Foto: Piotr Nikitin
Beograd, foto: Piotr Nikitin

U prethodnom članku osvrnuo sam se na strašne brojke koje odražavaju cenu 1000 dana Putinovog rata za Ukrajinu. Međutim, Putin vodi rat ne samo protiv Ukrajine, već i protiv same Rusije i njenog naroda. Cenu rata za ruski narod ne treba potcenjivati. Naprotiv, ona svakoga dana raste.

Vojnici

Rusija, kao ni Ukrajina, ne objavljuje svoje gubitke. Međutim, zajednički projekat Mediazone i ruskog BBC-a redovno dopunjuje spisak ruskih vojnika čije smrti su poimence potvrđene, na osnovu objava na društvenim mrežama, izveštaja u regionalnim medijima i publikacija na veb-sajtovima državnih organa. Zaključno sa 19. novembrom taj spisak sadrži 79.819 imena. Više od polovine su „dobrovoljci“, mobilisani i pušteni zatvorenici, četvrtinu čine profesionalni vojnici, dok još četvrtina spada u kategoriju „nepoznato“. 4.300 ubijenih vojnika su visoki oficiri, uključujući neverovatnih 10 generala.

Brojka od skoro 80.000 ubijenih vojnika šokira sama po sebi, tim više kad se uporedi sa brojem poginulih sovjetskih vojnika u desetogodišnjem Avganistanskom ratu osamdesetih godina prošlog veka ili ruskih vojnika u Prvom i Drugom Čečenskom ratu devedesetih. U tim ratovima je ukupno žrtvovano najviše 40.000 vojnika, to jest duplo manje od poimence potvrđenih gubitaka za hiljadu dana invazije na Ukrajinu. Rat u Ukrajini je za Rusiju najkrvaviji od Drugog svetskog.

Međutim, čak i gigantska brojka od 80.000 je umanjena. Ogroman broj tela ruskih vojnika ostaje na ratištu ili u mrtvačnicama i mesecima čeka identifikaciju. Neka su u takvom stanju da identifikacija nije moguća. Pored poimeničnog spiska poginulih, Mediazona navodi i procene viška smrtnosti među muškarcima na osnovu registra naslednih predmeta u odnosu na predratni period. Prema podacima iz jula, njihov broj prelazi 120.000, što je broj stanovnika omanjeg grada.

Ove brojke obuhvataju samo „kanonsku“ teritoriju Rusije i Krim. Međutim, postoji i „crna rupa“, a to su teritorije takozvanih Donjecke i Luganske narodne republike. U njima je mobilizacija počela još pre početka invazije, odvijala se u atmosferi bezakonja, pri čemu su mobilisani iz Donbasa često završavali na prvoj liniji fronta. Aktivista „Istočne pravobranilačke grupe“ Pavel Lisjanski je u intervjuu za Current Time još u avgustu 2022. naveo da je na taj datum u Putinovom ratu već bilo žrtvovano do 30.000 muškaraca iz „LNR“ i „DNR“. U svom preseku 1000 dana rata, Ruska služba BBC procenjuje broj poginulih „LDNR-ovaca“ na 21.000. U julu 2023. godine, ruski antiratni časopis Doxa objavio je članak o tome kako je grad Donjeck „ostao bez muškaraca“, pa poslove vozača, vodoinstalatera, rudara, skladišnih radnika i električara obavljaju žene. Tako Putin „brani“ stanovnike Donbasa.

Broj ranjenih je nemoguće proceniti, ali i njih ruska vojska redovno „reciklira“. Ruski Telegram kanali su puni obraćanja osakaćenih vojnika koje se žale da ih komanda ponovo šalje na front, neke čak i na štakama. Prema proceni Ruskog servisa BBC, koji se poziva na podatke vojnih eksperata, nepovratni gubici ruske vojske (ubijeni, nestali i teško ranjeni) nisu manji od 404.700 ljudi.

Neverovatna razmera ruskih vojnih gubitaka potvrđuju se i količinom izgubljene vojne tehnike. Novaja Gazeta – Evropa citira OSINT projekat Oryx, koji je, samo po foto i video identifikaciji, nabrojao više od 19.000 jedinica izgubljene ruske vojne tehnike, što uključuje 3.500 tenkova, 1.710 artiljerijskih sistema, 132 vojna aviona, 147 vojnih helikoptera, 27 vojnih brodova i 1 podmornicu (po podacima istog projekta, Ukrajina je izgubila najmanje 7000 jedinica tehnike, delimično nadoknađenih savezničkim isporukama).

„Novi heroji“

Još jedna gotovo svakodnevna vest ruskog Telegrama su „podvizi novih heroja“. Radi se o ubistvima i drugim teškim zločinima koje ruski vojnici – mahom kriminalci koje je Putin pomilovao u zamenu za pridruživanje vojsci – čine u samoj Rusiji. Po proceni medija Vjorstka, zaključno sa 25. septembrom 2024. godine, ovi „heroji“ su ubili 242 ruska građana, dok su 227 njih zadobili životno opasne povrede. Dve trećine ovakvih zločina počini se u alkoholisanom stanju. Trećina njihovih žrtava su žene.

Ovde vredi napomenuti da većina ruskih vojnika ne dobija odsustvo niti otpust iz vojske. Ovi zločini su delo zaista male manjine, često kriminalaca koje je Jevgenij Prigožin svojevremeno regrutovao u grupu „Vagner“, uz obećanje da će biti pušteni na slobodu ako prežive 6 meseci na frontu. Avganistanski rat osamdesetih proizveo je veliki broj kriminalaca iz redova veterana, što je obeležilo devedesete godine u Rusiji. Teško je zamisliti talas nasilja i kriminala koji očekuje rusko društvo kada se svi preživeli vojnici iz ovog rata vrate kući.

Civili

Iako je „kanonska“ ruska teritorija već duže vreme na meti ukrajinskih napada dronovima, civilne žrtve su retke. Ukrajina zavisi od zapadnih isporuka i ne može da targetira civile čak i da to želi, a svakako ne može da sebi priušti utrošak deficitarnog preciznog naoružanja na civilne ciljeve pored tolikog broja vojnih.

Međutim, po podacima ruskog antiratnog medija „7×7“, prikupljenih na osnovu izjava lokalnih činovnika i objava lokalnih medija, procenjuje se da je Putinov rat odneo živote najmanje 372 ruska civila. Po broju žrtava prednjači Belgorodska oblast iz koje ruska vojska vrši napade na ukrajinski grad Harkov. To je stanje zabeleženo 1. avgusta 2024.

Šestog avgusta počeo je upad ukrajinskih snaga u rusku Kursku oblast, gde Ukrajina trenutno kontroliše 600 kvadratnih kilometra sa desecima naseljenih mesta, uključujući i grad Sudžu.

Ruske vlasti dugo nisu priznavale da su ukrajinske snage zauzele bilo koji deo ruske teritorije. Vladimir Putin je to nazvao „još jednom velikom provokacijom“, dok je Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo informacije o borbama na zapadnoj periferiji Sudže tek 9. avgusta, kad je grad već bio zauzet. Stanovnici okupiranih oblasti bili su prinuđeni da beže i sami organizuju evakuaciju iz zone sukoba.

Kurske izbeglice, kojih po zvaničnoj izjavi gubernatora te oblasti ima 150.000, suočile su se i s problemima smeštaja. Početkom novembra poslali su molbu Putinu tražeći pomoć i sertifikate za kupovinu stanova. Stanovnici Sudže su čak izašli na protest u centru Kurska. Vlasti su ih optužile za učešće u neprijavljenim demonstracijama.

40.000 ruskih civila ostaje pod ukrajinskom okupacijom u zoni ratnih dejstava. Ovih dana ruski Crveni krst je javio da je od avgusta 2024. primio 6.225 zahteva za potragom za nestalim stanovnicima Kurske oblasti.

Dezerteri

U septembru 2022. Vladimir Putin je potpisao ukaz o tzv. „delimičnoj mobilizaciji“. Istovremeno je vojnicima zabranjeno napuštanje vojske, dok je Državna Duma pooštrila kazne za zločine protiv vojne službe.

Od početka invazije na Ukrajinu, hiljade ruskih vojnika odbilo je da učestvuje u borbama. U početku je povratak s fronta bio relativno lak, ali nekoliko meseci kasnije komandanti su počeli da odbijaju da puste one koji neće da ratuju. Nekima su pretili, druge su držali u „jamama“, neformalnim zatvorima na okupiranim teritorijama, dok su treće nasilno slali nazad na front.

Nakon usvajanja izmena Krivičnog zakonika, gotovo da više nije moguće odbiti učešće u borbama bez pravnih posledica. Od tada je broj krivičnih slučajeva za „samovoljno napuštanje jedinice“ naglo porastao. Po podacima Mediazone do sada je pokrenuto blizu 13.000 takvih slučajeva. Broj optuženih za druga dela, poput neizvršavanja naređenja ili dezerterstva, meri se stotinama. Nedavno istraživanje medija Važne priče utvrdilo je da je 1.009vojnika iz samo jedne divizije, 20. motorizovane, napustilo ratište.

Vredi napomenuti da krivični postupak ne znači automatsko oslobađanje od vojne obaveze. Vojska može otpustiti vojnika samo ako on dobije zatvorsku kaznu. Oni koji dobiju uslovne kazne često se ponovo šalju na front. Osim toga, odbijanje učešća u borbi se često rešava vansudskim metodama, takozvanim „jamama“ i „podrumima“ u kojima se neposlušni drže bez hrane i vode dok ne pristanu na juriš.

Samovoljno napuštanje jedinice i dezerterstvo je takođe ogroman problem u Ukrajini, gde je po podacima BBC zabeleženo čak 45.000 takvih slučajeva samo 2024. godine. Za razliku od Rusije, gde su kazne za napuštanje vojske pooštrene, u Ukrajini je ta pojava, naprotiv, dekriminalizovana: stvaraju se mehanizmi sistemskog rešenja problema čiji je glavni razlog umor od višegodišnjeg ratovanja.

Represirani

Antiratni pokret je u Rusiji spontano nastao prvog dana rata. Tada je još živ Aleksej Navaljni iz zatvora pozvao ljude na proteste. „Ako treba da napunimo ’marice’ svojim telima, hajde da ih napunimo“, rekao je. Zbog vesti o bitkama za Kijev i druge ukrajinske gradove svetskim medijima su u velikoj meri promakle slike velikih uličnih protesta u Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim ruskim gradovima.

Ti protesti su masovno i surovo gušeni. Prema podacima humanitarne organizacije OVD-Info, u prvim nedeljama rata privedeno je preko 15.000 demonstranata. Istovremeno su po hitnom postupku zatvoreni svi preostali nezavisni mediji dok su Krivični i Prekršajni zakonik dopunjeni čitavim nizom novih odredbi za kažnjavanje antiratno nastrojenih građana.

U svom istraživanju Mediazona nabraja 1.094 krivična gonjenja zbog antiratnih izjava, uključujući i ona po novim krivičnim delima „širenja lažnih vesti o ruskoj vojsci“ i „diskreditacije vojske“. U prvo spadaju bilo kakve izjave o delovanju vojske koje se razlikuju od zvaničnih, na primer objave ili video snimci o bombardovanim ukrajinskim gradovima i ubistvima civila. U „diskreditaciju“ spada bilo kakvo izražavanje negativnih stavova u odnosu na vojsku, na primer slogan „ne ratu“. Protiv antiratnih građana koriste se i drugi članovi zakona, kao što je „pravdanje terorizma“ (za komentare o napadima na proruske blogere ili o kretanju ukrajinskih snaga). Tu su i „rehabilitacija nacizma“ za poređenje savremene Rusije sa nacističkom Nemačkom, pa čak i optužbe za veleizdaju. Kazne za izražavanje antiratnih stavova su ogromne, tipično 6-8 godina zatvora za građane i do 25 godina zatvora za političare i aktiviste.

Po izjavi rukovodioca organizacije „Memorijal“ Olega Orlova u intervjuu za Radio Svodoba, u ruskim zatvorima se trenutno nalazi najmanje 3.000 političkih zatvorenika, što je najveći broj u istoriji Rusije od doba Staljina. Najmlađi politički zatvorenik je školarac Arsenij Turbin, osuđen na 5 godina popravne kolonije zbog lepljenja antiratnih letaka. U trenutku hapšenja imao je 15 godina.

Po podacima OVD-Info, 15 političkih zatvorenika je u toku 2024. godine umrlo u zatvoru. Najpoznatiji smrtni slučaj je Aleksej Navaljni. Ostali uključuju pijanistu Pavla Kušnira, ukrajinsku novinarku Viktoriju Roščinu i druge manje poznate slučajeve.

Iseljeni

Prema različitim procenama, u prvoj godini od početka invazije Rusiju je napustilo između 500 hiljada i 1,3 miliona ljudi. Tačan broj iseljenih nije lako proceniti, ali se izvori slažu da se radi o uglavnom mladim i obrazovanim ljudima iz gradskih sredina. Većina njih ima antiratne stavove i napustila je domovinu zbog pojačane represije. Za hiljadu dana rata u gotovo svim evropskim zemljama registrovane su ruske antiratne organizacije. One postoje i u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji, Japanu i drugim zemljama. Međunarodni ruski antiratni pokret bavi se prikupljanjem humanitarne pomoći za Ukrajinu, podrškom ruskim političkim zatvorenicima, pomoći izbeglicama iz Ukrajine i političkim migrantima iz Rusije i Belorusije. Sedamnaestog novembra više hiljada ruskih državljana izašlo je u veliku antiratnu šetnju ulicama Berlina.

Istovremeno, ratna mobilizacija i migracija su po proceni stručnjaka doveli do nezapamćene nestašice radne snage unutar Rusije. Po proceni različitih eksperata, ruskoj ekonomiji nedostaje 2 do 4,8 miliona radnika.

Rublje i dolari

I napokon – cena rata po ekonomiju Rusije, zemlje u kojoj je 2021. godine po procenama ekonomista 36 miliona ljudi već živelo ispod granice siromaštva.

Rat je izuzetno skup. Sledeće 2025. godine, skoro 41% budžeta biće izdvojeno za rat i bezbednosne službe. To je više nego što će biti potrošeno na zdravstvo, socijalnu zaštitu i obrazovanje zajedno. Do februara 2024. godine, ukupni troškovi Rusije za opremanje, održavanje i razmeštanje vojske za agresiju na Ukrajinu dostigli su oko 211 milijardi dolara, navodi Reuters pozivajući se na podatke Pentagona. Osim toga, između 2024. i 2027. godine, Moskva planira da uloži 1,3 biliona rubalja u obnovu okupiranih ukrajinskih teritorija. Ta suma je 22 puta veća od troškova za razvoj celog Severnog Kavkaza u istom periodu. Pored rekordnih troškova za „odbranu“, budžet za 2025. godinu predviđa i značajno povećanje komunalnih tarifa. Cena električne energije porašće za 12,6%, gasa za 10,3%, dok će ukupni troškovi za komunalne usluge skočiti za 11,9%, što je dvostruko više od prvobitno planirane indeksacije. Takođe, sledeće godine će se za 11,6% povećati i cene putničkog železničkog saobraćaja.

Od početka invazije na Ukrajinu, ruska vojska ispalila je više od 10.000 raketa različitih tipova i poslala preko 13.000 dronova na teritoriju te zemlje. Prema procenama Radija Slobodna Evropa, ukupni troškovi municije korišćene za uništavanje infrastrukture Ukrajine premašili su 18 milijardi dolara. To je ceo budžet Republike Srbije potrošen isključivo na ubijanje.

Dok Rusija ulaže taj neverovatan novac u uništavanje infrastrukture Ukrajine, infrastruktura u samoj Rusiji ubrzano propada. Na primer, Ministarstvo građevinarstva Rusije procenjuje da je stanje cevovoda u zemlji kritično: zamena je neophodna za 60% svih cevi. Fond za pomoć u reformi stambeno-komunalne infrastrukture navodi da je stepen dotrajalosti cevovoda dostigao 70%. Prečistači otpadnih voda u proseku su dotrajali 80%, a u nekim regionima čak i 90%, izjavio je prošlog leta član odbora Državne dume za građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove, Sergej Kolunov.

Ogromnu štetu ekonomiji nanose i zapadne sankcije. Na primer, zbog sankcija je trenutno van upotrebe više od polovine flote aviona Airbus zbog problema sa održavanjem motora. Iz istog razloga su građanima Rusije nedostupni kvalitetni zapadni automobili, usluge zapadnih banaka i veliki broj lekova. Izvoz ruske nafte, glavnog izvora prihoda Rusije, pao je na trogodišnji minimum, dok se hiperinflacija obuzdava samo zahvaljujući kamatnoj stopi Centralne banke od 21%, najvećoj u istoriji Rusije.

Kako procenjuje novosibirski političar u egzilu Sergej Bojko, za cenu koju je Rusija već platila za rat u Ukrajini moglo bi da se obezbedi 6 miliona stanova od pedeset kvadrata u bilo kom gradu Rusije osim Moskve, pa se pita: zašto Putin umesto rata jednostavno nije ponudio takav stan svakom državljaninu Ukrajine koji je želeo da živi u Rusiji umesto u Ukrajini? Odgovor je jasan: ovaj rat se ne vodi radi ljudi, već protiv njih.

Presek

I na kraju još nekoliko brojki.

1 školska godina – toliko dugo ruski jezik više nije obavezan predmet u kijevskim školama. Ukinut je od 1. septembra 2023. godine zbog Putinove invazije. Tako je Putin odbranio ruski jezik u Ukrajini.

25 je broj civilnih stanovnika Donbasa koji su, po podacima UN, u celoj 2021. godini poginuli u navodnom „genocidu“, „odbranom“ od kojeg Putin pravda ovaj rat. Putinov rat je ubio i osakatio barem 10.000 puta toliko civila. Tako je Putin odbranio stanovnike Ukrajine ruskog govornog područja.

165 kilometara je razdaljina koje deli novog člana NATO, Finsku, od drugog po veličini grada Rusije, Sankt Peterburga. Tako je Putin sprečio proširenje NATO, što je njegov drugi izgovor za ovaj rat. Međutim, nijedan mitski NATO napad na Rusiju ne bi koštao toliko koliko je koštala Putinova „odbrana“ od njega.

1.418 dana su se Rusija i Ukrajina zajedno borile protiv Hitlera. Ovaj rat, koji predstavlja primer ljudske gluposti kakvi su retko viđeni u istoriji, ne sme da traje toliko dugo. Da još uvek nije zaustavljen je sramota za čovečanstvo.

Slava i pobeda Ukrajini, Rusija će biti slobodna!

Peščanik.net, 30.11.2024.

Srodni link: Piotr Nikitin – 1000 dana rata u brojkama: Ukrajina

UKRAJINA