Protest Žena u crnom, Beograd, 24.2.2024, foto: Marija Janković
Protest Žena u crnom, Beograd, 24.2.2024, foto: Marija Janković

Aleksej Navaljni, najsposobniji lider antiputinovske opozicije, ubijen je u vreme prekretnice u rusko-ukrajinskom ratu, dok u SAD traju politička previranja. To nije slučajno – kako bi i moglo biti, u ruskom svetu zavereničke misli? Malo je verovatno da je Putin imao dugogodišnji plan da heroja pretvori u mučenika u ovom konkretnom trenutku, a odluka da ga muči do smrti možda je bila donekle ad hoc – ali se uklapa u obrazac. Nekoliko nedelja pre nego što je umro, premešten je u arktičku „kaznenu koloniju“ – u stvari, zatvor velike bezbednosti i tajnosti, na jednom od najudaljenijih mesta na planeti. Samo nekoliko dana pre njegove smrti, ruski bezbednosni službenici navodno su posetili ovu ustanovu i isključili sigurnosne kamere.

Koliko god da je teško priznati, smrt Navaljnog signalizira neuspeh na mnogim frontovima.

Prvo i najvažnije, smrt Navaljnog označava tragični neuspeh njegovog plana da promeni Rusiju svojim dobrovoljnim povratkom, oslanjanjem na vladavinu zakona i samopožrtvovanjem. Žrtva jeste podneta, ali sumnjam da će polučiti svoje političke ili mistične rezultate, namenjene radikalnoj transformaciji Rusije. Međunarodna zajednica će odgovoriti tako što će rusku vladu kazniti novim paketom sankcija, oživljavanjem snabdevanja Ukrajine i pokušajem simboličnog preimenovanja ulica u blizini ruskih ambasada, po Navaljnom. Kao što sam pisao, u Putinovoj Rusiji vlada zakon nemezisa – zlo se uvek okreće protiv zlikovca. To će važiti i za ubistvo Navaljnog, koliko važi za rat u Ukrajini.

Međutim, tragedija je u tome što je živi Navaljni mogao mnogo više da doprinese cilju nego mrtav. Jedinstveno talentovan lider, organizator i komunikator, mogao je da povede rusku opoziciju napred, samo da u januaru 2021. nije doneo sudbonosnu odluku da se vrati u Rusiju. Bilo da je znao da će biti uhapšen, ali je pogrešno računao da će preživeti, ili da nije znao i pogrešno računao na Putinovu slabost i kukavičluk, to je bila krupna greška.

Drugo, smrt Navaljnog je strateški neuspeh pokušaja mnogih globalnih lidera i umerenog dela ruske elite da deeskaliraju sukob između Kremlja i zapada i deradikalizuju Putinovu Rusiju, u nadi da će postići mir u Ukrajini. Smrt Navaljnog je radikalizovala ambicije, nezadovoljstva i apetite za osvetom na obe strane. Nekoliko dana nakon njegove smrti, udovica Navaljnog, Julija Navaljnaja, izjavila je da će nastaviti delo svog muža. Bila je čvrsta i elokventna kao i on, ali je istakla jedan princip koji je on retko pominjao: osvetu. Rekla je i da tačno zna zašto je Navaljni ubijen i da će to uskoro otkriti. Uprkos mnogim ranijim pokušajima ubistva, postojao je osećaj da vlasti održavaju Navaljnog u životu kao taoca. Činjenica da su ga ubili vrlo je loš znak, koji pokazuje odlučnost Kremlja da vodi rat protiv Ukrajine i zapada do kraja, šta god to značilo za njih – ili za svet.

Treće, smrt Navaljnog je tehnički neuspeh pregovora o razmeni zatvorenika. Mesecima se pričalo da su takvi pregovori u toku i da se u njima često pominjao Navaljni. Ako su se takvi pregovori vodili, jasno je da je u arktički logor prebačen i tamo ubijen, ili ostavljen da umre, zato što su propali.

Četvrto, smrt Navaljnog označava politički neuspeh moskovskih mirnih protesta 2011. i 2012. Predvođeni Navaljnim, protesti su iznenadili Moskvu i izazvali vidljivu paniku u Kremlju. Mlađi Moskovljani pamte ove proteste kao najvišu manifestaciju ruske demokratske nade i dostojanstva. Tragično je što mnogi od njih sada o tim danima verovatno razmišljaju iz relativne sigurnosti dalekih obala. Od tog građanskog protesta u Moskvi nije ostao ni trag.

Ništa od toga, međutim, ne znači da su periferni regioni Ruske Federacije podjednako razočarani i depolitizovani. Od Dagestana do Habarovska, od Arhangelska do Baškortostana, novi talas previranja u Rusiji stiže iz provincija. Nekadašnji pokretač i avangarda otpora protiv Putina, Moskva se pretvorila u njegovog uplašenog, nepoverljivog podanika. Svako ko izučava savremenu Rusiju razume da je Moskva koren novog imperijalizma i njegov jedinstveni korisnik. Nadam se da je i Navaljni to znao – imao je mnogo vremena za takve misli.

Prospect Magazine, 22.02.2024.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 02.03.2024.

ALEKSEJ NAVALJNI