Pojedini narodni poslanici pokazali su kako u praksi izgleda delovanje u skladu sa latinskom izrekom „O mrtvima ništa osim dobrog“, često pogrešno prevođenom kao „O mrtvima sve najbolje“. O Draganu Markoviću Palmi nisu rekli ništa, samo su napustili skupštinsku salu kada mu se odavala pošta.
Zabeležili smo ovih dana još jedno ćutanje, odnosno nepominjanje. U memoarima Angele Merkel, iako postoji celo poglavlje o Zapadnom Balkanu, poimence se ne pominje niko sa ovih prostora, pa ni njen veliki obožavalac Aleksandar Vučić. Još jedan udarac za onoga ko je sebe već smestio u udžbenike istorije. No, ostavimo Vučića da se pita da li je moguće da „muti“ nije imala ništa dobro da kaže o njemu, da ga izdvoji od ostalih neimenovanih malih balkanskih vođa i političara.
Bilo bi dobro da su se i neki lokalni političari ugledali na Merkel i oćutali. Ne mislim na one koji sipaju mržnju i otrov. Ovoga puta reč je o čoveku koji se ni kriv ni dužan, po otkomandi Miloša Vučevića u Beograd, našao na čelu Novog Sada. I evo izvesnog Milana Đurića (priznajem, morao sam da izguglam da proverim da li je Miloš ili Milan), gde na pitanje u vezi sa hapšenjem aktuelnog vršioca dužnosti direktora lokalnog javnog preduzeća za gradski saobraćaj objašnjava nešto, da narod razume.
Mogao je Đurić da kaže da nema pojma ko je Mladen Papović, da je imao grip kada je ovaj postavljan za v.d. direktora. Mogao je da kaže da nije čuo da je v.d. uhapšen i da ne zna zašto je uhapšen jer se od sinoć do maločas u polovnoj škodi vozio po Novom Sadu i tražio da li ima neki komunalni problem da se reši. Mogao je, sve je mogao on, ali odlučio je da nam pojasni da hapšenje v.d. direktora, osumnjičenog da je deo grupe koja je švercovala pola tone kokaina, nema veze sa njegovom funkcijom, da je kokain transportovao pre nego što je počeo da transportuje Novosađane i, najvažnije, da kokain nije prevozio (ako ga je prevozio, držimo se presumpcije nevinosti, a i vratićemo se kasnije na ovo važno pitanje „da li je ili nije“) kao zvanični poverenik Srpske napredne stranke jer u to vreme nije ni bio u stranci. (Nije se setio da pomene Đilasa i uputi novinare da provere da Papović nije u to vreme bio kod „žutih“).
Papović je za v.d. direktora postavljen u septembru 2024, pre nepuna dva meseca. Dotadašnji direktor, član SNS-a još u vreme kad je gotovo deceniju ranije prvi put postao direktor lokalnog javnog preduzeća, podneo je ostavku i prešao na novu funkciju. O Papoviću se prilikom imenovanja moglo saznati ono što i danas piše na sajtu JGSP Novi Sad, na mestu gde bi, po Zakonu o javnim preduzećima, trebalo da stoji radna biografija – da je od 2014. do 2016. ovaj master pravnik bio saradnik za pravne poslove JP Urbanizam Novi Sad, i da je od 2020. do 2022. bio direktor preduzeća „Skyoptic doo“, Novi Sad.
Ne piše, eto, ni kad je, između 2021. i septembra 2024. postao član SNS.
Ali, kad već pominjem Zakon o javnim preduzećima, šta je to preporučilo Papovića za mesto direktora. Ili, direktnije, kako on ispunjava zakonski uslov, jednak za v.d. direktora i onog izabranog na konkursu, da, na primer, ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje. Ne znamo, kao što ni odbornici koji su ga birali nisu znali, koje godine je diplomirao, a iz biografije se vidi da je dve godine proveo na radnom mestu za koje se zahteva visoko obrazovanje. Za direktorovanje u sopstvenoj firmi koja se bavi izgradnjom električnih i telekomunikacionih vodova, nije neophodna diploma Pravnog fakulteta, bilo kog.
A šta tek sa uslovom da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća? Đurić je, umesto da ćuti, objašnjavao da je kandidat za v.d. direktora pre imenovanja kadrovskoj službi dostavio urednu dokumentaciju i zvanična uverenja da nije kažnjavan, niti osuđivan, kao i da se protiv njega ne vodi krivični postupak niti istraga. Uredna dokumentacija trebalo bi da da odgovore i na ona dva pitanja u vezi sa zakonskim uslovima.
Sad je vreme da se vratimo na onu presumpciju nevinosti i pitanje da li je v.d. direktora učestvovao u velikom transportu 505 kilograma kokaina. Jer, ako jeste i ako je ta operacija trajala dovoljno dugo, možda je kandidat dostavio uverenje iz Ekvadora da ima pet godina iskustva u transportu. I to ne kakvom lokalnom, već interkontinentalnom. Sećam se jednog istraživanja o stručnosti članova nadzornih odbora i direktora republičkih javnih preduzeća, kad smo našli da je jedan član nadzornog odbora Puteva Srbije, inače diplomirani politikolog i dugogodišnji predsednik opštine, u biografiji napisao da je obavljao funkciju predsednika opštine u vreme kada su asfaltirani kilometri lokalnih puteva. U poređenju s tim, Papović je prekvalifikovan. Ako nije učestvovao, ako nema potvrdu kartela, uredno prevedeno i overenu kod sudskog tumača, kad je i gde postao kvalifikovan da rukovodi novosadskim javnim gradskim prevoznikom. Znam, postavljam besmislena pitanja, u ovoj razvaljenoj zemlji radujemo se što se još očekuje da lekari imaju diplomu medicinskog fakulteta, ali baš u Novom Sadu svedočili smo kako odsustvo odgovornosti, transparentnosti, poštovanje zakona i procedura, ubija ljude. A gradski prevoz nije, podsetimo se još jedne monstruozne naprednjačke relativizacije smrti, modna agencija ili modna pista.
Za kraj, nazad na Đurića, nesnađenog i sa novinarima i sa Novim Sadom, i na niz šta je sve mogao. Mogao je da odlučno stane u odbranu svog v.d. direktora – da kaže da to za šta ga terete nije ništa, da, pobogu, nije ubio čoveka, posebno ne u autobusu, da nije švercovao 10 tona kokaina, a da je u nekim zemljama 505 kilograma (sa crtom, dodao bi neki cinik, ljubitelj „Krašovih“ bombona) praktično legalizovano.
Peščanik.net, 27.11.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- 505 sa crtom - 27/11/2024
- Ukidanje - 19/11/2024
- Batler, buking i nadležni organi - 23/10/2024
