Protivno mojoj vekovnoj tradiciji da ne pišem ništa što nisam dužan i čemu se nije primakao krajnji rok napisao sam pod pseudonimom komentarčić na internetu a povodom vesti o tome da se isplati biti lažni azilant. Za dan i po zaslužio sam rekordnih sto četrdeset šest nepreporuka, ne ja dakle, nego moj stav; moj svetonazor podržale su dvadeset tri duše. (Omaškom, verovatno mojom, moj komentar je objavljen dvaput, u jedan i pet pa dvanaest minuta docnije opet, zbir nepreporuka je identičan, po -73 stoji i ispod prvoobjavljenog i ispod ponovljenog mog komentara, a mojih pristalica da ne kažem sledbenika okupilo se ispod prvog +13 a ispod drugog +20.)

U Betinoj vesti između ostalog piše: “Trend takozvanih lažnih azilanata sa teritorije grada Vranja je u porastu, među njima smo do sada imali isključivo lica romske nacionalnosti koja najčešće traže azil u Nemačkoj, Švedskoj i Luksemburgu, odakle ih nakon nekog vremena provedenog u rešavanju procedure vraćaju u Srbiju”, objasnila je Perićeva. Poverenica je navela da među ljudima koja se vraćaju u Srbiju nakon odbijanja zahteva za azil preovladava mišljenje da je to “isplativ posao jer zemlje u kojima traže azil dok traje procedura porodicama na osnovu broja članova daju određena sredstva, njima dovoljna da budu materijalno zbrinuti nekoliko meseci kada se vrate u Srbiju. Svi podnosioci zahteva za azil priznaju da to pokušavaju iz ekonomskih razloga, a nedavno smo imali slučaj jedne porodice iz Pavlovca koja se, tek što je vraćena iz Nemačke, gde im je odbijen zahtev za azil, pakovala za odlazak u Luksemburg, sa istim ciljem”, istakla je Perićeva.

Ja ne budi lenj napišem: pa neka im se isplati: nece Svedska i Nemacka propasti, a nekome ko oskudeva i ta nazovimo je zaradicom nesto znaci. I pokupim najviše plodova narodnog gneva. Nisu dakle samo političari ti koji prete Romima da se ne igraju našim belim šengenom, nego je i pučanstvo koje kao i ja dreždi na internetu kivno i na Rome i na svakoga ko im drži stranu.

Pošto je moja rečenica izišla dvaput nisam načisto jesu li mi isti ljudi pedatno oba puta udarili minus, tj. svaki put kad su pročitali: time bi mojih protivmišljenika bilo samo sedamdeset troje, ali kakvih protivimišljenika! koji su svoju odlučnost podvukli, overili ponovnim glasanjem! Sad mi je žao što moja rečenica nije izašla još deset puta, baš da vidim bi li je uporno kitili nepreporukama kao što smo pre nastanka diditija tamanili jednu po jednu, ali svaku krompirovu zlaticu koju bismo ugledali.

Ispod prvopojavivše se moje rečenice stoji kak uzhe skazano trinaestoro sličnomišljenika, ispod druge ih je dvadesetoro. Ako i ovde pretpostavim da se radi o istim bićima – trinaestorma koja su dosledno glasala ispod obe kopije – ipak pod drugom verzijom imam sedam glasova više.

Bilo kako bilo, sa 146 oponenata (pa neka ih bude i upola manje: 2X73 minusa), na prvome sam mestu. Drugoplasirani po broju antipreporuka je izvesni a meni neizvesni sale koji ih je nakupio 31. Ali sale zato ima 88 vatrenih pristaša, a evo zahvaljujući čemu je uopšte i dospeo na vrh PP&NPP liste: vratis ga iz “pecalbe” o sopstvenom trosku i u narednih 10 godina mu zabranis posedovanje putne isprave… uz potencijalno, novcanu ili zatvorsku kaznu zbog falsifikovanja zahteva za azli, pa da vidis kako ce da se smanji broj “azilanata” (sale, 13. maj 2011 13:14).

Preostalih osam komentatora nisu po broju reakcija ni prineti saletu i meni, ergo, nas dvojica smo u središtu ovog nenaručenog pa samim tim i neovlašćenog istraživanja srpskog mnjenja: stanovništvo je mahom za to da se prema lažnim azilantima (kakav bezdušan i netačan izraz!) preduzmu što oštriji koraci, sankcije, mere, pa i izvesna kulturna odmazda; ja svoje rekoh, mostly u Vremenu (“Rampa za avangardu”) i na Istinomeru (“Bezvezni režim”), a ovima koji su mi izudarali minuse preporučujem “Pesmu pisca komada” B. Brehta koja se završava ovim rečima:

A sve sam izručio čuđenju, Čak i ono što je najpoznatije. Da je majka detetu pružala dojku – Saopštavao sam kao nešto neverovatno. Da je vratar čoveku koji se mrzne zalupio vrata – Kao nešto neviđeno.

Peščanik.net, 15.05.2010.