Uskoro će biti godinu dana otkako je beloruskog reditelja, novinara i disidenta Andreja Gnjota pritvorila srpska država.
Sve to vreme srpski sudovi muče se i razmišljaju da li ga treba izručiti sadističkom režimu Aleksandra Lukašenka ili ipak ne.
Viši sud u Beogradu (predsednik veća Nikola Mikić) već dva puta je pozitivno odgovorio na to pitanje.
Međutim, Apelacioni sud u Beogradu (predsednik veća Milimir Lukić) nije tako siguran. Kada je 19. februara prvi put vratio slučaj istom sudiji Višeg suda sasvim razumno je kolegi skrenuo pažnju na to da bi pre nego što čoveka pošalje na mučenje možda trebalo da ga čuje šta ima da kaže.
Poništavajući rešenje sudije Mikića drugi put 27. septembra, sudija Lukić je opet veoma razumno zaključio da pre odluke da se osoba izruči treba da postoji bar neki dokaz da je ona učinila krivično delo, a toga u Gnjotovom slučaju nema.
I evo, Viši sud dobija treću šansu da „ispravno uradi domaći zadatak“ i pronađe bar neki valjani osnov za izručenje Gnjota. Dok traje taj pravni ping pong, Gnjot je u kućnom pritvoru u stanu koji ga košta 1250 evra mesečno i ima sat vremena dnevno da prošeta. Kiriju, kao i advokatske troškove plaća od donacija.
Međutim, Viši i Apelacioni sud kao da ne primećuju slona u sobi: stotine izveštaja međunarodnih organizacija, pravobranioci, nezavisni novinari, kao i obični ljudi režim beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka opisuju kao sadističku policijsku državu u kojoj se vrši tortura nad zatvorenicima (često do smrti), u kojoj nema nezavisnih sudova ni advokata, a sve to bi po svim zakonima, i srpskim i međunarodnim, moralo da isključi mogućnost da se bilo ko izruči u Belorusiju, a kamoli poznati antirežimski aktivista.
Sve suprotno tome videli smo u nedavnom ekstradicionim postupku koji se vodio za drugog Andreja, bivšeg generala Službe bezbednosti Ukrajine – gospodina Naumova!
Dana 7. juna 2022, na granici Srbije i Severne Makedonije, Andrej Naumov je uhapšen sa blizu 700 hiljada evra u kešu i dva smaragda. Ukrajina, koju je Naumov iznenada napustio samo dan pre ruske invazije, odmah je zatražila njegovo izručenje na osnovu optužbi za korupciju.
Međutim, mesec i nešto više dana kasnije Viši sud u Nišu odbio je ukrajinsku zamolnicu za izručenje pošto je zaključio da je progon Naumova u Ukrajini politički motivisan (predsednik Zelenski ga je javno optužio za „veleizdaju“), te da on tamo ne može da računa na pravično suđenje. Dana 29. septembra 2023, Apelacioni sud je tu presudu bez oklevanja potvrdio. Čitav ekstradicioni postupak trajao je manje od 4 meseca.
Šta nam pokazuju ova dva slučaja? U najmanju ruku to da je srpskim sudovima vrlo dobro poznato načelo prema kome se čovek ne sme izručiti zemlji gde mu preti politički progon i kada postoji sumnja da mu se neće pravično suditi. Međutim, za jednog Andreja se to načelo promptno primenjuje, dok se za drugog čak ni ne uzima u obzir.
Pošto je teško poverovati da su beogradski sudovi manje kompetentni od niških, postavlja se pitanje da li su ti sudovi nezavisni i nepristrasni. A to je pitanje od ključnog značaja ne samo za nas strance, koji mogu da se nađu pred srpskim sudom, već i za svakog stanovnika Republike Srbije.
Peščanik.net, 09.10.2024.
Srodni linkovi:
Peščanik – Andrej Gnjot, slobodan
Saša Filipenko – Izručenje u pakao
Piotr Nikitin – Suđenje Andreju Gnjotu: torbica tužiteljke
Dejan Ilić – Pravda za Gnjota (i Severinu)
Piotr Nikitin – Hoće li Srbija izručiti Andreja Gnjota?
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
