U okvirima biologije, Darvinova teorija evolucije iz korena je izmenila shvatanje fenomena života. Nasuprot rigidnosti, nepromenljivosti i nepovezanosti bioloških vrsta, pružio nam je dokaze i naučna objašnjenja za jedinstveno poreklo živog sveta koji se tokom milijardi godina menjao, usložnjavao, prilagođavao i formirao neverovatnu raznovrsnost oblika, formi i načina života. Svako novo saznanje savremene biologije potvrdilo je i učvrstilo principe teorije evolucije. Primena i razumevanje mehanizama evolucije u okvirima medicine, farmacije i poljoprivrede, obezbedili su udobniji i kvalitetniji život svakog čoveka u modernom svetu.

Shvatanje sveta kao dinamičnog i promenljivog uticalo je i na druge oblasti nauke, pre svega na one discipline koje doprinose razumevanju nastanka i oblikovanja sveta kakvog danas vidimo (astrofizika, kosmologija, geologija, itd.).

Darvinov značaj daleko prevazilazi okvire prirodnih nauka. Naučno razumevanje socijalnih i društvenih fenomena, humanizma i etike, shvatanje uloge i mesta čoveka u svetu prirode, zasniva se na dva osnovna principa evolucione biologije. Prvo, sve biološke vrste, uključujući i ljudsku vrstu, vode zajedničko poreklo od prvih organizama koji su postojali na našoj planeti pre skoro četiri milijarde godina. Dakle, čovek nije jedinstvena nadprirodna kreacija izolovana od ostatka živog sveta, niti mu je priroda podređena i data na gospodarenje.

Drugo, osnovni pokretač evolucionih promena populacija živih organizama jeste individualna genetička varijabilnost. Drugim rečima, svaki živi organizam je jedinstven, a odrednica svake ljudske jedinke jeste pripadnost vrsti Homo sapiens, a ne pripadnost rasi ili etničkoj grupi. Savremena genetika je pokazala da razlike između pojedinaca ljudske vrste daleko prevazilaze razlike između istorijski definisanih grupa ljudi. Razumevanje ljudske varijabilnosti koje se bazira na individualnosti umesto izolovanim i fiksiranim grupama (rase, nacije, religijsko-istorijske grupe i slično), predstavlja osnovu za poštovanje svakog ljudskog života i osnovu etičkih sistema. Nastanak moralnih normi u ljudskim društvima vezuje se za kooperaciju između članova socijalne grupe, koja omogućava opstanak i prosperitet čitave grupe i njenih pojedinaca.

Zahvaljujući Darvinu, sposobni smo da razumemo uzajamne razlike i da, istovremeno, poštujemo naše zajedničko poreklo. Teorija evolucije kao osnova svih oblasti nauke o životu, suštinski je doprinela unapređenju humanizma.

Širom sveta, 12. februar biće obeležen kao važan jubilej za savremenu nauku. Tog dana, pre tačno 200 godina (1809. godine), rođen je Čarls Darvin.

Manifestacijom u SANU, 12. februara u 12h, Biološki fakultet u Beogradu započeće seriju aktivnosti sa ciljem popularizacije nauke u Srbiji i na taj način Srbiju upisati na listu država koje će ovaj dan i ovu godinu proslaviti u svetlu Darvinovog doprinosa modernom svetu.

Popularizacija nauke, ugrožene rastućim klerikalnim uticajima, predstavlja neophodan uslov za stimulisanje sekularnih vrednosti koje su garantovane Ustavom Republike Srbije. Dužnost svakog univerzitetskog nastavnika morala bi podrazumevati prosvetiteljsku aktivnost u široj javnosti. Nastavnici Biološkog fakulteta preuzeli su svoje obaveze.

U saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, Noć muzeja biće posvećena Darvinu i teoriji evolucije. Dečiji oktobarski salon, u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti, izlagaće umetničke radove dece iz zemlje i inostranstva inspirisane raznovrsnošću živog sveta i životom i delom ovog velikog naučnika.

U saradnji sa nastavnicima Filozofskog fakulteta, pripremićemo ankete koje imaju za cilj sagledavanje stanja srpskog društva (svih uzrasta i stepena obrazovanja) u pogledu razumevanja nauke za savremeni način života i procene stepena misticizma u pogledu na svet našeg stanovništva.

Veliki broj studenata širom Srbije, uz učešće Ministarstva nauke, organizovaće različite akcije na trgovima, šetalištima i festivalima. Pripremamo raznovrsne edukativne i zanimljive materijale za građanstvo svih uzrasta. Nastavnici Biološkog fakulteta u Beogradu, uz podršku Ministarstva prosvete, organizovaće seriju seminara za usavršavanje profesora biologije u školama, kao i niz naučno-popularnih predavanja širom Srbije u organizaciji različitih kulturnih i naučnih institucija.

Godina Darvina završiće se još jednim jubilejom – obeležavanjem 150 godina od štampanja prvog izdanja knjige Postanak vrsta (24. novembar) kojom je Čarls Darvin započeo intelektualnu revoluciju savremenog doba.

Čitavu godinu, kod nas i u svetu, obeležiće štampanje brojnih knjiga koje je pisao Darvin, ili su posvećene Darvinu i teoriji evolucije.

U formi vodiča kroz evolucionu biologiju, štampaćemo knjigu pod nazivom Darvinijana (autori Biljana Stojković i Nikola Tucić, ilustracije Corax). Darvinijana ima za cilj demistifikaciju nauke i naučnika kroz opis rađanja jedne velike naučne teorije, pruža odgovore na mnoga biološka pitanja u okviru evolucione biologije i bavi se odnosom nauke, religije i morala.

Izdavačka kuća Clio objaviće prevod knjige Avaj, siroti Darvin (autoriHilary Rose, Steven Rose „Alas, Poor Darwin“) koja predstavlja jednu od najboljih kritika evolucione psihologije.

Tradicionalno posvećena naučnoj literaturi, izdavačka kuća Heliks ispratiće godinu Darvina štampanjem knjiga Intimni portret Čarlsa Darvina (autorDejvid Kvamen) i Najveći šou na Zemlji, još jedne knjige Ričarda Dokinsa, koja je posvećena teoriji evolucije.

U saradnji sa Biološkim fakultetom, Heliks priprema potpuno nov prevod knjige Postanak vrsta Čarlsa Darvina (VI izdanje, 1872). Ono što bi Heliksovo izdanje Postanka vrsta učinilo još privlačnijim čitalačkoj publici, jesu dodatni tekst, komentari i napomene, koji bi Darvinovu teoriju evolucije prikazali u svetlu najnovijih naučnih saznanja. Ovo novo izdanje je prvo sveobuhvatno komentarisano srpsko izdanje.

Peščanik.net, 12.02.2009.

The following two tabs change content below.
Biljana Stojković
Rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, vanredni profesor na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.
Biljana Stojković

Biljana Stojković (Svi tekstovi)

Leave a Reply