Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Western, ili, ako baš hoćete – „divlji zapad“: to je žanr u koji je upala domaća politička priča. Pa je stoga logično i da jedan od njenih važnijih protagonista bude – Amerikanac.

Mogao je Christopher Hill mirno u penziju. To bi mu bilo bolje nego da se kao ambasador Sjedinjenih Država bruka u Srbiji. Naprosto on ovde ne može da pogodi ni ton ni metu. Obavezno se u pogrešno vreme nađe na pogrešnom mestu s pogrešnim ljudima uz obavezno pogrešno objašnjenje. Evo, recimo, juče: šta je tražio na sastanku između vlasti i opozicije o izbornim uslovima? A kad se već tamo i našao, mogao je lepo da se uzdrži od davanja izjava. Ali, nije se uzdržao. Umesto toga, međunarodna zajednica ne voli bojkot kao način da se reše problemi, kaže Hill.

To što ga je na sastanak pozvala vlast, razumljivo je samo po sebi. Mislim, postalo je tako očigledno čim je Hill rekao to što je rekao o bojkotu. Mogao je Hilla neko da pita – a šta međunarodna zajednica misli o krađi izbora? I ne bi taj neko uhvatio Hilla nespremnog. Jer, nije Hill baš tako glup. Čim je rekao bojkot, Hill je odmah dodao i OEBS i ODIHR – treba primeniti njihove preporuke, rekao je Hill. Čovek diplomata. Kao, loš je bojkot, a bilo bi lepo da se primene preporuke. Samo, neko je morao da pita Hilla – a šta ako vlast neće da primeni preporuke, kao što lepo vidimo da neće?

Možda bi Hill i na to imao spreman odgovor: kako neće, evo, zar nije Brnabić odmah posle jučerašnjeg sastanka, čim je opozicija demonstrativno napustila razgovor, ponudila da će prihvatiti sve predloge opozicije, ako stignu danas, u petak, do podne. Nije li to zanimljivo, moglo bi se na to odgovoriti Hillu. Zašto baš u podne, a ne recimo do 11:00 pre podne, ili do 16:00 popodne? Ili, kad smo već kod toga, do 14:37 recimo? I zašto baš u petak, 12. aprila 2024? A ne recimo u ponedeljak, 15. aprila. Ili već bilo kog drugog dana u bilo koje drugo proizvoljno vreme?

E, to Hilla niko nije pitao, kao što ga uostalom nije pitao ni za ove druge stvari. Jer, evo o čemu se radi: Brnabić i Vučić lažu. I kada tvrde da će sve primeniti, poslušati, prihvatiti, oni zapravo kažu da će sve ostati isto. Dakle, s njima je teško razgovarati, a kamoli dogovoriti se o bilo čemu. Da to nekako objasnimo Hillu. Kada on napravi spot za raspirivanje ovdašnje ljubavi prema Sjedinjenim Državama s ljudima koji decenijama po Srbiji seju mržnju prema Americi, to onda nije rad na formiranju pozitivnih osećanja prema Amerikancima, nego ostaje i dalje puka antiamerička kampanja. Slagali su ga, to hoću da kažem.

Kao odrasla i iskusna osoba, Hill bi morao da zna/prepozna kada ga neko laže. Ne treba sumnjati, zna on da Brnabić i Vučić lažu. (Kao što zna i da ljubavni spot nije imao nikakvog smisla.) Kao što, recimo, i Macron zna da Vučić stoji iza Banjske, a ipak od njega traži da krivci za oružani sukob na severu Kosova iz septembra 2023. treba da se privedu pravdi. I to traži tako kao da Vučić s tim uopšte nema veze, pa mu u stvari poručuje da nema nikakvih problema u vezi s Banjskom, dok god Srbija kupuje francuske avione i prodaje Francuzima aerodrom i zove ih da upravljaju velikim sistemima u Srbiji, jer ovde, zaboga, takvih stručnjaka nema. Kao što ih u ovoj vlasti sasvim sigurno i nema.

Pa što onda priča to što priča o bojkotu, nemušto se pozivajući na OEBS i ODIHR? Zato što je i sam verovatno sklon laganju, to kao prvo. A kao drugo, zato što misli da na taj način može da izvuče neku korist za sebe ili svoju zemlju. Ej, velike Sjedinjene Države da izvlače neku korist iz Srbije? Znam, smešno je. I utoliko čitava ova stvar izgleda još gore. Tim pre što nije bilo tako davno kada su Sjedinjene Države velikodušno davale novac domaćoj opoziciji i stavile joj još na raspolaganje mnoge druge resurse korisne za izbornu kampanju da bi se s vlasti skinuo isti ovaj režim pre četvrt veka. I otkud sad ova ljubav između američke administracije i novog/obnovljenog starog režima iz 90-ih?

To bi takođe neko morao da pita Hilla. A dok čekamo da on odgovori, recimo još samo to da bojkot nije nikakvo rešenje niti je politički cilj sam po sebi, kako ga Hill izgleda vidi. To je instrument, sredstvo, da se stigne do cilja. Cilj su slobodni i fer izbori (ili nešto što im je barem nalik). Od lažova sklonih krađi i primeni gole sile ne treba očekivati da će odustati i od laži i od krađe i od primene sile sami od sebe. Oni se nečime moraju uceniti. Jedini resurs koji je na raspolaganju opoziciji jeste bojkot. Igra je jednostavna. Ovaj režim zavisi od podrške i novca koji mu stiže sa zapada. Tom nekom zapadu je i dalje stalo barem do privida demokratskog legitimiteta. Pretnja bojkotom ugrožava taj legitimitet.

Na Hillu i njegovoj „međunarodnoj zajednici“ sada je izbor – ili će stati uz nedemokratski režim u Srbiji zarad nekih njihovih manje-više bednih interesa ili će prekinuti veze s njim. Bojkot u ovoj situaciji, posle dokazane krađe iz decembra 2023, sasvim ukida legitimitet tekućih vlasti. A „međunarodna zajednica“ se primorava da napravi izbor: ili će pregaziti demokratske principe ili će primorati Vučića da igra po pravilima. Ne treba imati iluzija – to je kockanje. Ne bi bilo prvi put da se „međunarodna zajednica“ iz nekih svojih interesa prema diktatorima ponaša kao da su otelovljenje demokratije. (Recimo, istorija Južne Amerike vrvi od takvih primera.) Ali, taj rizik se mora prihvatiti, jer drugog izlaza nema. Jeste, u tako smo lošoj situaciji.

Peščanik.net, 12.04.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).