Zaštitniku građana istekao je mandat u julu 2022. godine. Postupak izbora novog, po Zakonu o Zaštitniku građana, je morao biti pokrenut najkasnije 6 meseci, tačnije 180 dana pre toga, dakle negde krajem 2021. a najkasnije u januaru prošle godine.
Obavezu da taj postupak pokrene imao je predsednik skupštine. Tadašnji predsednik skupštine (Dačić) je na tu obavezu zaboravio. Onda su došli vanredni parlamentarni izbori i nakon njih novi predsednik skupštine (Orlić) koji je takođe na to zaboravio.
Novi predsednik setio se te obaveze nekih 6-7 meseci nakon što je stupio na funkciju, pa je tako tek 11. februara doneo i objavio Odluku o raspisivanju javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Zaštitnika građana.
Nakon isteka roka za prijavljivanje nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 24. marta utvrdio i na veb prezentaciji skupštine objavio spisak prijavljenih lica koja ispunjavaju uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana. Tako je i javnost saznala da su to Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi.
Pre nego što je utvrđena zbirna lista, članovi Odbora su se izjašnjavali o statusu svakog podnosioca pojedinačne prijave. Tanjević i Janković dobili su jednoglasnu podršku članova odbora. Za Antonijevića i Sepija je glasalo 14 članova, a jedan nije glasao, dok je za aktuelnog Zaštitnika građana Pašalića glasalo najmanje, 10 članova odbora, a 5 je bilo protiv.
Odbor je potom dostavio poziv poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da sa spiska koji je utvrdio predlože svog kandidata za Zaštitnika građana. U narednih 20-ak dana nije bilo nikakvih informacija o tome da li su poslaničke grupe predložile kandidate i koje. A onda je u sredu na veb sajtu skupštine objavljeno da je za četvrtak zakazana sednica odbora radi razgovora sa kandidatima koje su predložile poslaničke grupe.
Ova vest me je navela da na tviteru objavim: „U skupštini je za sutra zakazan razgovor sa kandidatima koje su za Zaštitnika građana predložile političke stranke. Ali za građane je još tajna ko su kandidati za (njihovog) Zaštitnika. U kojoj zemlji? A nije Nedođija.“
Kratka tviter rasprava povodom tog tvita suočila je mene i sagovornike sa saznanjem još neprijatnijim od toga da građani nemaju pojma o tome ko su kandidati za Zaštitnika građana. To nisu znali ni poslanici koji je trebalo da sa njima razgovaraju. Naime, narodni poslanik Pavle Grbović, i sam kritikujući nezakonitu i netransparentnu proceduru, informisao nas je da iako formalno zamenik predsednika odbora zna samo koga je njegov PG predložio. I zna da sutra u 12 odbor ima razgovor sa kandidatima, ali ne i ko su kandidati.
Tek na sednici odbora saznalo se da su kandidati Miloš Janković (Zeleno – levi klub, NDBG, PSG, SSP, Preokret, Sloga), Nataša Tanjević (NS) i Zoran Pašalić (SNS, SPS, SDPS, SVM, PUPS, JS).
Sednica odbora je završena, epilog je poznat. Odbor je većinom glasova predložio za novi izbor dosadašnjeg Zaštitnika građana, bliskog vlasti a najblaže rečeno ne baš cenjenog od strane civilnog sektora i građana. Pašalić je dobio 9 glasova članova Odbora, protiv su bila 4 člana, a jedan član nije glasao. Janković je dobio podršku 3 člana Odbora, protiv su bila 2, 9 nije glasalo. Tanjević je dobila podršku samo jednog člana Odbora, nije glasalo njih 12, a protiv je bio jedan član Odbora.
Da li to što se dešavalo asocira na jeftin vodvilj, lakrdiju, farsu? Za takve asocijacije je dovoljna činjenica da u uporednim analima sigurno nije zabeležen još neki slučaj da do početka sednice parlamentarnog odbora posvećene razgovoru sa kandidatima za visoku funkciju, pogotovo za Zaštitnika građana, ni građani ni poslanici koji treba da razgovaraju ne znaju ko su kandidati. A pogotovo to što je taj odbor po završetku takvog razgovora predložio skupštini da izbor sprovede po hitnom postupku.
Posle mirnog tolerisanja zakašnjenja od godinu dana ova hitnost je smešna. I u svakom slučaju nepotrebna. Vlast se za njoj odgovarajuće rešenje pobrinula odavno, još u vreme kada je trebalo da pokrene postupak za izbor novog Zaštitnika, krajem 2021. donošenjem novog Zakona o zaštitniku građana. S tim u vezi posebno su zanimljive 3 norme zakona. Prva koja predviđa da iako zakon ukida mogućnost drugog mandata aktuelni Zaštitnik ipak može biti izabran ponovo, druga po kojoj mu čak ni ispunjavanjem uslova za starosnu penziju (ove godine puni 65) mandat ne prestaje i treća koja predviđa da ga ni u slučaju isteka mandata neće zamenjivati neki od zamenika nego da on nastavlja da obavlja funkciju „do stupanja na dužnost novog Zaštitnika građana“. Bez limita, ako je potrebno i u nedogled. Ni kad je kreirala ova rešenja vlast se nije pitala da li je to što radi lakrdija ili farsa. Ni sada je za to nije briga.
Peščanik.net, 14.04.2023.
