Navaljni na suđenju u Kirovu 2013, foto: Wikipedia
Današnjim (17.04.2013) suđenjem Alekseju Navaljnom, u oblasnom gradu Kirovu započet je drugi čin surove predstave pod nazivom Obračun vlasti sa opozicijom.
Prvi čin ove gnusne egzibicije završen je presudama Mihajlu Hodorkovskom i, što se vlasti tiče, prvi deo ove predstave završen je sa blistavim rezultatom. Otvoreno gazeći bukvalno svako slovo zakona tokom same istrage i čitavog sudskog procesa, najbogatijeg čoveka Rusije su osudili, a njegovu uspešnu kompaniju, pokazujući pri tome neviđeno drski cinizam, do gola opljačkali. A kasnije su mu udvojili kaznu pozivajući se na sramotno ništavne argumente. Ali sa kakvim fantastičnim rezultatom! Posle presuda izrečenih Hodorkovskom, niko od zaista bogatih ljudi nije se usudio ni rubljicu da potroši bez blagoslova Kremlja.
To je razlog zbog koga će se i ovaj proces u Kirovu završiti presudom koja će po svojoj surovosti prevazići i najcrnje prognoze. Jer ovo će suđenje biti samo nastavak onog koje mu je predhodilo. Kao i Hodorkovski, ni Navaljni više neće videti bela dana dokle god je Putin na vlasti. Nisu se ti hrabri momci iz Istražnog komiteta cele godine baktali tim budalaštinama i iz suve drenovine cedili besmislenu optužbu, samo zato da bi im potom nekakav musavi provincijalni sudija davao lekcije iz prava.
Da su namere vlasti zaista ozbiljne, svojom izjavom nas je unapred upozorio i sam general Vladimir Markin, portparol i jedan od glavnih činovnika Istražnog komiteta pri Vrhovnom tužilaštvu Ruske Federacije. Mnogi novinari su njegove reči protumačili kao omašku. On je doslovce rekao da kada bi Aleksej Navaljni u svojim optužbama uperenim protiv vlasti bio manje drzak, i da je u odnosu na nju pokazivao makar minimum poštovanja i poslušnosti, istražni organi ne bi ni obraćali pažnju na njegove sitne mahinacije s drvnom građom u Kirovskoj šumi. „Aha, izlajao se!“ – radosno su povikali kritički nastrojeni novinari. Drage moje kolege, moraću da vas razočaram. General je govorio baš to što su mu i naredili. A naredili su mu da onom takozvanom obrazovanom sloju Rusije što je moguće kraće objasni kako ovo krivično delo nema nikakve veze s bilo kakvom građom. Ovo je slučaj gde ne sme biti nikakvih nesporazuma. Odmah i do kraja mora biti jasno da one u Kremlju uopšte ne zanimaju nekakva stara debla, već da se Alekseju Navaljnom sudi zbog politike – i isključivo zbog politike. Ovo suđenje treba da posluži svima za nauk. Intelektualci moraju jednom za svagda da shvate da će se za svakog ko pokuša da svoj slinavi nos zabada u poslove Kremlja naći već neka drvna građa ili par jelovih oblica, ili prosto hrpa ćumura dovoljna da ga gazde generala Markina pošalju u zatvor, po bilo kom članu bilo kog zakona i na bilo koji rok.
„Dođite po mene bandarlogi!“1 – bile su reči kojima je još krajem 2011. Putin zloslutno upozoravao sve one koji su se usudili da sa belim trakama šetaju gradom i zahtevaju njegovu ostavku. Tada je u TV nastupu glumio svemoćnog Kiplingovog pitona Kaa, a danas je jasno da je ono „po mene“ zapravo značilo „u zatvor“. Zato Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov izgleda toliko smešno dok tvrdi da njegovom šefu ni na kraj pameti nije da prati događaje sa suđenja Alekseju Navaljnom. Nemojmo se zavaravati. Jedina stvar sa kojom bi se mogla uporediti zloba i osvetoljubivost našeg lidera je njegovo samoljublje. Sa istom onom poganom sladostrasnošću sa kojom je lično organizovao zatvorsku kaznu Hodorkovskom, a zatim i otmicu njegove naftne kompanije, glavni gazda Kremlja će i ovoga puta odložiti sve svoje poslove i strasno se naslađivati svakom novom surovošću svojih jurišnika.
Hoće li ova sudska rasprava iz provincijalnog grada okruženog nepreglednom ruskom tajgom odvratiti takozvanu obrazovanu publiku od kritike putinizma u truljenju? U Kremlju se tome usrdno nadaju. Nakon presude Hodorkovskom, opozicija je ostala bez novca. Nakon suđenja Alekseju Navaljnom, ona bi morala ostati bez silovitih i strasnih vođa.
Poslednji, treći čin ove predstave biće dodeljen sudu nad učesnicima protesta na Bolotnom trgu. Ovo kolektivno suđenje još nije počelo, ali već je sasvim očigledno da će nekoliko desetina mladih ljudi postati žrtve brižljivo isplanirane policijske provokacije. Precizno konstruisana i dobro podmazana represivna mašina i ovoga puta će proizvesti zahtevani rezultat. Tenkovima blato ne smeta. A Putinovom pravosuđu, stid i sram još manje. Ovo će (takozvano) pravosuđe sa idiotskom lakoćom pred celim svetom belo nazivati crnim, a više instance će veoma spremno potvrđivati zakonitost ove podrepaške moralne aberacije.
I zloslutni krug se tu zatvara. Bez novca, bez dostojnih lidera, s drugovima i kolegama smeštenim u ruske zatvore, opozicija će se razići po svojim sobicama i kuhinjama, a odatle njihov protestni šapat neće moći da pomeri ni jednu jedinu dlačicu na glavi našeg garanta stabilnosti.
Kvarno smišljeno, nema šta. Kada bi se ovakvi planovi ostvarivali, celim svetom bi vladali isključivo despotski režimi. Ali iz nekih razloga se to ipak ne dešava. Ili cena nafte počinje neumoljivo da pada, ili ekonomski zakoni neće da slušaju despotove reči, ili svita poniznih poslušnika iznenada odlučuje da ga proda. U svakom slučaju, budućnost Alekseja Navaljnog budi mnogo više nade od budućnosti Vladimira Putina. Mada danas, prvog dana suđenja Navaljnomu, onaj posed u Novo-Ogarjovu izgleda mnogo udobnije od kaveza u sudnici kirovskog suda.
Vladimir Nadein, Ежедневный журнал, 17.04.2013.
Prevod sa ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 22.04.2013.
Srodni linkovi:
Новая газета – Sjaj i beda izborne većine
Ежедневный журнал – Andrej Dmitrijevič Navaljni
Julija Latinjina – Zašto sam protiv olimpijade
ALEKSEJ NAVALJNI