Gledamo predsednika vlade u neobičnoj izbornoj kampanji. On je upro iz sve snage da pokaže da su njegovi saradnici u vladi nesposobni, baš kao i poslanici u parlamentu iz njegove stranke. Kao da se kandiduje za predsednika republike, predsednik vlade hoće da se predstavi kao jedina osoba koja je u stanju da ispravno proceni okolnosti i donese pravu odluku. Ali, ovo nisu izbori za predsednika republike (ni izbori za predsednika stranke), a predsednik vlade ipak šalje poruku da je on i samo on najbolji kandidat. To onda znači da nam on u stvari kaže: ako želite mene na čelu vlade, u paketu sa mnom ide i više hiljada praznoglavaca koji me prate (toliko je odborničkih i poslaničkih mesta u igri na predstojećim republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima).

I juče smo slušali izbornu jadikovku o tome da predsednik vlade sve mora sam da reši i uradi, pa dakle i da odluči da li će predsednik SRS-a biti ponovo predat Sudu u Hagu? Ovako predsednik vlade:

„Da li mi je lako da donesem bilo kakvu odluku, pošto znam kako će to da ide, od jednog do drugog, te će svi odgovorni i koji se pitaju u skladu sa zakonom, to da prebace do mog stola, i doneću odluku najbolju za Srbiju, uvek.“

Na stranu prenemaganje (na to smo oguglali). Ovde je reč o eksplicitnom priznanju predsednika vlade da njegovi saradnici ne rade svoj posao i tako krše zakon; da mimo zakona odgovornost prebacuju na njega, pa onda i on krši zakon jer umesto njih radi njihov posao i donosi odluke koje po zakonu mora doneti neko drugi. Sve i da su te odluke najbolje – a znamo da nisu čak ni dobre – to ne može biti opravdanje za svesno urušavanje sistema i kršenje zakona. Umesto da im „predmet“ vrati ili da ih zameni sposobnijim osobama, naš mučenik na mestu predsednika vlade podmeće svoja leđa i sam nosi „krst“ koji bi, kako i sam kaže, po zakonu morao da deli sa svojim, očito nesposobnim, saradnicima.

Umesto da rade svoj posao, donose odluke i rešavaju stvari za koje su nadležni, ministri naprotiv poslušno prate predsednika vlade od jednog do drugog izbornog otvaranja – čega god. U njihovom prisustvu, on onda izgovara da su oni nesposobni, da ne rade svoj posao, i žali se kako sve mora da završi sam, umesto njih. To da će on lično odlučiti šta treba da se odgovori Sudu u Hagu, a ne nadležni ministar ili osoba od strane vlade zadužena za saradnju sa tim sudom, predsednik vlade je rekao prilikom otvaranja „prve u Evropi“ i „najsavremenije tetrapak aseptik džemina liv linije“. A iz prvog reda aplaudirao mu je – ministar policije. Šta će ministar policije na otvaranju Coca-Coline „tetrapak aseptik džemina liv linije“, makar i „prve u Evropi“ i „najsavremenije“ – na to pitanje se ne može smisleno odgovoriti.

Nisu samo ministri nesposobni. Pre par dana predsednik vlade izvrgao je ruglu i poslanike iz svoje stranke. U utorak su poslanici SNS-a podržali predlog ministra kulture da se ukinu nacionalne penzije za zaslužne radnike u kulturi. Protiv toga su bili njihovi koalicioni partneri iz SPS-a: oni su tražili da penzije ostanu. Onda je koalicionim partnerima stigla naredba da predlog ipak podrže, što su oni i uradili. Ali, potom se javio i predsednik vlade i svima zabranio da diraju u te penzije. Pustimo sad to što je predsednik vlade tako pokazao da se ne razume u kulturu: ukidanje nacionalnih penzija bila bi ispravna odluka. Iz ugla izborne kampanje, predsednik vlade poslao je poruku da su stavovi ministra kulture bezvredni, kao što je bezvredno i mišljenje poslanika koalicije na vlasti. Svi su oni tu, u stvari, samo zato da omoguće da se usvoji i sprovede jedino ispravno i uvek najbolje mišljenje predsednika vlade.

Izborna akrobatika predsednika vlade zavređuje pažnju. On izbore na kojima treba izabrati više hiljada osoba u lokalne, pokrajinsku i republičku skupštinu, tretira kao izbore na koje izlazi on sam protiv svih. Izborni trik se sastoji u tome što on sve potencijalne kandidate iz koalicije na čijem je čelu hoće da predstavi kao svoje klonove (svi koji su gledali „naučno-fantastični“ serijal braće Wachowski „Matrix“, ovde treba da se prisete slika umnožavanja agenta Smitha). To su ljudi, hoće da nas ubedi predsednik vlade, koji ne rade ništa mimo onoga što im on kaže. Oni misle mojom glavom – poručuje nam on. Da bi ta poruka bila uverljiva, on nastoji da svoje saradnike i članove stranke na čijem je čelu predstavi kao ljude bez svojstava i integriteta (što ovima izgleda ne pada teško). Glasanjem za njih, vi u stvari birate mene, sugeriše nam predsednik vlade. I tako nastavlja da ruši domaće političke institucije, oduzimajući im smisao.

Peščanik.net, 14.02.2016.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).