Rusija posle Navaljnog
Smrt Alekseja Navaljnog signalizira neuspeh na mnogim frontovima. Međutim, od Dagestana do Habarovska, od Arhangelska do Baškortostana, novi talas previranja u Rusiji stiže iz provincija.
Smrt Alekseja Navaljnog signalizira neuspeh na mnogim frontovima. Međutim, od Dagestana do Habarovska, od Arhangelska do Baškortostana, novi talas previranja u Rusiji stiže iz provincija.
Vladimir Đukanović se žestoko okomio na građane Srbije koji žale zbog smrti Alekseja Navaljnog. Nazvao ih je „stokom“ i „levim liberalima“, da ih odvoji od drugih građana Srbije.
Razlika između Zapada i Putina je kao između Džulijana Asanža i Alekseja Navaljnog. Asanž je živ, a Navaljni je mrtav. Dakle, razlika između Zapada i Putina je kao između života i smrti.
Kao Rusija, Srbija ima tradiciju ubistava iz (proverbijalnog) čistog mira. Tako su ubijeni Ćuruvija i Stambolić, na primer. Što se tiče Vučićevih „istražnih organa“, oni u Rusiji rade kao i u Srbiji.
Iz javnog prostora u Rusiji prognano je i samo ime Alekseja Navaljnog. Ipak, čak i kada ga je sistem isključio i kada ga je potom strpao u zatvor, Navaljni je i dalje bio Putinov impresivni protivnik.
Kako će ubistvo Navaljnog uticati na zbivanja u Rusiji i Evropi, pa i celom svetu, tek ćemo videti. Jedno je sigurno: „status“ Aleksandra Vučića određuje status Srbije.
Iz arhive (2021): Policija je zaplenila letke sa porukom „Rusija će biti srećna“ i odnela ih na procenu, da utvrdi da li se ovaj slogan može kvalifikovati kao ekstremistički govor.
Prekršaji zatvorskih pravila uključuju „ustajanje iz kreveta 10 minuta pre naredbe“, odbijanje jutarnjih vežbi i to što je „na sastanak sa advokatom došao u majici kratkih rukava“.
Godinama nisam preispitivala svoje rezerve prema Navaljnom. Iako hrabar protivnik Putinovog režima, on je bio u savezu sa ultranacionalistima i izražavao stavove koje smatram neprihvatljivim.
Putinova palata je igračka – džinovski lego projekat poremećenog, opsesivnog uma. U svom filmu Navaljni ističe neke od najapsurdnijih detalja, kao što je četka za vece šolju od 700 evra u kući u vinogradu.
Često idem na fizikalnu terapiju. Na prvim vežbama sam dobio dve čaše vode. Trebalo je da supenom kašikom zahvatim vodu iz jedne i prelijem je u drugu. Bilo je jako teško, pravo mučenje.
Otkud atentat na Navaljnog baš sada? Jedno objašnjenje je da je neki samozvani osvetnik izveo napad na svoju ruku. Drugo objašnjenje je da se ruski režim uplašio protesta u Belorusiji.
Projekat „Navaljni“ je po strukturi vertikala opozicije. Njegovi štabovi su opozicioni klonovi Putinove vertikale vlasti. Tu se krije glavni problem opozicione delatnosti.
Ono što je zakazano za 18. mart nisu izbori. Postoje kandidati, ali njihova imena na glasačkim listićima odobrava Kremlj. Postoji kampanja, ali samo ako je odobri Kremlj…
Unapred mnogo grđena i od strane raznih, manje ili više opozicionih komentatora osporavana debata između Alekseja Navaljnog i Igora Girkina je na kraju ipak održana. I to je samo po sebi dobro…
Na fotografijama sa protesta od 12. juna, kada je hiljade demonstranata izašlo na ulice ruskih gradova, većinom su tinejdžeri: dečak u šortsu koga odvlače naoružani policajci, devojka koja napada policijski kordon…
Film Navaljnog o Medvedevu na internetu je pogledao svaki drugi građanin Rusije mlađi od 50 godina. Nema više „kutije za zombiranje“: većina aktivnog stanovništva Rusije informacije dobija drugim putem.
U medijima se nije pojavila informacija glavnog analitičara Sberbanke da je prosečna plata u Rusiji danas niža od one u Kini, Rumuniji i Srbiji, a o ostalim zemljama Evrope da i ne govorimo.
Visoke ponude opozicionim novinarima su doplata za rad sa toksičnim materijalom. Ne moraju svi u ruskim državnim medijima da lažu lično, ali u velikoj opštoj laži svi moraju učestvovati.
Na moskovskim izborima su pobedili posmatrači izbora. Oni su ih potpuno razobličili.
Zahvaljujući Navaljanom imamo prvu pravu izbornu kampanju u Rusiji od daleke 1996.
Naš predsednik ima ogromne količine slobodnog vremena. On praktično ničim nije zauzet.
Putinova namera je da svetu pokaže da opozicija u Rusiji zapravo ne postoji.
U oblasnom gradu Kirovu započet je drugi čin predstave: Obračun vlasti sa opozicijom.