Suđenje Mladenu Obradoviću i drugima, nastavljeno je 13.aprila 2011. pred Višim sudom u Beogradu. Podsećamo da optužnica tereti četrnaestoricu optuženih (Mladen Obradović, Popović Miloš, Lazarević Marko, Ilić Dušan, Radonjić Dobrica, Marinković Igor, Vidović Nikola, Savović Srđan, Grbić Damir, Milisavac Mladen, Andrejev Goran, Živković Aleksandar, Milovanović Krsta, Ćalić Jelena) da su hteli izvršenje krivične radnje koja im se stavlja na teret, i u stanju uračunljivosti želeli da spreče održavanje Parade ponosa (10. oktobra 2010. godine).

U današnjem nastavku dokaznog postupka za krivično delo širenja rasne i druge mržnje, na samom početku, advokati odbrane izneli su svoje predloge:

Advokat Jelene Ćalić-Obradović je zatražio da se u odnosu na optuženu postupak razdvoji, jer je ona u osmom mesecu trudnoće: “Svi mi pravimo dramu o beloj kugi srpskog naroda i treba da omogućimo zdrav srpski porod.” O ovom predlogu sud će odlučiti u petak nakon lekarskog izveštaja.

Drugi advokati odbrane su tražili da sud iz spisa predmeta izdvoji šemu telefonskih poziva između optuženih. Advokat Goran Petronijević je izneo da smatra da je policija manipulisala telefonima koji su oduzeti optuženima, jer je komunikacija nastavljena i posle privođenja optuženih, te da su to stoga neupotrebljivi dokazi. Advokatkinja Sanja Perić složila se sa kolegom Petronijevićem i smatra da šema poziva ne ispunjava formalne uslove kako bi oni bili pravni dokazi.

Tužiteljka se ovom predmetu usprotivila i sud ga je odbio: “Ona govori o tome da je između optuženih postojala organizacija.”

Za govornicu su izlazili:

Jelena Ćalić-Obradović kojoj je sud postavio pitanje kako se oseća i da li može da prati suđenje. Rekla je da se dobro oseća i da je sposobna da ga prati.

Potom je saslušan svedok Milorad Milošević, rođen u Gospiću. Sud ga je pitao kako je proveo dan 10.10.2010. On je rekao sledeće: “Ja i moj drug i zemljak Mladen Milisavac (optuženi) smo krenuli na liturgiju u Vaznesensku crkvu, ali smo bili onemogućeni u tome. Krenuo sam sa Novog Beograda, na Zelenom vencu smo se našli sa Mladenom Obradovićem (optuženi), koji nas je uputio u crkvu Svetog Marka, a on je otišao u hram Svetog Save. Odatle smo se se pridružili litiji, koja se protivila “Paradi srama”, ja je tako zovem. Momci iz Obraza vole svoju zemlju, to su patrioti. Ja sam sa njima našao svoje biće. Mi se nismo borili nasiljem, nego pesmom. I ranije sam učestvovao u manifestacijama koje je organizovao Obraz i tu nikad nije bilo nasilja.”

Usledio je čitav niz pitanja advokata odbrane: da li je Milisavac delio letke, da li je vršio akte nasilja, da li je bilo policije na mestima kojima su prolazili, da li poznaje Lazarević Marka, da li je čuo da Obradović predlaže nerede. Na sva pitanja je odgovorio negativno.

Sledeći je izašao Mladen Obradović. Sudija je optuženog upozorio da se u sudnici ne obraća sa pozdravom “Bog ti pomogao”: “Takvi pozdravi meni ne smetaju, ali nisu za sudnicu, to vi možete u zatvoru ili na slobodi.”

Onda je sudija čitao pismene dokaze: papir sa imenima i brojevima telefona oduzet od optuženog Obradovića, letak o Obrazu, letak “Zašto sam danas ovde”, Molitveno pravilo za pobedu nad bezbožnicima, letak „Čekamo vas!“ Jedan od advokata odbrane se usprotivio predlogu da se ovo pročita kao dokaz. Sudija je to odbio. Optuženi Obradović je pročitao spisak sa imenima i predložio ih kao svedoke: “To su ljudi koji su lepili plakate ili nalepnice.” Optuženi Obradović je komentarisao: “Ovi leci svedoče o tome šta smo hteli da uradimo, a to je da postimo i čitamo molitve… Rodoljubiva srpska organizacija Dveri je organizovala porodičnu šetnju na kojoj smo mi učestvovali. Odatle mi letak “Zašto smo danas ovde”. Što se tiče nalepnice “Čekamo vas”, to je marketinški slogan i ima višeslojno značenje. On je namenjen dvema ciljnim grupama. Jedno su srpski rodoljubi, koji vole svoju zemlju, njima kažemo – očekujemo vas. Drugo su zabludela braća, koji su pod uticajem sa strane zaboravili kojoj veri i narodu pripadaju. Tu nije reč o pretnji, to je hrišćanski poziv da se pokaju i da se vrate veri kojoj pripadaju. Na slici je slika Isusa sa mačem (to je freska iz manastira Dečani), ali to nije poziv na nasilje, nego on odvaja dobro i zlo. Da smo hteli nasilje, mi bismo rekli “Gotovi ste.”

Posle ovoga, tužiteljka je reagovala: “Ja moram da reagujem, jer optuženi ponovo iznosi odbranu, iznosi hvalospev policiji, a ne komentariše dokaz. On odugovlači postupak.”

Do kraja suđenja je čitano i navođeno koji su telefoni i koje kartice, (sa navođenjem brojeva telefona) oduzeti od optuženih. I ovom prilikom su, da podrže optužene, u sudnici bili srpski nacionalni radnici, kojima se ovom prilikom pridružio i sveštenik Srpske pravoslavne crkve, Žarko Gavrilović (koji je učestvovao u razbijanju Parade ponosa 2001). Predstavnika organizacija civilnog društva bilo je malo. Atmosfera je na neki način bila pristojnija, nije bilo aplaudiranja i dobacivanja. Suđenje se nastavlja u petak, 15.aprila 2011.

 
Beograd, 13. april 2011.

Zapisali: Miloš Urošević, Jovanka Todorović, Snežana Tabački i Milena Vukotić.

Peščanik.net, 14.04.2011.