Britanski ministar visokog obrazovanja Joe Johnson nedavno je predstavio novu verziju plana o skraćenom, dvogodišnjem fakultetskom obrazovanju. Naime, dvogodišnje osnovne studije koje bi univerziteti imali u ponudi sastojale bi se od istog broja predmeta kao trogodišnje, ali bi kursevi – pa tako i čitave studije – bili „ubrzani“ (accelarated degree). Šta to „ubrzanje“ tačno predstavlja i kako bi se ono postiglo još nikome nije jasno. Ideja predložene reforme je da se školarine smanje za 20% u odnosu na školarine trogodišnjih studija. Dakle, umesto da se smanje školarine na godišnjem nivou, ministrovo rešenje je da smanji godine studiranja.
Prema ovako izvrnutoj logici obrazovanje je samo još jedan od proizvoda koji se prilagođava tržištu. Stoga ono u ponudi mora biti lako za konzumiranje i pristupačno većem broju ljudi. Tako ministar kao pozitivne strane predložene reforme navodi fleksibilnost kratkoročnog studiranja zbog kojeg će studenti moći ranije da počnu da zarađuju, te uštedu za državni budžet iz koga će se sada manje izdvajati za studentske pozajmice. Još jedna prednost ovog modela studiranja prema Johnsonu je izjednačavanje novčane vrednosti sa univerzitetskom ponudom. Drugim rečima, ministar tobože uvažava žalbe studenata o lošem kvalitetu obrazovanja koje dobijaju za tako visoke školarine, dok za njihovo rešenje nudi još lošiji kvalitet usluga. Poput pravog marketinškog maga, Johnson uspeva da proda lažnu priču o smanjenju školarina i povećanju kvaliteta obrazovanja.
Na ovaj predlog, koji bi na britanskim univerzitetima trebalo da počne da se sprovodi od jeseni 2019. godine, reagovali su predstavnici akademske zajednice i neki političari. Portparol Russell Group organizacije koja predstavlja 24 vodeća univerziteta u Britaniji izjavio je da iako univerziteti još uvek ne odbacuju ideju o ubrzanom studiranju, oni izražavaju sumnje u mogućnost primene ovakvog modela na istraživačkim univerzitetima. Angela Rayner, laburistička sekretarka iz senke zadužena za obrazovanje kritikovala je ideju navodeći da godina osnovnih studija trenutno košta £9.250, dok bi prema novom modelu koštala £11.000. Slično govori i Sally Hunt, generalna sekretarka Sindikata za univerzitet i koledž, koja činjenicu o poskupljenju studiranja u dvogodišnjem obrazovnom modelu tumači kao pokušaj da se profitnim koledžima dopusti ulazak u britansko visoko obrazovanje.
Jasno je da iza ovog predloga stoje „mere štednje“ prema kojima se univerzitetsko obrazovanje u Velikoj Britaniji i ostalim evropskim zemljama već godinama agresivno restrukturira. Isto tako je jasno da ovo restrukturiranje, takozvana menadžerizacija obrazovanja, za posledicu ima degradiranje uloge obrazovanja u društvu koje se od javnog dobra pretvara u privilegiju odabranih. O preduzetničkim reformama na britanskim univerzitetima već je bilo reči. U tom smislu se novi Johnsonov predlog samo nastavlja na niz radikalnih promena koje su dovele do zatvaranja čitavih katedri za jezike, kulture i humanističke nauke, te otpuštanja fakultetskih predavača. Paralelno sa tim procesima podstiče se i trend marketinške prodaje univerzitetskih ponuda, putem novih i bogato opremljenih sportskih centara, savremenih kafeterija i butika robe sa univerzitetskim obeležjima.
U ovakvom stanju stvari, novi predlog ministra Johnsona ne samo da potvrđuje ideju obrazovanja kao tržišne robe, već je podiže na viši nivo, nudeći „obrazovanje na popustu“. U duhu božićnih praznika, ponuda britanskog ministarstva za visoko obrazovanje deluje zaista primamljivo: trogodišnje fakultetsko obrazovanje za samo dve godine studiranja, uz niže troškove i povećanje državnog budžeta. Ne sme nas, stoga, iznenaditi ako jednog dana političke elite predlože smanjenje prosečnog životnog veka, jer bismo tako najefikasnije smanjili troškove države na godišnjem nivou.
Peščanik.net, 14.12.2017.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU