vidi iz rezultata tog rada. Ja mogu da pomenem nekoliko primera. Recimo u predmetu koji se odnosi na Štrpce, 10 puta je sud vraćao optužnicu na izmenu i dopunu Tužilaštvu, u periodu od nekoliko godina, i tek je onda ta optužnica potvrđena, što je, ja ne znam, eto, jedna stvar za rubriku Verovali ili ne.
Moram da naglasim i temu transparentnosti, odnosno vidljivosti rada Tužilaštva. Samo tužilaštvo je donelo strategiju pod rukovodstvom tužiteljke Stanojković, i u toj strategiji je predviđeno da se unapredi transparentnost i vidljivost rada tužilaštva, da se održavaju redovne konferencije za štampu, a mi sada imamo slučaj da je, na primer, poslednja vest u Press clipping rubrici na veb sajtu samog Tužilaštva od pre 5 godina, iz 2019. Tviter nalog Tužilaštva je suspendovan, dakle ne da je nefunkcionalan nego je suspendovan. Očito je neko iz nekog razloga prijavio taj nalog i on je suspendovan sa Tvitera, a niko ne pamti kad je održana poslednja konferencija za novinare glavne tužiteljke. I s te strane stoji ona primedba na početku gde ste rekli da javnost u Srbiji uopšte ne zna ko je Snežana Stanojković, niti zna praktično bilo šta o radu tog Tužilaštva u poslednjim godinama.
Svetlana Lukić: Na kraju, Nenade, samo da rezimiram: otkako je ona, a skoro 7 godina je, na mestu glavne tužiteljke za ratne zločine, rezultati su poražavajući, katastrofalni, može se reći. U međuvremenu je, takođe za njenog mandata, dupliran broj tužilaca, dakle kapaciteti su povećani… I koliko sam mogla da vidim ne oskudevaju ni u novcu. Koliko sam videla, u 2023. godini to tužilaštvo je imalo budžet od 220 miliona dinara, što uopšte nije malo para. Tako da ima i ljudi, ima i novca, i onda ovako poražavajući, katastrofalni rezultati ne mogu biti prosto slučajnost. Spolja gledano, to je direktna opstrukcija bilo kakvog rada Tužilaštva za ratne zločine.
Nenad Golčevski: Pa ne mogu biti slučajnost. Ima ona jedna izreka koja kaže da u takvoj situaciji postoje dve mogućnosti: ili je nesposobnost, ili je loša namera, a u oba slučaja, bilo da je u pitanju nesposobnost ili loša namera, apsolutno je neprihvatljivo da takva osoba bude ponovo izabrana na istu funkciju, jer znamo tačno kuda taj put vodi. On vodi samo dole. Broj optužnica se samo smanjuje iz godine u godinu, i efikasnost rada se samo smanjuje, i vidljivost Tužilaštva se kontinuirano smanjuje, i možemo očekivati da ako gospođa Stanojković bude izabrana na tu poziciju, da se u tom smislu apsolutno ništa neće promeniti. Ako je moguće, može se očekivati samo pogoršanje.
Jeste zaista važno da novi tužilac bude izabran do kraja maja. Podsetiću da je prethodni put kada je gospođa Stanojković izabrana na tu funkciju, Srbija praktično bila bez tužioca tokom perioda od 17 meseci, zato što je prethodnom tužiocu istekao mandat, a novi nije izabran. U tom periodu od 17 meseci Tužilaštvo praktično nije funkcionisalo, odnosno nije moglo da funkcioniše, jer nije imalo nadležnost da podiže optužnice i da sprovodi regularne mere. To je situacija koja apsolutno, apsolutno mora da se izbegne, i neophodno je da se na vreme izabere glavni javni tužilac, ali ako će taj izbor voditi daljem padu i efikasnosti i kvaliteta rada, onda čak i pravovremeni izbor neće doneti nikakve rezultate i nikakve pozitivne promene.
Svetlana Lukić: Pa ništa, pratićemo, za tri nedelje otprilike ćemo znati kakav je rezultat, mada s obzirom na sve možemo da slutimo, ali hajde da kažemo da ne znamo šta će biti. Hvala još jednom na razgovoru, Nenade.
Peščanik.net, 11.05.2024.
