Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Nije grmelo na Svetoga Savu, naprotiv. Sunčan dan je, što bi rekli sportski komentatori, izmamio mnoštvo građana, slučajnih prolaznika, namernika, televizijskih pregalaca, jednog TV voditelja, dva kandidata za odbornike i jednog predsednika opštine pred Hram, da obeleže verski praznik i školsku slavu.

Emisija je Žikina šarenica, voditelj, svojevremeno kostimiran u rimskog legionara za emisiju iz Viminacijuma, ovoga puta nije obučen kao sveti Sava. Sa kočije najavljuje svetosavske teme. Ko je gledao u direktnom prenosu nije mogao da pogodi šta to baš znači, ko pogleda snimak na sajtu RTS-a, iz propratnog teksta saznaje da tu “učestvuju dobitnici svetosavskih nagrada, predstavnici najboljih škola iz Srbije, predstavnici crkve i ministar prosvete Mladen Šarčević”, kao i da je “prvi put ove godine grad Beograd u saradnji sa Hramom organizovao i bazar pod nazivom Božićno seoce gde su nastupili brojni umetnici koji će upotpuniti atmosferu emisije”.

Ne učestvuju, međutim, ovogodišnji dobitnici svetosavskih nagrada (uručene su tog dana popodne), već, ispostaviće se, prošlogodišnji. Pre toga muzika (prigodna, svetosavska) i odjednom kadar na Žiku, sedi za astalom sa proćelavim punačkim muškarcem. Žika ne predstavlja gosta, neko bi mogao da pomisli da je to jedan od prolaznika koji u Žikinim emisijama uživo konkurišu za vredne nagrade – vikend u banji ili merač krvnog pritiska. Međutim, Žika ne postavlja nagradno pitanje gostu, već konstatuje da, evo, sedimo u Božićnom seocetu, reč je o manifestaciji koju su organizovali Grad Beograd i Hram Svetog Save, gost se spremno i spretno nadovezuje, a iz potpisa na ekranu saznajemo da je dotični Goran Vesić, gradski menadžer.

Priča onda gradski menadžer o broju turista u decembru, o potrebi da se organizuje i manifestacija u januaru namenjena “našoj deci i ljudima”, Žika tercira o tome kako je to lepa manifestacija, o koncertima koji su održani u Božićnom seocetu, o dečijim predstavama. Postaće tradicionalo, svake godine će biti u januaru, kaže Vesić, nabraja verske praznike koje manifestacija obuhvata, priča kako je lepo da Beograđani dođu sa decom, kako nema boljeg mesta u Beogradu u januaru.

Onda kreće intenzivnija promocija, i dalje u duhu svetosavlja, ali se sa versko-prazničnog prebacujemo na školski kolosek.

Dosta pažnje ove godine posvećeno je obnovi škola, njihovom sređivanju – kandidat za odbornika Žika nabacuje loptu u šesnaesterac kandidatu za odbornika Goranu. Tako je, prihvata Vesić loptu na grudi, pa dribla, sitno veze – obnovili smo dve (još jednom slovima: dve) škole, u Grabovcu i Begaljici. Posebno je ponosan što je grad obnovio školu u Begaljici koja je izgorela u požaru, bogato i savremeno ju je opremio, tu su i direktorka i učenici da potvrde i posvedoče.

Nije kraj, direktorka i đaci će doći na red, ali prvo par reči o promeni mreža škola, urađenoj zajedno sa ministarstvom. Vesić objašnjava šta nam je promena mreže donela: prošle godine smo u dve, a ove godine ćemo u 6 škola deo prostora nameniti obdaništima i otvoriti skoro 2.000 novih mesta u bivšim školskim objektima. Pohvalno. Bar kao najava i namera. Jer, ispostavlja se da je ova reorganizacija projekat koji je tek počeo da se realizuje, što nije bila smetnja da se nađe među obrazloženjima za dodelu ovogodišnje svetosavske nagrade gradskom menadžeru, jedinom nagrađenom funkcioneru i jedinom koji nije deo sistema prosvete i obrazovanja, ako se izuzmu kompanije-donatori.

Ali, u emisiji se nagrada ne pominje, pa nećemo ni mi da preispitujemo doprinos gradskog menadžera prosvetiteljstvu i obrazovanju u Beogradu. Žika nastavlja da rešeta Vesića – poziva ga da zajedno “kažu” nešto o Fondu za mlade talente, Vesić priča o Fondu koji je projekat za ponos, podržali su ga svi odbornici jednoglasno, Vesić ide u fejdaut, potom jedna od stipendistkinja svira, Žika je pita koliko je koštala violina koju joj je kupio Fond, detetu je neprijatno da govori o parama, ali odgovara. Konačno, najavljena direktorka osnovne škole u Begaljici i đaci pričaju kako je škola sada lepa i dobro opremljena.

Ali ni tu nije kraj. Jer, ako ste zaboravili, pomenuo je Vesić i školu u Grabovcu, tu temu elaborira predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković, sa njim su i đaci iz Grabovca, saznajemo da su dobili novu školsku salu. Sad je stvarno kraj funkcionerskog bloka, dobijamo priliku da slušamo prigodne muzičare, da vidimo i čujemo prošlogodišnje dobitnike svetosavske nagrade, ministar nam se obraća kroz snimljenu izjavu, penzioneri dobijaju nagrade i – fajront.

Nekoliko dana pre ove emisije saznali smo, mada nigde nije zvanično potvrđeno, da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) na trenutak trglo iz neke duboke faze sna i dalo saglasnost RTS-u za emitovanje Žikine šarenice, iako je Živorad Nikolić alijas Žika Šarenica Lično, na izbornoj listi Srpske napredne stranke za beogradske izbore.

Ta informacija ne može se naći na sajtu REM-a. A na sajtu RTS-a može se pročitati da list Danas piše da je RTS 18. januara poslao zahtev REM-u sa pitanjem da li Nikolić može nesmetano da vodi i uređuje emisiju za vreme predizborne kampanje, a REM je odgovorio četiri dana kasnije: “Emisija Žikina šarenica je autorski programski sadržaj zabavnog karaktera koji se dugi niz godina prikazuje na RTS-u i ne predstavlja predizborni program za koji važe posebna pravila… Shodno činjenici da je reč o javnom medijskom servisu čiji su programski sadržaji dostupni na teritoriji Srbije, ni tehnički, ni programski nije moguće da se takvi sadržaji ukinu za određenu teritoriju Srbije”, navodi se u odgovoru REM-a RTS-u, koji RTS prenosi iz lista Danas.

REM je, navodno, ovakvu (neobjavljenu) odluku doneo uprkos činjenici da (REM-ov) Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje u članu 5. propisuje da se “funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat ne sme tokom predizborne kampanje pojaviti u programu pružaoca medijske usluge kao voditelj, spiker, reporter ili u drugom sličnom svojstvu, bez obzira na prirodu programskog sadržaja”.

Dobro, REM smatra da Žika vođenjem emisije ne promoviše sebe kao kandidata, odnosno da se time ne krši odredba Zakona o izboru narodnih poslanika po kojoj “organizacijama koje emituju radio i televizijski program, čiji je osnivač Republika Srbija… nije dozvoljeno da, pod bilo kojim uslovima, omoguće predstavljanje kandidata i iznošenje i obrazlaganje programa podnosilaca izbornih lista u komercijalnom, zabavnom ili drugom programu”.1 Takođe, REM smatra da se ne krši ni Pravilnik jer se Žikina šarenica emituje dugi niz godina (!) i da nije fer uskratiti Žiku Jagodini, Senti, Priboju ili Trgovištu samo zato što se održavaju izbori u Beogradu.

A šta je sa Vesićem? Kandidat za odbornika u svojstvu voditelja zabavnog programa eleganto je izbegao da čak i imenom ili funkcijom najavi svog gosta, inače kandidata za odbornika. Da se Vlasi ne dosete. Vesić je, međutim, bio potpisan funkcijom kao gradski menadžer, a imenom i prezimenom, sviđalo se to njemu ili ne (sumnjam ipak da mu se ne sviđa), on je kandidat za odbornika. Pa i da nije potpisan, mogli bismo da diskutujemo da li je pojavljivanje likom u zabavnoj emisiji predstavljanje kandidata.

A pomenuti Pravilnik REM-a kaže: “Zabranjeno je tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat”. Jedini izuzetak odnosi se na programske sadržaje koji su proizvedeni najmanje jednu godinu pre nego što su izbori raspisani.

I koliko god Vesićeva promocija i predstavljanje rezultata rada gradskih vlasti, najavljivanje šta će se još raditi, bili upakovani u svetosavski svilen papir, imali smo ne samo eklatantan primer funkcionerske kampanje, već i primer nedozvoljene promocije i kršenja propisa. Na potezu su REM i Agencija za borbu protiv korupcije. A kad oni zagrme, potrešće se zemlja od istoka.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 30.01.2018.


________________

  1. Prema Zakonu o lokalnim izborima, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o obaveštavanju građana o predloženim kandidatima shodno se primenjuju na izbor odbornika.
The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)