Drugog dana suđenja Mladenu Obradoviću i drugima za širenje rasne i druge diskriminacije i za nasilničko ponašanje prema policiji, suđenje je nastavljeno davanjem odbrane ostalih optuženih.
Pre početka suđenja pojedini advokati odbrane su zahtevali da sudsko veće upozori predstavnike nevladinih organizacija, koji su medijima navodno komentarisali glavni pretres. Takođe, jedan od advokata je rekao, „kako to da rodbina i kumovi optuženih ne mogu da uđu u sudnicu, a mogu nevladine organizacije, koje se predstavljaju kao navodne žrtve „Obraza“.
Niko od ostalih saslušanih optuženih nije priznao krivično delo koje im se optužnicom stavlja na teret.
I danas su optužene iz prvih redova podržavali „nacionalni radnici“ i borci za srpstvo, ali njihova imena ne navodimo da im ne bismo pridali značaj koji ne zaslužuju.
Moleban/molitva kao mesto srpske sabornosti
„Ja sam tog dana krenuo na liturgiju. Ja protiv gay populacije nemam ništa, ali imam protiv javnog eksponiranja, jer mislim da je to nemoralno.“
„Sa Obrazom sam išao na Kosovo.“
„Ja sam postio i mislio sam sa kćerkicom da se pričestim. Ja sam za cilj imao da pevam duhovne pesme da se suprotstavim takozvanoj paradi ponosa jer je ona protiv našeg pravoslavnog duha. Nisam se sukobljavao sa policajcima jer su to srpski heroji koji su ratovali i branili zemlju na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Pre bih sebi odsekao ruku, nego što bih njih napao. Kada su me videli policajci pozdravili su me sa tri prsta, jer oni znaju koji smo mi momci. Oni su poluga države i oni je čuvaju od neprijatelja. Ja sam rođeni Beograđanin, peta generacija moje porodice i nikada nisam bacio ni papirić na ulicu a kamoli demolirao grad. Ja sam posvećen tradicionalnim porodičnim duhovnim vrednostima.“
„Sa Obrazom sam išao na Kosovo, u Orašac, Jadovno, na Gazimestan“
„Pripadnici gay populacije su bolesni ljudi koji treba da se leče.“
„Ja sam krenuo na liturgiju sa svojim sinovima. Kao vernik Srpske pravoslavne crkve ja svake nedelje idem na liturgiju.“
„Pripadnici Obraza su dobri momci. Mi nismo imali nikakvo oružje nego smo radili kampanju „Čekamo vas“ i cilj nam je bio da se zabrani takozvana parada ponosa. Tog dana sam sa porodicom krenuo u crkvu na liturgiju. Ja sam porodičan čovek koji ima petoro dece. Mi se zalažemo za zdravu porodicu i državu. Zalažemo se za podsticanje rađanja.“
„Tog dana sam krenula na liturgiju, želela sam da odem na pričest kada sam saznala da sam trudna.“
Sudsko veće nije reagovalo na govor mržnje optuženih.
Pošto je završeno izjašnjenje optuženih po optužnici, jedan od advokata odbrane je rekao: „Borci i borkinje za ljudska prava su ovde i vrše monitoring sudskog postupka i oni treba da se bave stanjem ljudskih prava pritvorenika u zatvoru.“
Na kraju su advokati odbrane izneli predloge da se optuženi puste da se brane sa slobode. Posle svakog govora advokata, rodbina optuženih je pljeskala, na šta sudsko veće nije reagovalo. Advokati odbrane su svojim nastupima pokušavali da verski identitet nametnu kao normu, i razlog za „visoku moralnost“ njihovih branjenika i u nekoliko navrata čak pretvarajući javni prostor sudnice u svojevrsni crkveni prostor. Iz većine nastupa advokata pravoslavlje je ponuđeno sudskom veću i javnosti kao jedini mogući okvir društvene zajednice u Srbiji, koji samim tim legitimiše isključivanje svih drugih i različitih. Smatramo da sudsko veće nije smelo da dozvoli da advokati odbrane toliko često i na takav način od sudnice prave pseudo-sakralni prostor Srpske pravoslavne crkve. Ponašanje advokata svedoči i o klerikalizaciji koja je zahvatila državu i društvo u Srbiji i koja ne nailazi ni na otpor ni na mere koje Ustav nalaže – odvojenost crkve i države.
„Predlažem da se optuženima ukine pritvor, jer je društveni interes da se očuva jedna porodica.“
„Nije greh javno govoriti ono što većina ljudi misli u ovoj zemlji.“
„Da je Bog hteo da stvori dva Adama, ne bi stvorio Adama i Evu.“
„Ne sme da im se sudi zato što oni lično veruju, ali javno ne govore da je homoseksualnost bolest.“
„Svetosavlje ne sme da postane jeres jer je to temelj našeg naroda i države.“
„Da li neko od optuženih treba da se zove Ivica Jurišić ili Tihomir Purda pa da bude pušten na slobodu?“
Sudsko veće je donelo odluku kojom je devetorici optuženih produžilo pritvor, a ukinulo pritvor trojici optuženih: Milošu Popoviću, Dobrici Radonjiću i Aleksandru Živkoviću.
Suđenje se nastavlja 13. aprila 2011. godine.
Zabeležili: Marija Perković i Miloš Urošević
Žene u crnom, 04.03.2011.
Peščanik.net, 05.03.2011.
