Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Baš kao u onoj reklami za pranje sudova, vlast nas je odavno, još dok je bila u opoziciji, podelila na dva suprotstavljena tabora – Vilja Riba ili tako nešto i Vilja neko drugo selo. Po njenom slobodnom sudijskom uverenju, čak toliko slobodnom da ne priznaje pravila osim svojih, stanovnici Vilja Nešto su automatski neko i nešto, dočim su stanovnici Vilja Nešto drugo – jedno veliko ništa. Oštra podela među njima nekada se merila verskom i nacionalnom pripadnošću, kasnije samo partijskom, ali je oduvek bila takmičenje do istrebljenja. Jer vlast koja ima tako izražen takmičarski duh i tako zakržljao sportski duh – ne igra na pobedu nego na satiranje. I ne preza od rušenja, na početku navodno nelegalnih navodnih udžerica, zatim i infrakstrukture kao što su pruge, mostovi, glavne železničke i autobuske stanice, pa kulturno-istorijskih spomenika kao što je Kalemegdan. Naravno, pre svih njih, morale su biti srušene institucije, ne fizički nego u ljudstvu.

Za to vreme seljani Vilja Nešto drugo uopšte nisu bili spremni a često ni sposobni da budu takmaci. Nikako da naprave timove, nikako da proglase trenere, slabi u napadu (a i kad se skupe za napad, kamera se okrene da snima drugu stranu terena), miroljubivi u odbrani (Marš za Sajam umesto: marš bre od Sajma). Kada su se pravi okršaji i odigravali – vlast je ili prekidala prenos ili namerno prenosila pogrešne informacije. Kao na primer u selu Banjska ili selu Bavanište. Jedni su pružili otpor ovdašnjoj vlasti, mirno ali odlučno, traktorima, dok su drugi pružili otpor tamošnjoj kosovskoj vlasti naoružani teškom artiljerijom iza koje su ostali mrtvi i ranjeni. Za udruživanje ovih drugih vlast je pokazala potpuno razumevanje. Udruživanje onih prvih izazvalo je uznemirenje. Jer – šta ako se takvo udruživanje prelije na izbore ili ulicu?

U normalnoj zemlji vlast ne mora da se ruši samo na izborima ili na ulici. U normalnoj zemlji vlast može da se sruši sudskim postupcima, ako policija, tužilaštvo i sud rade po zakonu a ne po babu i stričevima. Ali, pošto ovo odavno nije normalna zemlja, glavni stanovnik sela Vilja Nešto je krenuo u posetu seljanima Vilja Nešto drugo ne bi li im, u njihovom mediju, još jednom objasnio da nešto drugo nikada neće biti bolje od tog nečeg što sadašnja vlast radi i nudi, a što nije ništa drugo do kriminal i korupcija. Jer to je najbolje što on koji zavađa i dva oka u glavi ima da nam ponudi. Da se pomirimo, ali ne međusobno nego sa sudbinom. Pa vi vidite šta ćete. I u nedelju i kasnije.

Peščanik.net, 11.12.2023.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)